\u010celnici 27 zemalja \u010dlanica Evropske Unije postigli su jutros u Briselu dogovor o planu koji se smatra istorijskim za ekonomski oporavak nakon korona virusa. Plan od 750 milijardi evra je dodat u vi\u0161egodi\u0161nji bud\u017eet Unije koji za period 2021-2027 godinu iznosi 1.074 milijardi evra. Od ovih 750 milijardi evra, 390 milijardi predstavljaju subvencije za zemlje koje su najvi\u0161e pogo\u0111ene zdravstvenom krizom, a 360 milijardi \u0107e biti dostupno u obliku pozajmice dr\u017eavama \u010dlanicama koje to \u017eele. Predsednik Klaus Johanis je najavio da \u0107e Rumunija dobiti 80 milijardi evra, novac koji \u0107e biti iskori\u0161\u0107en za izgradnju bolnica i \u0161kola i za modernizaciju velikih javnih sistema.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najnoviji bilans koji je prenela Grupa za strate\u0161ku komunikaciju iz Bukure\u0161ta pokazuje 994 nova slu\u010daja bolesti Kovidom-19, u Rumuniji, od ukupno 17.204 izvr\u0161enih testova. Ukupan broj zara\u017eenih osoba sada iznosi 39.133, od trenutka prvog potvr\u0111enog slu\u010daja u dr\u017eavi, krajem februara. U poslednja 24 sata preminulo je 36 ljudi, a ukupan broj preminulih je 2074. Istovremeno, na zahtev je otpu\u0161teno 1087 pozitivnih pacijenata. Na intenzivnoj nezi se nalazi skoro 300 obolelih. Premijer Ludovik Orban jo\u0161 jednom je apelovao na gra\u0111ane da po\u0161tuju mere socijalne za\u0161tite i da koriste maske u zatvorenom prostoru. Premijer je podsetio da vlasti ne \u017eele da usvoje nova ograni\u010denja, kao ni mere koje bi uticale na ekonomiju. Istovremeno, poja\u010dane su aktivnosti provere po\u0161tovanja zakonskih normi nametnutnih tokom stanja pripravnosti na mestima kao \u0161to su pijace, terase ili klubovi na otvorenom, ali i u javnom prevozu. Ministar zdravlja, Nelu Tataru je izjavio da \u0107e u narednom periodu biti potrebno raspore\u0111ivanje lekara i medicinskog osoblja, kako bi se pokrile potrebe utvr\u0111ene na nivou nekih bolnica u vezi sa intenzvinom negom. Ovi rasporedi \u0107e isprva biti dobrovoljni, a zatim u zavisnosti od potrebe. Nalazimo se u pandemiji sa progresivnim porastom broja slu\u010dajeva i ima\u0107emo dve nedelje u kojima \u0107emo poku\u0161ati da ponovo uvedemo mere karantina, izolacije u bolnici ili kod ku\u0107e, precizirao je ministar zdravlja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je od danas na snazi novi zakon o karantinu i izolaciji. Izvr\u0161no telo je usvojilo normativni akt i drasti\u010dno ga izmenio u Parlamentu, nakon \u0161to je Ustavni Sud odlu\u010dio da ove mere ne mogu biti izre\u010dene samo na osnovu ministarskog naloga, kao \u0161to se do nedavno de\u0161avalo, \u010dak i ako su doti\u010dne osobe bile zara\u017eene korona virusom. Vlada se jutros sastala kako bi uvela odredbe ovog zakona u odluku kojom je stanje pripravnosti produ\u017eeno na 30 dana, po\u010dev\u0161i od 17. jula. Prema novom zakonu, medicinski autoriteti odlu\u010duju hospitalizaciju pacijenta, isprva na 48 sati, tokom kog se procenjuje zdravstveno stanje. Nakon toga, lekar mo\u0107e produ\u017eiti hospitalizaciju ili poslati pacijenta ku\u0107i, ako je rizik od preno\u0161enja bolesti minimalan. Pacijent mo\u017ee osporiti meri izolacije na sudu. Isti postupak se primenjuje i u slu\u010daju karantina osobe kod ku\u0107e. Re\u010d je o ljudima koji dolaze iz podru\u010dja sa visokim epidemiolo\u0161kim rizikom ili koji su imali kontakt sa zara\u017eenom osobom. Zakon tako\u0111e predvi\u0111a da se lekari ili medicinske sestre mogu prebaciti u bolnice gde je potrebno dodatno osoblje, ali samo na period od 30 dana, uz dodtanu platu za aktivnost koju obavljaju. Normativni akt predvi\u0111a i uslove za zonsku ili lokalnu karantinu, meru o kojoj su u poslednje vreme vlasti raspravljale.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dva rumunska vojna broda u\u010destvuju u multinacionalnoj ve\u017ebi Sea Breeze 20\u201c, koja se odr\u017eava izme\u0111u 20. i 27. jula u teritorijalnim vodama Ukrajine, me\u0111unarodnim vodama Crnog Mora i u luci Odesa. Ve\u017ebi, koja je deo plana savezni\u010dkih bezbednosnih mera na isto\u010dnom bloku NATO-a, prisustvovalo je vi\u0161e od 20 vojnih brodova, 19 aviona i oficiri generala\u0161taba Bugarske, Gruzije, Norve\u0161ke, Rumunije, \u0160anije, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Ukrajine, sa oko 2.000 vojnika ukupno. Prema navodima rumunskjih mornari\u010dkih snaga, ve\u017eba uklju\u010duje svenarije borbe protiv podmornica, pretragu i spa\u0161avanje, dopremu opreme i vu\u010du brodova u pote\u0161ko\u0107ama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0111i ministar finansija Darius Valkov osu\u0111en je danas na 6 godina i 6 meseci zatvora sa izvr\u0161enjem, zbog primanja mita. Re\u010d je o delima po\u010dinjenim na funkciji gradona\u010delnika Slatine, pre nego \u0161to je postao \u010dlan Senata, a zatim ministar. Predusu koju su izrekle sudije iz Dol\u017ea (jug) je prvostepena i mo\u017ee biti osporena. Prema optu\u017enici, Valkov je 20120. godine, kao gradona\u010delnik, tra\u017eio od jednog poslovnog \u010doveka 10% od iznosa koji je njegova firma dobila od gradske ku\u0107e. Isto je postupio i u druga dva slu\u010daja. Darius Valkov ima jo\u0161 jednu presudu, koju je izrekao Visoki Kasacioni Sud, u su\u0161tinskoj fazi, po kojoj mu je izre\u010deno 8 godina zatvora za korupciju. Su\u0111enje na osnovu \u017ealbe u ovom slu\u010daju je bilo obustavljeno, nakon \u0161to je ve\u0107e od 5 sudija Vi\u0161eg Suda obavestilo Sud pravde Evropske Unije, u slu\u010daju odluke Ustavnog Suda po pitanju specijalizovanih ve\u0107a. Pre godinu dana, Visoki Kasacioni Sud je najavio da \u0107e se slu\u010dajevi Vi\u0161eg Suda, koji su re\u0161eni u prvom stepenu pre odluke Visokog Kasacionog Suda izre\u010dene 23. januara 2019. godine, biti ponovo su\u0111eni, u slu\u010daju da presude nisu pravosna\u017ene.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Usled ubla\u017eavanja restriktivnih mera i putovanja na odmore, broj bolesti Kovidom-19 u svetu se znatno pove\u0107ao, udvostru\u010div\u0161i se u poslednjih 7 nedelja. Ukupan broj zara\u017eenih iznosi skoro 15 miliona, a trenuto je aktivno oko 5,3 miliona slu\u010dajeva. Vi\u0161e od 614.000 ljudi je preminulo od kraja pro\u0161le godine, kada je u Kini prijavljen prvi slu\u010daj zaraze korona virusom. U Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama broj zara\u017eenih Kovidom-19 iznosi blizu 4 miliona, a broj novih slu\u010dajeva zaraze dnevno je u desetinama hiljada. Pored Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Brazil, Indija, Rusija, Ju\u017ena Afrika, Peru, Meksiko, \u010cile, i Ujedinjeno Kraljevstvo nalaze se na prvim mestima u rangiranju zemalja sa najvi\u0161e slu\u010dajeva zaraze Kovidom-19. U Evropi, zemlje sa najvi\u0161e smrtnih slu\u010dajeva usled zaraze korona virusom su Velika Britanija, Italija, Drancuska i \u0160panija. U stvari, u \u0160paniji je broj slu\u010dajeva u porastu, a najalarmantnija situacija je u Kataloniji, gde je za 24 sata prijavljeno skoro 1.000 novih slu\u010dajeva. U Aziji, dr\u017eave koje su prijavile najvi\u0161e slu\u010dajeva su Indija, Iran, Pakistan, Saudijska Arabijha i Turska. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da su domoroda\u010dki narodi u Amazoniji, kao i u drugim delovima sveta, broje\u0107i oko pola miliona ljudi, izuzetno ranjivi i da se moraju preduzeti akcije. U Boliviji, bolnice se vi\u0161e ne mogu nositi sa brojem obolelih, pokazuju slike koje se prenose putem socijalnih mre\u017ea.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane, Nikolaje \u010cuka sastao
\nse u utorak u Bukure\u0161tu sa generalom Andreom Lanatom, komandantom Savezni\u010dke
\nvrhovne komande za transformaciju. Glavne teme su bile globalna kriza nastala
\npandemijom Kovida-19 i u\u010de\u0161\u0107e NATO-a u njenom upravljanju, kao i uticaj
\nzdravstvene krize na savezni\u010dke aktivnosti. Zvani\u010dnik iz Bukure\u0161ta je
\nprecizirao da je Rumunija i dalje posve\u0107ena izdvajanju 2% od bruto doma\u0107eg
\nproizvoda za odbranu i da rumunska vojska nastavlja da trenira, da organizuje
\nzajedni\u010dke ve\u017ebe sa svojim partnerima i da u\u010destvuje u me\u0111unarodnim misijama.
\nTako\u0111e u utorak, Nikolaje \u010cuka se sastao i sa Denisom Gogom, novim
\npotpredsednikom za centralnu i isto\u010dnu Evropu ameri\u010dke kompanije Lokhed Martin.
\nPrema A\u0111erpresu, razgovaralo se o fazi implementacije programa zdru\u017eenja koji
\nje u toku sa ovom kompanijom, kao i one u fazi rada i podr\u0161ke, kao \u0161to su
\nvi\u0161enamenski avioni F-16, sistemi zemlja-vazduh PATRIOT, vi\u0161estruki lanseri
\nraketa velikog dometa – HIMARS, radari na veliku daljinu i radari za nadzor na
\nmalim i srednjim visinama. <\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010celnici 27 zemalja \u010dlanica Evropske Unije postigli su jutros u Briselu dogovor o planu koji se smatra istorijskim za ekonomski oporavak nakon korona virusa. Plan od 750 milijardi evra je dodat u vi\u0161egodi\u0161nji bud\u017eet Unije koji za period 2021-2027 godinu iznosi 1.074 milijardi evra. Od ovih 750 milijardi evra, 390 milijardi predstavljaju subvencije za zemlje […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567785","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n