Evolucija pandemije kovid-19 u Rumuniji ukazuje na najbolju situaciju u poslednjih godinu dana. Vlasti su danas saop\u0161tile 89 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih. Registrovano je 63 smrti povezane sa novim koronavirusom, od kojih 16 u poslednja 24 sata a 47 pre ovog intervala a sada su une\u0161ene u bazu podataka na zahtev Ministarstva zdravlja. U bolnicama je sme\u0161teno 1.700 pacijenata zara\u017eenih, od kojih je 315 na intenzivnoj nezi. Od po\u010detka pandemije do sada je 96% zara\u017eenih izle\u010deno. Glavni grad i sve \u017eupanije ostaju u zelenom scenariju . U Bukure\u0161tu je registrovano najvi\u0161e slu\u010dajeva – 15. U 14 okruga nije registrovan nijedan slu\u010daj. Sa druge strane, nastavljena je nacionalna kampanja vakcinacije. Od po\u010detka 27. decembra 2020. godine, imunizovano je vi\u0161e od 4,4 miliona ljudi, vec\u0301ina sa obe doze vakcine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Senat u Bukure\u0161tu usvojio je u ponedeljak, nacrt zakona koji je pokrenula Vlada u vezi sa merama u vezi sa informacionom i komunikacionom infrastrukturom od nacionalnog interesa i uslovima za primenu 5G mre\u017ea. Zakon ima za cilj usvajanje mera za ovla\u0161c\u0301enje proizvo\u0111a\u010da tehnologija, opreme i softvera koji se koriste u informacionoj i komunikacionoj infrastrukturi od nacionalnog interesa, kao i u elektronskim komunikacionim mre\u017eama putem kojih se pru\u017eaju 5G elektronske komunikacione usluge, kako bi se spre\u010dilo, ugovaralo i eliminisati rizike, pretnje i ranjivosti po nacionalnu bezbednost i odbranu zemlje. Prema amandmanu pravnih, ekonomskih, odbrambenih i komunikacionih odbora Senata, amandmanu koji je usvojen na plenarnom zasedanju, dobavlja\u010di kojima \u0107e se oduzeti ovla\u0161c\u0301enja mogu da koriste opremu u periodu od 7 godina u slu\u010daju mre\u017ea i 5 godina u slu\u010daju jezgra. Istovremeno, dobavlja\u010di komunikacija moc\u0301i c\u0301e da koriste u 5G mre\u017eama samo tehnologije, opremu i softver ovla\u0161c\u0301enih proizvo\u0111a\u010da na osnovu odobrenja Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Nova 5G mre\u017ea moc\u0301i c\u0301e da prenese mnogo vec\u0301i obim podataka i mnogo br\u017ee.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Danas i sutra zaseda u Luksemburgu Savet EU za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove (JAI). Prvog dana sastanka ministri pravde EU razgovara\u0107e o pitanjima vezanim za borbu protiv ilegalnih sadr\u017eaja u onlajnu, e-pravosu\u0111u, za\u0161titi vulnerabilnih odraslih osoba. U utorak c\u0301e ministri unutra\u0161njih poslova Unije razgovarati o borbi protiv kriminala i terorizma, migraciji i azilu. Posebna tema vezana je za \u0161engensku strategiju. Pro\u0161le nedelje je u Briselu predstavljena strategija za reformu evropskog prostora slobodnog kretanja. Tada je, komesarka za unutra\u0161nje poslove Ilva Johanson rekl da vlada EU podr\u017eava \u0161to br\u017ei ulazak Rumunije, Bugarske i Hrvatske u \u0161engenski prostor. EK u svojoj strategiji podsec\u0301a da su Rumunija i Bugarska dobile pozitivne ocene kada je re\u010d o \u0161engenskoj integraciji, a od nedavno i Hrvatska je u istoj situacij. Trenutno 22 dr\u017eave \u010dlanice Unije, zajedno sa Islandom, Lihten\u0161tajnom, Norve\u0161kom i \u0160vajcarskom, deo su \u010dengenskog prostora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kratkometra\u017eni film Interfon 15\u201c, rumunskog reditelja Andreja Epurea, izabran je u konkurenciji 60. izdanja odeljka Semaine de la Kritik (Nedelja kritike) Filmskog festivala u Kanu koji se odr\u017eava u julu, javljali su u ponedeljak organizatori doga\u0111aja. Film govori o stanovnicima zgrade koji otkrivaju \u017eenu u nesvesti ispred te zgrade. Iako \u017eena \u017eivi na trec\u0301em spratu, niko ne zna njeno ime. \u010cekajuc\u0301i hitnu pomo\u0107, kom\u0161ije se pitaju o njenom i njihovom \u017eivotu. Ove godine \u017eirijem sekcije Semen de la Kritik predsedava rumunski reditelj Kristijan Mun\u0111iu. 2007. godine Mun\u0111iu je osvojio Zlatnu palmu za igrani film 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana\u201c,2012. godine dobio je nagradu za scenario filma Iza brda\u201c, a 2016. godine je za film Mala matura\u201c, osvojio pehar za najboljeg re\u017eisera. Tako\u0111e u Kanu 2021. godine, u konkurenciji kategorije Un Serten Regard izabran je igrani film La Civil\u201c, rumunsko-belgijsko-meksi\u010dka koprodukcija u re\u017eiji Teodore Ane Mihai, a u koprodukciji Kristijana Mun\u0111iua. Film govori o majci \u010dija je c\u0301erka oteta i koja odlu\u010duje da samostalno deluje kako bi je spasila, nakon \u0161to meksi\u010dke vlasti odbijaju da joj pomognu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evolucija pandemije kovid-19 u Rumuniji ukazuje na najbolju situaciju u poslednjih godinu dana. Vlasti su danas saop\u0161tile 89 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568101","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n