Centri za vakcinaciju protiv koronavirusa, sme\u0161teni u medicinskim jedinicama rumunskog Ministarstva unutra\u0161njih poslova, danas su otvoreni za sve osobe starije od 18 godina. Oni koji \u017eele da se vakcini\u0161u mogu, bez zakazivanja, da odu u bilo koji od 11 centara u Bukure\u0161tu i drugim velikim gradovima u zemlji. Od pokretanja kampanje imunizacije, krajem decembra 2020. godine, u Rumuniji, gotovo 26% populacije koja ispunjava uslove, starije od 16 godina (preko 4.2 miliona osoba) vakcinisano je sa najmanje jednom dozom, informi\u0161e platforma RO Vaccinare. Prema istom izvoru, preko 3,3 miliona osoba dobilo je obe doze vakcine. Vlada \u0107e u \u010detvrtak pokrenuti medijsku kampanju za vakcinaciju protiv koronavirusa. S druge strane, broj novih slu\u010dajeva zara\u017eenih kovidom- 19 i dalje je u padu. U sredu je registrovano 379 zara\u017eenih, na osnovu izvedenih 33 hiljade testova. Registrovana su i 52 smrtna slu\u010daja. Ukupan broj umrlih prema\u0161io prag od 30 hiljada. U zemlji je skoro 500 osoba hospitalizovano na intenzivnoj nezi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je, u sredu, uspe\u0161no testirala povezanost sa evropskim sistemom digitalnih sertifikata u vezi sa kovidom-19. Akciju je izvela Specijalna slu\u017eba za telekomunikacije sa tehni\u010dkom radnom grupom na nivou zajednice. Digitalni sertifikati EU, koji c\u0301e olak\u0161ati slobodno kretanje unutar zajednice tokom pandemije, sadr\u017ee, izme\u0111u ostalog, osnovne identifikacione podatke kao \u0161to su ime i prezime, datum ro\u0111enja ili dr\u017eava \u010dlanica koja ih je izdala, kao i medicinske podatke koji se ti\u010du kategorije za koju su izdati. Sertifikati c\u0301e se izdavati u digitalnom formatu, uz moguc\u0301nost prikazivanja na smartfonu ali c\u0301e moc\u0301i i da se predstave u \u0161tampanoj formi. Prema rasporedu rada na evropskom nivou, ovi digitalni sertifikati bic\u0301e uvedeni po\u010detkom jula, a sa tehni\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta stru\u010dnjaci Specijalne slu\u017ebe za telekomunikacije (STS) moc\u0301i c\u0301e da obezbede primenu IT sistema u Rumuniji shodno pomenutom rasporedu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lideri 27. dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije odobrili su sinoc\u0301 na vanrednom zasedanju Saveta u Briselu zdravstveni sertifikat koji bi trebalo da omoguc\u0301i ponovno otvaranje granica i olak\u0161a putovanja unutarkomunitarnog bloka. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da c\u0301e infrastruktura za digitalni sertifikat biti spremna do 1. juna, a dr\u017eave \u010dlanice moc\u0301i c\u0301e da se pove\u017eu na sistem do sredine meseca. Prisutan na sastanku, predsednik Rumunije, Klaus Johanis izrazio je podr\u0161ku brzoj i jedinstvenoj primeni sertifikata i insistirao da upotreba digitalnog dokumenta ne bi trebalo da uti\u010de na ostvarivanje osnovnog prava gra\u0111ana na slobodno kretanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Parlament Rumunije ratifikovao je u sredu Ugovor Euratom o sistemu sopstvenih sredstava Evropske unije. Socijal demokratska partija (PSD, u opoziciji) izglasala je ugovor, iako je ranije kazala da svoj glas uslovljava predstavljanjem Nacionalnog plana rezilijencije i otpornosti na zajedni\u010dkoj sednici oba doma parlamenta. U sredu su senatori i poslanici raspravljali o dokumentu koji je predstavio premijer Florin Kacu, koji je potvrdio da Nacionalni plan rezilijencije i otpornosti ima dve va\u017ene komponente: reforme i investicije, a sve oblasti c\u0301e imati koristi od iznosa koji c\u0301e biti dodeljeni za saobra\u0107aj, obrazovanje, zdravstvo, zelenu ekonomiju ili digitalizaciju. Premijer je ponovo dao uveravanja da ovaj plan ne zna\u010di smanjenje prihoda ili penzija. Predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), Mar\u010del \u010colaku rekao je da se ne radi o planu reformi, vec\u0301 o planu u\u0161teda. Najavio je da c\u0301e socijaldemokrate 14. juna podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja vladi zbog neuspeha Vlade u vezi sa Nacionalnim planom rezilijencije i otpornosti. Rumunija bi posredstvom Nacionalnog plana rezilijencije i otpornosti imala pristup sumi od oko 30 milijardi evra, evropski novac za razvoj. Dokument bi trebalo da bude dostavljen zvani\u010dnicima u Brisela do kraja meseca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku u\u010destvuje u sredu i \u010detvrtak na neformalnom sastanku \u0161efova diplomatija dr\u017eava EU (format Gimnich), koji se odr\u017eava u Lisabonu, u okviru portugalskog predsedavanja Savetom Unije. Prema saop\u0161tenju Ministarstva inostranih poslova, na agedni su slede\u0107e teme: produ\u017eeni sukobi u isto\u010dnom susedstvu (tema uklju\u010dena na predlog Rumunije), odnosi EU i Afrike i strate\u0161ka vizija EU za indo-pacifi\u010dki region. Evropski ministri tako\u0111e c\u0301e imati neformalni sastanak sa jordanskim ministrom spoljnih poslova Aimanom Safadijem. Rasprava o dugotrajnim sukobima u isto\u010dnom susedstvu organizuje se na inicijativu Rumunije, na osnovu pisma ministra Bogdana Aureskua, podr\u017eanog od deset kolega iz dr\u017eava \u010dlanica EU – Bugarske, \u010ce\u0161ke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Portugalije, Slova\u010dke, Slovenije, \u0160vedske dostavljeno u novembru pro\u0161le godine, visokom predstavniku za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Ministar Bogdan Auresku c\u0301e naglasiti da ovi produ\u017eeni\/zamrznuti sukobi predstavljaju glavnu pretnju za stabilnost i bezbednost neposrednog susedstva Unije, ali i za evropski kontinen i evroatlantsku bezbednost u celini, tako da EU mora postati sve efikasnija u njihovom odr\u017eivom re\u0161avanju, sa \u0161irim ciljem ja\u010danja otpornosti partnera iz Isto\u010dnog partnerstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropsko javno tu\u017eila\u0161tvo (EPPO) zapo\u010dinje sa radom 1. juna, kazala je Vera Jourova, potpredsednica Evropske Komisije za vrednosti i transparentnost, na konferenciji za novinare u sredu. EPPO c\u0301e biti odgovoran za istragu i krivi\u010dno gonjenje zlo\u010dina koji uti\u010du na bud\u017eet EU. To je prvo nadnacionalno tu\u017eila\u0161tvo koje istra\u017euje i procesuira vrste prevara i drugih krivi\u010dnih dela koja \u0161tete finansijskim interesima Unije. Evropsko javno tu\u017eila\u0161tvo sa sedi\u0161tem u Luksemburgu je nezavisno telo EU, koje je osnovano u uzastopnim fazama. Laura Kodruca Kjove\u0161i, biv\u0161a glavna tu\u017eiteljka rumunske Nacionalnog antikorupcijskog direktorata, izabrana je za \u0161efa EPPO-a. 22 od 27 dr\u017eava EU \u010dlanice su EPPO.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Centri za vakcinaciju protiv koronavirusa, sme\u0161teni u medicinskim jedinicama rumunskog Ministarstva unutra\u0161njih poslova, danas su otvoreni za sve osobe starije od 18 godina.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568089","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n