U Rumuniji je do sada vakcinisano preko 1,16 miliona ljudi, najvi\u0161e Fajzerovom vakcinom, ali i vakcinom od Moderne i AstraZeneke. U poslednja 24 sata registrovano je skoro 3.300 novih slu\u010dajeva kovida. Oko 1100 pacijenata je primljeno na intenzivnoj nezi. Do danas je potvr\u0111eno vi\u0161e od 828.000 slu\u010dajeva zara\u017eenih novim koronavirusom, od kojih je 90% izle\u010deno. Ukupan broj umrlih prema\u0161io je 20.900. U\u010denici zavr\u0161nih razreda nastavic\u0301e da idu u \u0161kolu i u crvenom scenariju, ali u me\u0161ovitom sistemu, polovina poha\u0111a nastavu u odeljenju, polovina poha\u0111a nastavu u onlajnu, kako je predvi\u0111eno u zajedni\u010dkom ukazu Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja. Mera c\u0301e se primenjivati do 6 slu\u010dajeva zara\u017eenih kovidom na hiljadu stanovnika. Za\u0161titna maska je obavezna, osim na \u010dasovima u\u010denja duva\u010dkih instrumenata, u slu\u010daju pred\u0161kolske dece i na \u010dasovima fizi\u010dkog vaspitanja koji se odr\u017eavaju na otvorenom. S druge strane, nekoliko okruga je u crvenoj zoni, gde je broj zara\u017eenih tri slu\u010daja na hiljadu stanovnika. To su Tami\u0161 (zapad), Maramure\u0161 (severozapad), Ilfov (jug), Klu\u017e (severozapad) i Bra\u0161ov (centar). Bukure\u0161t je tako\u0111e u\u0161ao u crvenu zonu, nakon \u0161to je 20. januara napustio ovaj scenario. Iz tog razloga je odlu\u010deno da se zabrani rad restorana i kafic\u0301a u zatvorenom prostoru. U Bukure\u0161tu je stotine osoba u\u010destvovalo na protestima protiv nacrta zakona o vakcinisanju koji se nalazi na raspravi u Parlamentu. Grad Temi\u0161var (zapad) i \u010detiri susedne op\u0161tine su u karantinu, zbog visoke stope zaraze SARS-CoV-2.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija c\u0301e u naredne 4. godine izgraditi nekoliko novih bolnica evropskim novcem. To je obec\u0301ao liberalni premijer Florin Kacu koji je kazao da bi voleo da realizacija ovog projekta bude amblem njegove vlade. Jedini uslov za kori\u0161c\u0301enje evropskih fondova, objasnio je premijer, je da nove bolnice budu zavr\u0161ene do 2026. godine, kao i ostali projekti koji c\u0301e se sprovoditi kroz Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR), zahvaljuju\u0107i kome Rumunija bi mogla da dobije na raspolaganje 30. milijardi evra. \u0160ef vlade u Bukure\u0161tu dao je uveravanja da c\u0301e mehanizam plac\u0301anja u okviru Nacionalnog programa za oporavak i rezilijenciju (PNRR) biti pojednostavljen i \u0161to transparentniji, druga\u010diji od onog \u0161to smo imalai do sada kada je re\u010d o evropskim fondovima\u201c. Tako c\u0301e i privatni subjekti, a ne samo kompanije i javne institucije, moc\u0301i da podnose projekte. Nedavno je premijer Florin Kacu najavio da se sredstva u visini od 9% bud\u017eeta Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju dodeljuju za obrazovanje, a za zdravlje skoro 3 milijarde evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj \u017eena u nacionalnim parlamentima dr\u017eava \u010dlanica EU porastao je sa 21% u 2004. na 33% u 2020. godini, pokazuju danas objavljeni podaci Eurostata. Iako udeo \u017eenskih mesta u nacionalnim parlamentima EU znatno varira me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama EU, nijedna zemlja EU nema vi\u0161e \u017eena nego mu\u0161karaca u parlamentu. 2020. godine najvec\u0301i udeo \u017eena u nacionalnim parlamentima bio je u \u0160vedskoj (skoro 50%), Finskoj (46%), Belgiji (43%) i \u0160paniji (42%), a najmanji u Ma\u0111arskoj i Malti (obe sa 13 %), Rumunije i \u010ce\u0161ke (obe sa po 20%). U 2020. godini najvec\u0301i udeo \u017eena \u010dlanica u vladama bio je u Finskoj (55%), Austriji (53%) i \u0160vedskoj (52%), Francuskoj (51%) i Belgiji (50%), a najni\u017ei u Malti (8%), Gr\u010dkoj (11%), Estoniji (13%) i Rumuniji (17%). Podaci Eurostata objavljeni su uo\u010di 8. Marta, Me\u0111unarodnog dana \u017eena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e teniserki iz Rumunije prisutno je na teniskom turniru u Dubaiju, sa fondom nagradama u ukupnom iznosu od 1,84 miliona dolara, koji je po\u010deo danas. Ana Bogdan (100 WTA) je na glavnoj tabeli, kao i Irina Begu (72 WTA), nakon pobede u kvalifikacionim me\u010devima. Na glavnoj tabli su tako\u0111e Sorana Krstea (67 WTA) i Patricija Cig (61 WTA), koje su u\u0161le direktno. Dve Rumunke u\u010destvuju u takmi\u010denju u dublu, pravec\u0301i timove sa teniserkama iz drugih zemalja. Pro\u0161logodi\u0161nja pobednica iz Dubaija, broj tri u svetu, Simona Halep, nije prisutna na ovogodi\u0161njem izdanju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je do sada vakcinisano preko 1,16 miliona ljudi, najvi\u0161e fajyerovom vakcinom, ali i vakcinom od Moderne i AstraZeneke.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568014","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n