Rumunija je u utorak, 1. juna, u\u0161la u novu fazu relaksacije mera preduzetih zbog pandemije. Shodno novim merama mogu se organizovati privatne zabave sa ograni\u010denim brojem ljudi, a sportska takmi\u010denja mogu se odr\u017eavati sa gledaocima \u010dak i u zatvorenim prostorima. Klubovi i diskoteke se ponovo otvaraju, kao i zatvorena igrali\u0161ta i bazeni. Broj u\u010desnika je ograni\u010den, ali mo\u017ee biti i vec\u0301i od utvr\u0111enog ako su svi vakcinisani. Kulturne aktivnosti mogu se organizovati na otvorenim prostorima sa do hiljadu ljudi. Uslov za sprovo\u0111enje ovih aktivnosti je da je broj zara\u017eenih koronavirusom na tom mestu manji od 3 slu\u010daja na hiljadu stanovnika. Prema novim merama zaposleni nisu vi\u0161e obavezni da nose masku na radnom mestu u zatvorenim prostorima u kojima radi najvi\u0161e 5 ljudi, pod uslovom da su svi dobili obe doze vakcine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je broj slu\u010dajeva zara\u017eenih kovidom-19 i dalje veoma nizak. Trenutno su sve \u017eupanije u zelenoj zoni, a stopa zara\u017eenih tokom 14 dana je ispod jednog slu\u010daja na hiljadu stanovnika. U utorak je, na osnovu skoro 28000 izvedenih testova, registrovan 241 novi slu\u010daj. Istovremeno se nastavlja nacionalna kampanja imunizacije. Vakcinacija dece izme\u0111u 12 i 15 godina mogla bi da po\u010dne u sredu, nakon \u0161to je Evropska agencija za lekove odobrila vakcinu za ovu starosnu grupu. Elektronska platforma je danas abdatirana kako bi omoguc\u0301ila deci da se prijave za vakcinaciju putem naloga roditelja, staratelja ili zakonskih zastupnika. Od po\u010detka kampanje vakcinacije, u Rumuniji je vakcinisano preko 4,3 miliona ljudi, od kojih je vi\u0161e od tri \u010detvrtine dobilo obe doze vakcine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u\u010destvovao je u utorak na specijalnom sastanku ministara spoljnih poslova dr\u017eava \u010dlanica NATO-a, organizovanom u formatu videokonferencija, \u010diji je dnevni red bio usredsre\u0111en na pripremu Samita Severnoatlantske alijanse od 14. juna. Ministar Auresku osvrnuo se na proces NATO-u 2030. i na odluku koja \u0107e biti usvojena na Samitu o izradi novog savezni\u010dkog strate\u0161kog koncepta, ocenjujuc\u0301i da c\u0301e ti procesi dati Alijansi strate\u0161ku viziju koja je neophodna za povec\u0301anje uloge alijanse kao politi\u010dko-vojna alijansa. Rumunski zvani\u010dnik je naglasio potrebu za ja\u010danjem politi\u010dke dimenzije Alijanse i njeno ja\u010danje iz vojne perspektive. Pozvao je na ja\u010danje NATO stava odvrac\u0301anja i odbrane, naglasiv\u0161i da je neophodno povec\u0301anje savezni\u010dkog prisustva na Crnom moru, na jugu Isto\u010dnog boka, kao i povec\u0301anu podr\u0161ku NATO partnerima. Ministar Auresku informisao je o otvaranju, 31. maja u Bukure\u0161tu, Evroatlantskog centra za rezilijenciju, konkretnoj strate\u0161koj inicijativi Rumunije, koja c\u0301e doprineti ja\u010danju otpornosti NATO-a, saveznika i partnera Alijanse, kao i EU , dr\u017eava \u010dlanica I partnera EU. I ministar nacionalne odbrane Nikolae-Jonel \u010cuka tako\u0111e je u\u010destvovao u utorak na sastanku ministara iz dr\u017eava NATO-a, koji je odr\u017ean u virtuelnom formatu, koji je iz sedi\u0161ta NATO-a u Briselu koordinirao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropsko javno tu\u017eila\u0161tvo, na \u010dijem se \u010delu nalazi Laura Kodruca Kjove\u0161i, biv\u0161a \u0161efica Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u Rumuniji, zapo\u010delo je u utorak, 1. juna, u Luksemburgu, rad u borbi protiv prevara iz komunitarnih fondova i u povrac\u0301aju iznosa koji predstavljaju \u0161tetu u bud\u017eetu Unije. Evropsko javno tu\u017eila\u0161tvo \u0107e godi\u0161nje istra\u017eivati oko 3.000 predmeta uz pomoc\u0301 tu\u017eilaca koji c\u0301e tako\u0111e raditi u dr\u017eavama \u010dlanicama. Prema procenama prvog evropskog glavnog tu\u017eioca, korupcija, pronevera i prevara u mnogim oblicima prouzrokuju godi\u0161nje gubitke u bud\u017eetu EU od oko 500 miliona evra. Za svoju misiju da identifikuje i istra\u017ei korupciju, nova institucija ima godi\u0161nji bud\u017eet od skoro 45 miliona evra. Pet dr\u017eava \u010dlanica EU nisu \u010dlanice novog evropskog javnog tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski sud za ljudska prava (CEDO) osudio je u utorak Rumuniju zbog incidenata iz 2013. godine u Muzeju rumunskog seljaka, kada su ekstremisti\u010dke grupe prekinule prikazivanje filma Deca su u redu\u201c ulaze\u0107i na silu u bioskopsku salu muzeja, skandirali homofobi\u010dne slogane, javno upotrebili obele\u017eja legionara (krajnje desnice iz me\u0111uratnog perioda) i neonacista i pretili smrc\u0301u publici i organizatorima. Prema Evropskom sudu za ljudska prava, policija nije uspela da spre\u010di invaziju krajnje desnice i homofobi\u010dne zloupotrebe. \u017dalbu je podnelo udru\u017eenje ACCEPT, koje promovi\u0161e interese lezbejki, homoseksualaca, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba u Rumuniji i pet podnosilaca predstavke. Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Rumunija kr\u0161ila pravo na nediskriminaciju, ljudsko dostojanstvo i mirno okupljanje LGBT zajednice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je u utorak, 1. juna, u\u0161la u novu fazu relaksacije mera preduzetih zbog pandemije.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568095","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n