U Rumuniji su glavni grad i \u0161est okruga trenutno u takozvanoj crvenoj zoni, sa vi\u0161e od 3 slu\u010daja zara\u017eenih COVIDOM-19 na hiljadu stanovnika: Bra\u0161ov, Klu\u017e, Hunedoara, Ilfov, Sala\u017e i Timi\u0161. U poslednja 24 sata u zemlji su registrovana 2.972 nova slu\u010daja zara\u017eenih SARS-CoV-2, posle 12.000 ura\u0111enih testova – saop\u0161tila je u ponedeljak Strate\u0161ka komunikaciona grupa. U istom periodu 82 osobe su umrle zara\u017eene novim koronavirusom, a ukupan broj umrlih dostigao je 21.565. Od izbijanja pandemije, u Rumuniji je potvr\u0111en 862.681 slu\u010daj ljudi zara\u017eenih novim koronavirusom, a 787.392 progla\u0161eno je izle\u010denim. Na intenzivnoj nezi primljeno je 1.225 pacijenata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ponedeljak je zapo\u010deta trec\u0301a faza vakcinacije protiv COVID-19, koja obuhvata preostali deo populacije. Za sada se vakcinacija vr\u0161i u mestima gde je incidenca slu\u010dajeva COVID-19 vec\u0301a od 4,5 na hiljadu stanovnika. Ostatak stanovni\u0161tva mo\u017ee se prijaviti na liste \u010dekanja na elektronskoj platformi. Imunizacija onih u drugoj fazi se nastavlja. Do sada je u Rumuniji primenjeno skoro 2,2 miliona doza od tri odobrene vakcine – Fajzer, Moderna i Astra Zeneka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar energetike Vir\u0111il Popesku boravi danas u dvodnevnoj poseti Briselu kako bi nagovorio evropske zvani\u010dnike da odobre 1,33 milijarde evra dr\u017eavne pomoc\u0301i za restrukturiranje, koju rumunska vlada \u017eeli da dodeli energetskom kompleksu Oltenia. Ukupno bi kompaniji bilo potrebno 3,5 milijardi evra da pokrije o\u010dekivane tro\u0161kove restrukturiranja u periodu od 5 godina, od \u010dega 1,5 milijardi dolazi iz sopstvenih sredstava Kompleksa, a ostatak iz dr\u017eavnog bud\u017eeta i fonda za modernizaciju. Evropska izvr\u0161na vlast zapo\u010dela je detaljnu istragu plana restrukturiranja kompleksa u februaru, rekav\u0161i da se nakon restrukturiranja proizvodni kapacitet kompanije nec\u0301e zna\u010dajno promeniti. Rumunske vlasti se nadaju da c\u0301e predstavnici Evropske komisije odobriti do kraja aprila plan restrukturiranja energetskog kompleksa Oltenia, tako da c\u0301e kompanija bez penala platiti sertifikate o emisiji za pro\u0161lu godinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, uputio je u ponedeljak poruku povodom Dana Ma\u0111ara u rasejanju, navodec\u0301i da c\u0301e se negovanjem me\u0111unacionalne harmonije u\u010dvrstiti sna\u017eno i prosperitetno dru\u0161tvo. \u0160ef dr\u017eave je istakao zna\u010dajan\u201c doprinos ma\u0111arske manjine u Rumuniji i njenih politi\u010dkih predstavnika va\u017enim koracima ka evropskim integracijama, u oporavku demokratskih vrednosti i postavljanju dru\u0161tva na temeljima ljudskih prava i za\u0161tite manjina . To su temelji na\u0161eg zajedni\u010dkog puta za evropsku buduc\u0301nost, koji pokazuje duboko razumevanje lekcija iz pro\u0161losti\u201c, rekao je predsednik Johanis. Koncentrisana uglavnom u centru i zapadu zemlje, ma\u0111arska zajednica u Rumuniji ima oko 1,2 miliona pripadnika. Njihova glavna politi\u010dka stranka, Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR), neprekidno je prisutna od 1990. godine u postkomunisti\u010dkom parlamentu u Bukure\u0161tu a trenutno u koalicionoj vladi ima tri portfelja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dokumentarni film Kolektiv u re\u017eiji Aleksandra Nanaua postao je u ponedeljak prvi rumunski film nominovan za Oskara, gde c\u0301e se takmi\u010diti u kategorijama „najbolji dokumentarni film“ i „najbolji me\u0111unarodni igrani film“, kako javljaju onlajn platformama Ameri\u010dke filmske akademije. Dokumentarni film, koprodukcija Rumunije i Luksemburga, predstavlja zajedni\u010dke napore lekara, vladinih zvani\u010dnika i istra\u017eiva\u010dkih novinara koji otkriju veliku prevaru u zdravstvenom sistemu u Bukure\u0161tu, nakon po\u017eara u klubu Kolektiv, koji se dogodio u oktobru 2015. godine i rezultiralo desetinama mrtvih i ranjenih. Svetska premijera odr\u017eana je 2019. godine na Me\u0111unarodnom filmskom festivalu u Veneciji. Film je nominovan za najbolji dokumentarni film na dodeli nagrada Evropske filmske akademije i Londonske nagrade filmskih kriti\u010dara. To je pri\u010da o dr\u017eavi, nesposobnim vlastima koje su la\u017eima i manipulacijama gazile \u017eivote ljudi\u201c, ka\u017ee reditelj. Jo\u0161 jedna koprodukcija sa rumunskim u\u010de\u0161c\u0301em, „Quo Vadis, Aida?“ (Bosna i Hercegovina \/ Austrija \/ Rumunija \/ Holandija \/ Nema\u010dka \/ Poljska \/ Francuska \/ Norve\u0161ka), rediteljke Jasmile \u017dbanic\u0301, nominovana je za kategoriju Najbolji me\u0111unarodni igrani film\u201c na 93. godi\u0161njoj sve\u010danoj dodeli nagrada Oskar.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji su glavni grad i \u0161est okruga trenutno u takozvanoj crvenoj zoni, sa vi\u0161e od 3 slu\u010daja zara\u017eenih COVIDOM-19 na hiljadu stanovnika: Bra\u0161ov, Klu\u017e, Hunedoara, Ilfov, Sala\u017e i Timi\u0161.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568017","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n