Reforme ne mogu vi\u0161e \u010dekati, 2021. godina je va\u017ena za buduc\u0301i razvoj Rumunije, to je godina u kojoj se moraju postaviti temelji zdravog dru\u0161tva, rekao je u utorak predsednik Klaus Johanis na prvoj konferenciji za \u0161tampu ove godine. Naglasio je da je potrebno iskorenjiti epidemiju COVID-19 i da se pokrenu svi pokreta\u010di svih ekonomskih sektora. Po mi\u0161ljenju \u0161efa dr\u017eave, ove godine je obavezno zapo\u010deti proces resetovanja dr\u017eave, fokusirajuc\u0301i se na pristup gra\u0111ana javnim slu\u017ebama i informacijama, digitalizaciju i debirokratizaciju na svim nivoima. Da bi smo i\u0161li napred treba da se zavr\u0161i epidemija, a masovna vakcinacija je jedino re\u0161enje da se \u0161to je pre moguc\u0301e vratimo normalnoj situaciji, dodao je Klaus Johanis. Predsednik je naglasio da je od klju\u010dne va\u017enosti da ova kampanja vakcinacije uspe kako bi se postigla imunizacija stanovni\u0161tva na nacionalnom nivou. Predsednik je najavio da c\u0301e se vakcinisati javno 15. januara, kada po\u010dinje druga faza nacionalne kampanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Florin Kacu odobrio je, u utorak, zahtev upu\u0107en Evropskoj komisiji da se Rumuniji odobri dodatnih 8 miliona doza vakcine BioNTech \/ Pfizer, koje c\u0301e se dodati na 12,7 miliona doza koje su vlasti u Bukure\u0161tu vec\u0301 dogovorile. Premijer je tako\u0111e rekao u objavi na Fejsbuku da je, pored vakcina BioNTech\/Pfizer, Rumunija ugovorila 3,4 miliona doza od Moderne. Tako\u0111e u utorak, koordinator nacionalne kampanje za vakcinaciju protiv novog koronavirusa, dr Valeriu Georgica najavio je da c\u0301e programska platforma za drugu fazu vakcinacije biti operativna po\u010dev od 15. januara. Precizirao je da c\u0301e za ovu fazu biti operacionalizovano 750 centara sa preko 1.700 punktova za vakcinaciju. Druga faza je namenjena osobama starijim od 65 godina, osoba sa hroni\u010dnim bolestima, osobama u socijalnim centrima i zaposlenima koji obavljaju aktivnosti u klju\u010dnim oblastima. Od po\u010detka nacionalne kampanje, 27. decembra, u Rumunijje protiv korona virusa vakcinisano 134.000 osoba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji su, \u010dlanovi i predstavnici sindikata iz oblasti zdravstva i socijalne za\u0161tite, organizovali, u utorak, protestne akcije u Bukure\u0161tu i \u0161irom zemlje, ispred sedi\u0161ta prefekture, izra\u017eavajuc\u0301i nezadovoljstvo zamrzavanjem plata u bud\u017eetskom sektoru. Sindikalisti su najavili da c\u0301e tokom rasprava o zakonu o dr\u017eavnom bud\u017eetu protestvovati ispred sedi\u0161ta ministarstava zdravlja, rada, finansija, kao i ispred sedi\u0161ta Vlade Rumunije i Parlamenta. Uputi\u0107e otvoreno pismo Predsedniku, \u010dlanovima rumunskog parlamenta i Evropskog parlamenta, kroz koje \u017eele da skrenu pa\u017enju na \u010dinjenicu da je Rumunija jedina evropska zemlja koja, usred pandemije, smanjuje prihode zaposlenih koji su direktno uklju\u010deni u borbi protiv pandemije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni tu\u017eilac Rumunije, Gabrijela Skutea uputila je, u utorak, predsedniku Klausu Johanisu zahtev Nacionalnog antikorupcijskog direktorata o pokretanju krivi\u010dne istrage na ime biv\u0161eg premijera Kalina Popeskua-Tari\u0107anua, zbog primanja mita. Prema re\u010dima tu\u017eilaca, u periodu 2007-2008, kada je bio na \u010delu vlade u Bukure\u0161tu, navodno je od predstavnika austrijske kompanijedobio materijalnu korist u vrednosti od 800.000 ameri\u010dkih dolara, koja se sastojala od plac\u0301anja konsultantskih usluga. U zamenu za ovu sumu Tari\u0107anu je izvr\u0161io svoje du\u017enosti kako bi vladine odluke bile usvojene u korist kompanije, obja\u0161njava Nacionalni antikorupcijski direktorat. U novembru 2018. godine, na zahtev Nacionalnog antikorupcijskog direktorata tra\u017eeno je od Senata da odobri krivi\u010dnu istragu protiv Popeskua Tari\u0107anua, senatora u to vreme, ali su, u junu 2019. godine, njegove kolege odbacile zahtev tu\u017eilaca. Nacionalni antikorupcijski direktorat sada navodi da su se pojavili novi dokazi u ovom predmetu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska unija zabele\u017eila je suficit na tekuc\u0301em ra\u010dunu od 75,6 milijardi evra (2,2% BDP-a) u trec\u0301em kvartalu 2020. godine, pokazuju podaci koje je u utorak objavio Evropski zavod za statistiku. Prema podacima Eurostata, izme\u0111u jula i septembra 2020. godine 19 dr\u017eava \u010dlanica EU zabele\u017eilo je suficit na tekuc\u0301em ra\u010dunu, a na prvom mestu su bile Nema\u010dka (62,9 milijardi evra), Italija (25,3 milijarde evra) i Holandija (17 milijarde). Osam drugih dr\u017eava \u010dlanica zabele\u017eilo je deficit tekuc\u0301eg ra\u010duna u trec\u0301em kvartalu 2020. Na prvom mestu je bila Francuska (11,4 milijarde evra), zatim Rumunija (3,9 milijardi evra) i Belgija (2,6 milijardi evra).<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Reforme ne mogu vi\u0161e \u010dekati, 2021. godina je va\u017ena za buduc\u0301i razvoj Rumunije, to je godina u kojoj se moraju postaviti temelji zdravog dru\u0161tva, rekao je u utorak predsednik Klaus Johanis na prvoj konferenciji za \u0161tampu ove godine.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":468015,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567960","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n