Danas u Rumuniji po\u010dinje imunizacija dece starosti izme\u0111u 12 i 15 godina, nakon \u0161to je Evropska agencija za lekove odobrila vakcinu za ovu starosnu grupu. Elektronska platforma je adaptirana tako da omoguc\u0301ava registraciju za vakcinaciju putem naloga roditelja, staratelja ili zakonskih staratelja. Od 27. decembra 2020. godine, u Rumuniji je primenjeno gotovo osam miliona doza vakcina od Fajzera, Moderne, AstraZeneke i Johnson & Johnson \u0161irom zemlje. Vakcinisano je preko 4,3 miliona ljudi, vec\u0301ina je dobila obe doze vakcine. U poslednje vreme broj slu\u010dajeva zara\u017eenih koronavirusom i dalje je nizak. Sve \u017eupanije u Rumuniji su u zelenoj zoni, kumulativna stopa incidencije na 14 dana je ispod jednog slu\u010daja na hiljadu stanovnika. U sredu su registrovana 164 nova slu\u010daja zara\u017eenih SARS-CoV-2 na osnovu preko 16.700 izra\u0111enih testova. Na intenzivnoj nezi hospitalizovano je 391 osoba. Po\u010dev od 1. Juna stupilo je na snazi nekoliko mera za ubla\u017eavanje restrikcija. Dozvoljene su aktivnosti na otvorenim prostorima sa velikim brojem u\u010desnika, poput predstava ili zabava, ponovo su otvoreni zatvoreni bazeni, kao i igrali\u0161ta za decu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Rumunije Florin Kacu predstavio je u sredu, u Bukure\u0161tu, zajedno sa potpredsednicima vlade Danom Barnom i Kelemenom Hunorom i ministrom za evropske investicije i projekte Kristijanom Ghineom, Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR). Dokument je dostavljen Evropskoj komisiji pre dva dana i u naredna dva meseca bic\u0301e analiziran kako bi dobio kona\u010dni sadr\u017eaj. Zajmovi koje c\u0301e Rumunija privuc\u0301i putem Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (PNRR) koristic\u0301e se samo za investicije, a ne za potro\u0161nju, rekao je premijer. Tako\u0111e je rekao da je re\u010d o oko 29,2 milijarde evra, novcu koji se mo\u017ee koristiti za izgradnju oko 450 km autoputa, stotine \u0161kola i jaslica. Tako\u0111e c\u0301e biti izgra\u0111eno i obnovljeno na desetine bolnica. Florin Kacu je objasnio da postoje tri glavna sektora koja primaju novac: saobra\u0107aj – 6,7 milijardi evra, zdravstvo – 2,4 milijarde evra i obrazovanje – 3,6 milijardi evra. Plan uklju\u010duje mere za odr\u017eivi saobra\u0107aj, obrazovanje, zdravstvo, obnovu zgrada i digitalizaciju javne uprave. Zajmovi putem Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (PNRR) dobijaju se po veoma niskoj kamatnoj stopi, a sva ulaganja moraju biti zavr\u0161ena do 2026. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska teniserka Sorana Krstea (54 WTA) plasirala se u sredu u trec\u0301e kolo turnira Rolan Garos, po\u0161to je u Parizu savladala Italijanku Martinu Trevisan (97 WTA) sa 6-4, 3-6, 6-4. U trec\u0301em kolu Krstea c\u0301e igrati protiv Ruskinje Darije Kasatkine (37 WTA), koja je pobedila \u0160vajcarkinju Belindu Ben\u010dic\u0301, desetu favoritkinju, sa 6-2, 6-2. Sorana Krstea je druga Rumunka koja je u trec\u0301em kolu stigla do Rolan Garosa, nakon Ane Bogdan, koja je profitirala povla\u010denjem Japanke Naomi Osake, broj dva u svetu. Simona Halep, broj tri u svetu i pobednica Otvorenog prvenstva Francuske 2018. godine, ne u\u010destvuje u ovogodi\u0161njem izdanju zbog povreda. U utorak, rumunsko-nema\u010dki par Horija Tekau \/ Kevin Kravietz plasirao se u drugo kolo mu\u0161kog turnira u dublu na turniru, po\u0161to je pobedio par Arijel Behara (Urugvaj) \/ Gonzalo Eskobar (Ekvador).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Klaus Johanis rekao je u sredu da je i dalje evro-optimista\u201c i naglasio je da gra\u0111ani Rumunije, tako\u0111e, podr\u017eavaju evropski projekat. Dodao je da u svetu koji se menja Evropska unija mora ostati verna ciljevima njeniih osniva\u010da. Izjave su date tokom onlajn debate o buduc\u0301nosti Evrope, koju je organizovala grupa Evropske narodne stranke (EPP) pri zakonodavnom telu unije. Predsednik Rumunije je dodao i da solidarnost i kohezija moraju ostati osnovne vrednosti projekta zajednice, a reforme kroz koje c\u0301e Unija proc\u0301i moraju je pripremiti za suo\u010davanje sa moguc\u0301nostima i izazovima koji c\u0301e se pojaviti ubuduc\u0301e. Predsednik Klaus Johanis je pozvao na poja\u010danu saradnju sa susednim zemljama. U debati su u\u010destvovali i predsednik grupe EPP u Evropskom parlamentu Manfred Veber i rumunski poslanik Zigfrid Mure\u0161an.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sedam dr\u017eava \u010dlanica EU – Bugarska, \u010ce\u0161ka, Danska, Nema\u010dka, Gr\u010dka, Hrvatska i Poljska – konektovale su se na portal za verifikaciju digitalnih COVID sertifikata i zapo\u010dele izdavanje prvih sertifikata, objavila je Evropska komisija na svojoj veb stranici. Komisija je za bezbedan nastavak putovanja ovog leta predlo\u017eila EU sertifikat. Besplatan je, siguran i dostupan svim gra\u0111anima. Dostupan u digitalnom ili \u0161tampanom formatu, ovaj sertifikat je dokaz da je osoba vakcinisana protiv kovida-19, da je dobila negativan rezultat na test ili je prele\u017eala koronavirus. 22 zemlje su vec\u0301 uspe\u0161no testirale portal. Uredba c\u0301e se primenjiti od 1. jula, ali sve dr\u017eave \u010dlanice koje su pro\u0161le tehni\u010dke testove i spremne su za izdavanje i verifikaciju sertifikata mogu po\u010deti da koriste sistem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane Nikolae \u010cuka naglasio je na sastanku ministara odbrane dr\u017eava \u010dlanica NATO-a, odr\u017eanom u videokonferencijskom formatu, va\u017enost ja\u010danja prisustva NATO-a na celom isto\u010dnom boku i ponovio posvec\u0301enost Rumunije da obezbedi odgovarajuc\u0301i bud\u017eet za odbranu od najmanje 2% BDP-a . Ministri, koji su se pripremali za samit NATO-a od 14. juna, razgovarali su o brojnim pitanjima, poput Avganistana, Belorusije, Rusije i Kine, kao i o potrebi NATO-a da se prilagodi novoj eri u kojoj raste globalna konkurencija. U tom kontekstu, ministri su pristupili agendi NATO 2030 za kontinuirano prilago\u0111avanje Alijanse u buduc\u0301nosti. Suo\u010deni smo sa brojnim izazovima na\u0161e bezbednosti, na kojima moramo zajedno da radimo, jer nijedna zemlja i nijedan kontinent ne mogu se suo\u010diti sami sa ovim izazovima\u201c, rekao je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski reditelj Kristijan Mun\u0111iu (53) predsedavac\u0301e \u017eirijem sekcije Semen de la Kritik (Nedelja kritike) – paralelne sekcije Me\u0111unarodnog filmskog festivala u Kanu, osnovane pre \u0161est decenija sa namerom da stvori moguc\u0301nosti alternativnim bioskopima za zvani\u010dnim takmi\u010denjem, javljali su u sredu organizatori. Rumun je 2002. godine predstavio svoj debitantski film Okcident\u201c u odeljku Kuinsen d Realizater, drugi paralelni odeljak festivala. Kristijan Mun\u0111iu ima presti\u017enu istoriju u Kanu: 2007. godine osvojio je Zlatnu palmu za igrani film 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana\u201c, dobio je nagradu za scenario filma Iza brda\u201c2012. godine., a 2016. godine sa filmom Mala matura\u201c osvojio je pehar za najboljeg reditelja. Scenarista i producent, bio je i predsednik \u017eirija Cinefondation i Short Films na 70. izdanju Filmskog festivala u Kanu 2017. Mun\u0111iu je sagradio delo veoma obele\u017eeno istorijom svoje zemlje\u201c, prikazuje se u saop\u0161tenju za \u0161tampu u Smen d la Kritik, koji c\u0301e se odr\u017eati od 7. do 15. jula, dok c\u0301e se Filmski festival u Kanu odr\u017eati od 6. do 17. jula.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas u Rumuniji po\u010dinje imunizacija dece starosti izme\u0111u 12 i 15 godina, nakon \u0161to je Evropska agencija za lekove odobrila vakcinu za ovu starosnu grupu<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568096","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n