Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, sastao se u \u010detvrtak sa ministrom unutra\u0161njih poslova, Mar\u010delom Velom i \u0161efom Odeljenja za vanredne situacije, Raedom Arafatom, sa kojima je analizirao situaciju i na\u010din na koji se povec\u0301ava broj slu\u010dajeva zara\u017eenih COVID-om -19. \u0160ef dr\u017eave je rekao da su u trenutnom epidemiolo\u0161kom kontekstu potrebne veoma \u010dvrste mere i naglasio da c\u0301e biti ka\u017enjeni svi oni koji ne budu ispo\u0161tovali pravila. Predsednik je u \u010detvrtak upozorio na novi „izuzetno zabrinjavajuc\u0301i“ trend oboljenja od COVID-a 19. u Rumuniji i optu\u017eio je Socijaldemokratsku partiju (PSD) (u opoziciji) da je namerno izazvala krizu u zdravstvenom sistemu, odugovla\u0107e\u0107i usvajanje zakona o izolaciji i karantinu u Parlamentu, \u0161to je postepeno dovelo do rekordnog broja zaraza novim korona virusom. Predsednik je naglasio da vlada nije 3 nedelje imala zakonske instrumente neophodne za kontrolu zdravstvene krize. U svom odgovoru Socijaldemokratska partija (PSD) optu\u017eila je vladu da gubi kontrolu nad pandemijom i najavila je da c\u0301e u avgustu podneti zahtev za pokretanje odgovornosti vlade. Ministar zdravlja, Nelu Tataru, ka\u017ee da postoji mogu\u0107nost da za dve, tri nedelje da do\u0111e do smanjenja broja novih zara\u017eenih osoba COVID-om 19, u slu\u010daju da \u0107e gra\u0111ani ispo\u0161tovati pravila zdravstvene za\u0161tite. Vlada je u sredu uve\u010de uklju\u010dila, u Odluci o stanju pripravnosti, nove mere za spre\u010davanje \u0161irenja korona virusa. Odlu\u010deno je da se u slu\u010daju naselja ili \u017eupanija u kojima postoji veliki broj zara\u017eenih mo\u017ee ograni\u010diti rad restorankih ba\u0161ti. Tako\u0111e, u mestima na kojima je velika gu\u017eva i ne mo\u017ee se primeniti socijalna distanca, mo\u017ee biti obavezno no\u0161enje za\u0161titne maske i na otvorenom prostoru. Po\u010dev\u0161i od \u010detvrtka, no\u0161enje maske na otvorenim prostorima, u mestima gde je velika gu\u017eva, postalo je obavezno u nekoliko \u017eupanija u Rumuniji, gde je poslednjih nedelja do\u0161lo do eksplozije u broju slu\u010dajeva zara\u017eenih COVID-om 19. Ovu meru po\u010dinje da usvaja sve vi\u0161e \u017eupanija, u kontekstu u kojem je tokom vi\u0161e od nedelju dana registrovano vi\u0161e od 1.000 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih korona virusom. Rumunija je prema\u0161ila 48.200 slu\u010dajeva zara\u017eenih COVID-om 19, a ukupan broj smrtnih slu\u010dajeva dostigao je 2,269. Do sada je izle\u010deno skoro 26.500 osoba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarka rada, Violeta Aleksandru, predstavila je na sastanku vlade u Bukure\u0161tu nacrt hitne urdbe kojom je predvi\u0111eno postepeno udvostru\u010denje de\u010dijeg dodatka – na 300 leja (oko 60 evra) za decu od 2 do 18 godina i na 600 leja za decu od 0 do 2 godine i za decu sa invaliditetom. Ministarka je precizirala da c\u0301e se to povec\u0301anje vr\u0161iti postepeno do 2022. godine. Prvo povec\u0301anje, za 20%, bic\u0301e u septembru za avgust. Normativni akt pro\u010ditan je ju\u010de u prvom \u010ditanju, a Vlada namerava da ga usvoji na sastanku od petka. Udvostru\u010denje de\u010dijeg dodatka izglasano je u Parlamentu na predlog Socijaldemokratske partije (PSD), glavne opozicione stranke , ali primena mere je odlo\u017eena, jer, ka\u017eu predstavnici sada\u0161nje vlade, zbog posledica pandemije, u bud\u017eetu nema dovoljno novca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n