Predsednik Klaus Johanis rekao je u sredu da bi parlamentarni izbori trebalo da se odr\u017ee 6. decembra. Naglasio je da je apsolutno neophodno imati novu solidnu parlamentarnu vec\u0301inu i vladu koja iza nje stoji u sprovo\u0111enju svih reformi neophodnih za razvoj zemlje. \u0160ef dr\u017eave je rekao i da je trenutna epidemiolo\u0161ka situacija zabrinjavajuc\u0301a, ali da c\u0301e se zavr\u0161iti tek u martu sledec\u0301e godine, dok bi, teoretski, izbori mogli biti odlo\u017eeni. Precizirao je da se u kontekstu zdravstvene krize mora u\u010diniti sve \u0161to je u moguc\u0301nosti da Rumunija ne ostane bez zakonodavnog tela sa punim ovla\u0161c\u0301enjima. Predsednik Johanis je podsetio da su se nedavni lokalni izbori odvijali u povec\u0301anim zdravstvenim uslovima, a vlasti su vrlo dobro organizovale dan glasanja, preduzimajuc\u0301i sve mere da minimiziraju rizik od zaraze novim korona virusom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je u sredu saop\u0161teno 4.848 novih slu\u010dajeva obolelih od COVID-19, novi negativni rekord od preko 37 hiljada ra\u0111enih testova. Vi\u0161e od 10.250 osoba je hospitalizovano, od kojih 766 na intenzivnoj nezi. Bilo je i 69 smrtnih slu\u010dajeva, od pojave korona virusa u Rumuniji do sada je umrlo 6065 osoba. Shodno nedeljnom izve\u0161taju o nadzoru Instituta za javno zdravlje, nastavljen je trend rasta broja novih slu\u010dajeva, ali umerenijim tempom. Jedan od 32 slu\u010daja prijavljen je kod medicinskog osoblja, a preko 95% umrlih imalo je bar jedan od komorbiditeta. Broj mesta na intenzivnoj nezi bic\u0301e dopunjen, najavio je ministar zdravlja Nelu Tataru. On je dodao da se razmatra dopunjavanje medicinskog osoblja koje radi u prvoj liniji borbe protiv COVID-19. Bukure\u0161t i drugi gradovi su u crvenom scenariju, sa vi\u0161e od 3 slu\u010daja na hiljadu stanovnika registrovanih u poslednjih 14 dana.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Glavni grad Rumunije zauzima drugo mesto u Evropi po socijalnim tro\u0161kovima zaga\u0111enja, navodi se izve\u0161taju objavljenog danas koji je ispitivao tro\u0161kove prevremene smrti, nege i gubitka radnih dana u 432 evropska grada. Prema studiji, zaga\u0111enje vazduha u Evropi godi\u0161nje ko\u0161ta 166 milijardi evra. London je na prvom mestu (11,4 milijarde evra), a slede Bukure\u0161t (6,3 milijarde evra), Berlin (5,2 milijarde evra) i Var\u0161ava (4,2 milijarde evra). U dokumentu se upore\u0111uju tri glavna zaga\u0111iva\u010da vazduha – \u010destice, azot-dioksid i ozon – kao i njihovi socijalni tro\u0161kovi, odnosno direktni tro\u0161kovi povezani sa negom i indirektni, poput smanjenog \u017eivotnog veka ili bolesti kao \u0161to je akutni hroni\u010dni bronhitis. Prema Evropskoj agenciji za \u017eivotnu sredinu,zaga\u0111enje vazduha odgovorno je za prevremenu smrt 480.000 ljudi u Evropi, bilans koji bi mogao biti potcenjen. Sa druge strane, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je objavljeno u sredu, zdravstvene usluge, zaga\u0111enje vazduha i putna infrastruktura tri su najva\u017enija urbana problema po mi\u0161ljenu stanovnika iz 41 mesta u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministri poljoprivrede iz dr\u017eava \u010dlanica EU postigli su danas sporazum u Luksemburgu nakon dugih pregovora o reformi nove Zajedni\u010dke poljoprivredne politike (ZPP), osmi\u0161ljene kako bi se vi\u0161e uzelo u obzir klimatski i ekolo\u0161ki izazovi. U sredi\u0161tu razgovora zapo\u010detih u ponedeljak bio je sistem eko-\u0161ema\u201c, koji je predlo\u017eila Evropska komisija da ozeleni\u201c evropsku poljoprivredu nagra\u0111ivanjem usluga koje poljoprivrednici \u010dine za \u017eivotnu sredinu. Dr\u017eave \u010dlanice moraju postic\u0301i kvalifikovanu vec\u0301inu o vrednosti, definiciji i svrsi ovih usluga. Rumunski ministar poljoprivrede Adrian Oros kazao je da se Rumunija ne sla\u017ee sa uspostavljanjem obaveznog procenta za eko-\u0161eme u novoj Zajedni\u010dkoj poljoprivrednoj politici, posebno za dr\u017eave \u010dlanice \u010dije su direktne isplate ispod 90% evropskog prose\u010dnog plac\u0301anja. Dok su Francuska i druge dr\u017eave \u010dlanice \u017eelele da ove eko-\u0161eme\u201c postanu obavezne za sve dr\u017eave \u010dlanice, neke vlade, posebno u isto\u010dnoj Evropi, protive se ovoj ideji jer se pla\u0161e da c\u0301e izgubiti evropska sredstva ako \u0107e nedovoljan broj poljoprivrednika koji u\u010destvuju u ekolo\u0161kim programima. Dr\u017eave \u010dlanice i poslanici u Evropskom parlamentu trebalo bi da postignu dogovor do po\u010detka 2021. godine o pravilima koja c\u0301e se primenjivati od 1. januara 2023. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je potpisala Bonsku deklaraciju\u201c, zajedni\u010dku obavezu ministara istra\u017eivanja Evropske unije o slobodi nauke. Inicijativa igra klju\u010dnu ulogu u evropskim vrednostima i me\u0111unarodnoj saradnji na nivou Unije, koja nastoji da postavi novi pravac za razvoj evropskog istra\u017eiva\u010dkog prostora na dinami\u010dniji i otporniji na\u010din. Bonska deklaracija je va\u017ean korak u ja\u010danju saradnje u evropskom istra\u017eiva\u010dkom prostoru. Podsti\u010dem istra\u017eivanje u Rumuniji da iskoristi sve moguc\u0301nosti koje nudi Okvirni program EU, glavno sredstvo za konsolidaciju izvrsnosti u ovim oblastima\u201c, rekla je rumunska ministarka obrazovanja i istra\u017eivanja Monika Anisije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Klaus Johanis rekao je u sredu da bi parlamentarni izbori trebalo da se odr\u017ee 6. decembra.<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567877","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n