U poslednja 24 sata u Rumuniji zabele\u017eeno je 1.217 novih slu\u010dajeva zaraze novim koronavirusom, \u010dime je ukupan broj zara\u017eenih dostigao 98.304, prema podacima koje je u sredu objavila Grupa za strate\u0161ku komunikaciju. Od po\u010detka pandemije, vi\u0161e od 41.000 pacijenata je progla\u0161eno izle\u010denim. U poslednja 24 sata preminula je 51 osoba, \u010dime je broj smrtnih slu\u010dajeva od koronavirusa prema\u0161io 4.000. Trenutno se na intezivnoj nezi nalazi 459 pacijenata. Prema izjave ministra zdravlja, Nelua Tatarua, pred nama je te\u017eak mesec, zbog predizborne kampanje za lokalne izbore, koji \u0107e se odr\u017eati 27. septembra, kao i zbog po\u010detka nove \u0161kolske godine. Ministar ka\u017ee da bi u Rumuniji, ukoliko se po\u0161tuju pravila i mere predostro\u017enosti, moglo do\u0107i do opadanja broja novih slu\u010dajeva sredinom oktobra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, u sredu je izjavio da je odluka o otvaranju \u0161kola, iako nije bila lako done\u0161ena, ispravna i neophodna. On se obratio roditeljima, ohrabruju\u0107i ih da decu po\u0161alju u \u0161kolu. Nova \u0161kolska godina \u0107e po\u010deti 14. septembra, u uslovima pandemije, a odvija\u0107e se prema 3 scenarija, u zavisnosti od lokalne epidemiolo\u0161ke situacije. Scenarija podrazumevaju fizi\u010dko prisustvo svih u\u010denika u nastavi, delimi\u010dno prisustvo ili obrazovanje online.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Trgovinski deficit Rumunije dostigao je skoro 10 milijardi evra u prvih sedam meseci 2020. U pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine, pove\u0107anje je za preko 480 miliona evra, pokazuju podaci koje je u sredu objavio Nacionalni institut za statistiku. Izvoz je u prvih sedam meseci iznosio 34,1 milijardu evra, \u0161to je za 16,2% manje u odnosu na isti period 2019. godine. Uvoz je iznosio 44,1 milijardu evra, \u0161to je za 12,2% manje nego u prvih sedam meseci pro\u0161le godine, pokazuju podaci koje je saop\u0161tio Nacionalni institut za statistiku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ambasador u Minsku u sredu je posetio, zajedno sa svojim kolegama iz Evropske Unije, jednu od predstavnica opozicije u Belarusiji, knji\u017eevnicu Svetlanu Aleksijevi\u010d, dobitnicu Nobelove nagrade za knji\u017eevnost, izjavio je rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku. On je rekao da je svrha posete bila osigurati po\u0161tovanje ljudskih prava. Mislim da moramo da nastavimo da vr\u0161imo pritisak na re\u017eim, kako bismo imali otvoren dijalog sa opozicijom, a ne putem represivnih mera\u201c, dodao je \u0161ef rumunske diplomatije. Ponovni izbor predsednika Aleksandra Luka\u0161enka osporila je demokratska opozicija u Belorusiji, a ni zapadne prestonice nisu prinznale rezultate izbora, dok je na hiljade demonstranata uhap\u0161eno, a neki su \u010dak mu\u010deni i pretu\u010deni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160panska ministarka spoljnih poslova, Aran\u010da Gonzalez Laja u\u010destvovala je u sredu na godi\u0161njem skupu rumunske diplomatije, po prvi put organizovanom u Bukure\u0161tu putem video konferencije. Ona je rekla da \u0160panija u Belorusiji nema nikakvih geopoliti\u010dkih ambicija\u201c i da podr\u0161ka koja se daje u kontekstu aktuelnih tenzija u zemlji jeste u ime dragocenih\u201c vrednosti Evropske Unije. U utorak, u poruci u\u010desnicima na skupu u Bukure\u0161tu, zamenik generalnog sekretara NATO-a, Rumun Mir\u010da \u0110oana, naglasio je da je Rumunija vitalna \u010dlanica NATO-a i da ima ulogu regionalnog stuba\u201c u odbrani i obeshrabrivanju pretnji Alijansi. On je tako\u0111e istakao da je pandemija poja\u010dala stare bezbednosne rizike, uklju\u010duju\u0107i i podru\u010dje oko Crnog mora. Mir\u010da \u0110oana je rekao da Rusija nastavlja svoje agresivno pona\u0161anje kampanjama za dezinformaciju, sajber napadima i vojnim akcijama. Po\u010dasni gost skupa rumunske diplomatije, visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, \u017dozep Borel, rekao je da \u010dlanice Evropske Unije moraju nastaviti da rade zajedno na strate\u0161ki i integrisaniji na\u010din, kako bi dale zajedni\u010dki evropski odgovor na geopoliti\u010dke trendove i izazove u \u0161irem smislu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U op\u0161tini Treznja, na severozapadu Rumunije, u sredu su se odr\u017eale ceremonije u znak se\u0107anja na \u017ertve masakra, koji su 9. septembra 1940. godine po\u010dinile trupe hortisti\u010dke Ma\u0111arske. Neposredno nakon stupanja na snagu Be\u010dkog diktata, kojim su nacisti\u010dka Nema\u010dka i fa\u0161isti\u010dka Italija primorale Rumuniju da ustupi severnu Transilvaniju Ma\u0111arskoj, ma\u0111arske trupe su ubile na stotine Rumuna. Me\u0111u najpoznatijima su pokolji u op\u0161tini Treznja, gde je ubijeno 84 osobe, i u mestu Ip, sa 157 pogubljenih. Pred kraj Drugog svetskog rata, 14. oktobra 1944. godine, sli\u010dan masakr se dogodio u mestu Mojsej, gde je ubijeno 29 Rumuna.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U poslednja 24 sata u Rumuniji zabele\u017eeno je 1.217 novih slu\u010dajeva zaraze novim koronavirusom, \u010dime je ukupan broj zara\u017eenih dostigao 98.304, prema podacima koje je u sredu objavila Grupa za strate\u0161ku komunikaciju. Od po\u010detka pandemije, vi\u0161e od 41.000 pacijenata je progla\u0161eno izle\u010denim. U poslednja 24 sata preminula je 51 osoba, \u010dime je broj smrtnih slu\u010dajeva […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567835","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n