Dan dr\u017eavne himne Rumunije bi\u0107e obele\u017een u sredu manifestacijama koje \u0107e se organizovati u velikim gradovima i u svim garnizonima u zemlji. Javna ceremonija bic\u0301e odr\u017eana i na Trgu trobojke u Bukure\u0161tu, u skladu sa merama za spre\u010davanje \u0161irenja virusa SARS-CoV-2. Ministarstvo odbrane c\u0301e organizovati vojnu i versku ceremoniju. Dan dr\u017eavne himne, 29 jul, progla\u0161en je 1998. godine. Sada\u0161nja himna, koja se smatra nacionalnim simbolom, je Rumune, probudi se!\u201c, izabrana je nakon pada komunisti\u010dkog re\u017eima u decembru 1989. Himna je zapravo patriotska pesma \u201cOdjek\u2019\u2019 Andreja Mure\u0161anu-a, objavljena 1848. godine, na muzici koju je prikupio Anton Pan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednici Senata i Poslani\u010dkog doma u Bukure\u0161tu, Robert Kazan\u010duk i Mar\u010del \u010colaku, tra\u017ee, u pismu upu\u0107enom premijeru Ludoviku Orbanu, da Premijer podnese parlamentu izve\u0161taj o merama koje razmatra vlada za ograni\u010davanje \u0161irenja korona virusa pre lokalnih izbora. koji je predvi\u0111eno da se odr\u017ee 27. septembra, i za otvaranje nove \u0161kolske godine 14. septembra. Predstavnici vlade rekli su da je prerano govoriti o moguc\u0301em odlaganju lokalnih izbora. U vezi sa novom \u0161kolskom godinom, vlasti su govorile o nekoliko scenarija, uklju\u010dujuc\u0301i I scenario po kojem \u0107e u u\u010dionici biti rotaciono ne vi\u0161e od 15 u\u010denika, dok \u0107e preostali deo pratiti nastavu onlajn.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji vec\u0301 nedelju dana broj novih slu\u010dajeva zara\u017eenih COVID-om 19 prema\u0161uje prag od 1.000. Kako javlja u utorak Strate\u0161ka komunikaciona grupa u poslednja 24 sata u Rumuniji je registrovano 1.151 novi slu\u010dajeva zara\u017eenih SARS-CoV-om 2. Bilans obolelih je pre\u0161ao 47.000, a oko 26.000 osoba je izle\u010deno. U zemlji je do sada umrlo 2239 osoba zbog komplikacija povezanih sa novim korona virusom, dok je van granica do sada zara\u017eeno COVID-om 19, 5479 Rumuna, 123 ih je umrlo. Poslednjih dana uveden je karantin za nekoliko naselja, a vlasti razmatraju moguc\u0301e dodatne mere za spre\u010davanje \u0161irenja novog korona virusa. U me\u0111uvremenu, sve vi\u0161e i vi\u0161e zemalja namec\u0301e ograni\u010denja rumunskim dr\u017eavljanima ili dodatne uslove za ulazak na njihovu teritoriju. Republika Moldavija, Kipar, Finska i Litvanija zabranjuju Rumunima ulazak na njihove teritorije u turisti\u010dke svrhe, a Rumuni koji putuju avionom u Gr\u010dku moraju da prika\u017eu negativan COVID test ura\u0111en 72 sata pre dolaska u ovu zemlju. Ta mera va\u017ei do 4. avgusta. U Austriji negativni test za novi korona virus ne sme biti stariji od 72 sata, a period izolacije smanjuje se sa 14 na 10 dana. Ostale dr\u017eave, uklju\u010dujuc\u0301i Italiju, Veliku Britaniju, Irsku, Norve\u0161ku, Estoniju i Letoniju, uvele su karantin u trajanju od 14 dana za rumunske turiste koji sti\u017eu na njihovu teritoriju, dok Holandija preporu\u010duje samoizolaciju, a Ma\u0111arska, Belgija i Francuska preporu\u010duju testiranje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema razultatima istra\u017eivanja Instituta za evaluaciju i strategiju (IRES), objavljenih u utorak, Rumuni su i dalje zabrinuti zbog situacije koju je izazvala pandemija COVID-19 i njenih posledica, kako na nivou zemlje, tako i na li\u010dnom nivou. Tri \u010detvrtine Rumuna ka\u017ee da su veoma i prili\u010dno zabrinuti, a sedam od deset se pla\u0161i moguc\u0301nosti da se li\u010dno ne zaraze koronavirusom. Prema analizi, samo 16% ispitanika li\u010dno poznaje nekoga ko je bio bolestan od COVID-19. Tako\u0111e, jedan od 20 Rumuna ka\u017ee da je testiran na sopstvenu inicijativu za SARS-CoV-2. 6% ka\u017ee da su testirani na zahtev vlasti, a 7% na zahtev poslodavca. Skoro \u010detvrtina u\u010desnika u istra\u017eivanju ka\u017ee da su zbog pandemije otkazali letnji odmor ili ga odlo\u017eili dok se epidemiolo\u0161ka situacija ne pobolj\u0161a. Podaci IRES-a tako\u0111e pokazuju da je 48% Rumuna zadovoljno merama koje je vlada preduzela u cilju za\u0161tite stanovni\u0161tva, dok je svaki peti vrlo nezadovoljan. \u0160to se ti\u010de akcija na ekonomskoj liniji, pozitivno mi\u0161ljenje o vladi ima 28% u\u010desnika, ali \u0161est od deset ispitanika ka\u017ee da nisu zadovoljni. Istra\u017eivanje IRES-a sprovedeno je od 24. i 25. jula na nacionalno reprezentativnom uzorku i ima maksimalnu gre\u0161ku od plus \/ minus 3,3%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku, koji je u utorak primio novog ambasadora Poljske u Bukure\u0161tu, Macieja Langa, naglasio je potrebu za ja\u010danjem ekonomske razmene i uzajamnih investicija izme\u0111u dveju zemalja. Prema Ministarstvu inostranih poslova u Bukure\u0161tu, dva zvani\u010dnika razgovarali su o pitanjima bezbednosti i regionalne saradnje, imajuc\u0301i u vidu zajedni\u010dke interese i sli\u010dne pristupe dveju dr\u017eava, sa fokusom na podr\u017eavanje prekookeanskih odnosa i ja\u010danje Isto\u010dnog boka NATO-a, koji tako\u0111e u\u017eiva recipro\u010dno vojno prisustvo na teritorijama dveju dr\u017eava. Ambasador Maciej Lang je sa svoje strane izrazio zadovoljstvo vrlo dobrim odnosima izme\u0111u dve zemlje, Strate\u0161kog partnerstva izme\u0111u dveju dr\u017eava i naglasio je da je cilj njegovog mandata da da dodatnu su\u0161tinu rumunsko-poljskoj saradnji, kako u oblasti bezbednosti i odbrane, tako i u drugim oblastima od zajedni\u010dkog interesa, kao \u0161to bi bila energetika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar finansija Florin Kacu najavio je povec\u0301anje de\u010dijeg dodatka za oko 15%, od 1. januara, nakon kojeg \u0107e slediti i drugo povec\u0301anje. Florin Kacu je naglasio da c\u0301e povec\u0301anja biti sprovedena bez finansijske pomoc\u0301i institucija kao \u0161to je Me\u0111unarodni monetarni fond. De\u010diji dodaci bi trebalo da budu povec\u0301ani sa 150 na 300 leja (oko 60 evra), nakon \u0161to je zakon koji predvi\u0111ja odlaganje pove\u010danja de\u010dijeg dodatka progla\u0161en ustavnim. Sa druge strane, \u0161estomese\u010dno izvr\u0161enje bud\u017eeta moglo bi biti predstavljeno danas. Pre mesec dana, ministar finansija je izjavio da c\u0301e Rumunija ove godine registrovati bud\u017eetski deficit od 6,7% BDP-a, a ekonomska kontrakcija c\u0301e na kraju godine biti 2,2% BDP-a.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dan dr\u017eavne himne Rumunije bi\u0107e obele\u017een u sredu manifestacijama koje \u0107e se organizovati u velikim gradovima i u svim garnizonima u zemlji.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567792","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n