U \u010detvrtak su, u Rumuniji, registrovana samo 62 nova slu\u010daja zara\u017eenih kovidom-19, na osnovu oko 25 hiljada izvedenih testova. Vlasti su tako\u0111e najavile tri nova smrtna slu\u010daja. Manje od 300 pacijenata je hospitalizovano, od kojih je 54 na intenzivnoj nezi. Iako je mali broj slu\u010dajeva, stru\u010dnjaci i vlasti se pla\u0161e Delta soja koji bi na jesen postao dominantan i brzo \u0107e se pro\u0161iriti. Prema njihovom mi\u0161ljenju, jedini na\u010din za suzbijanje \u0161tetnih efekata ovog soja je vakcinisanje \u0161to vec\u0301eg broja ljudi. Od 27. decembra 2020. godine, kada je zapo\u010dela nacionalna kampanja, vakcinisano je oko 4,8 miliona ljudi, od kojih je skoro 4,7 miliona dobilo obe doze. Nezadovoljne ovom procenom, vlasti tra\u017ee re\u0161enja za pove\u010danje broja vakcinisanih.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
S obzirom da je samo 30% odraslog stanovni\u0161tva potpuno vakcinisano, Rumunija treba da tokom leta udvostru\u010di napore kada je re\u010d o vakcinaciji, ka\u017ee evropska komesarka za zdravlje i bezbednost hrane, Stela Kirijakides, koja c\u0301e u petak stic\u0301i u posetu Rumuniji. Ona je dodala da prenosiviji Delta soj virusa, koji je vec\u0301 prisutan u Evropskoj uniji i koji c\u0301e \u0161iroko kru\u017eiti ovog leta, predstavlja glavni rizik za nevakcinisane ljude. Vakcinacija je i bic\u0301e najmoc\u0301nije oru\u017eje protiv varijanata – dodala je evropska komesarka. Prema saop\u0161tenju predstavni\u0161tva Evropske komisije u Bukure\u0161tu, Stela Kirijakides c\u0301e se sastati sa ministrom zdravlja Ioanom Mihaila i posetic\u0301e centar za vakcinaciju u Petre\u0161ti (na jugu Rumunije). Razgovori c\u0301e biti usredsre\u0111eni na Strategiju EU za vakcine i nacionalnu kampanju vakcinacije u Rumuniji, kao i na tokove koje treba slediti u vezi sa predlozima Evropske zdravstvene unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vazdu\u0161na parada, koja je bila zakazana za sledec\u0301u nedelju povodom Dana vazduhoplovstva Rumunije predvi\u0111ena za 20. jul, i ceremonija zavr\u0161etka rumunske vojne misije u Avganistanu 21. jula – otkazana je po ukazu ministra odbrane. Odluka je doneta usled incidenta od \u010detvrtka, kada je ameri\u010dki helikopter, koji je u\u010destvovao u trena\u017enom letu za ta dva doga\u0111aja, prijavio tehni\u010dki kvar i morao je hitno da sleti u centar Bukure\u0161ta, usred saobra\u0107aja. Povre\u0111enih nije bilo, a \u0161teta je minorna. Nakon prinudnog sletanja pala su dva svetlosna stuba i o\u0161tetila dva automobila. Kraj misije rumunske vojske u Avganistanu obele\u017eic\u0301e se ceremonijom u Bukure\u0161tu. Odredi koji predstavljaju vojne strukture koje su ispunjavale misije u Avganistanu od 2002. godine, pa sve do juna ove godine, kada su se poslednji rumunski vojnici vratili kuc\u0301i, defilira\u0107e ispod Trijumfalne kapije u centru glavnog grada. Tokom rumunskog prisustva u Avganistanu, 27 Rumuna je izgubilo \u017eivot u borbama, a preko 200 je ranjeno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je u sredu predlo\u017eila ambiciozne mere za ispunjavanje klimatskih ciljeva Unije, zajedno sa raspodelom nacionalnih ciljeva smanjenja emisije staklenih gasova o kojima c\u0301e, ka\u017ee Rojters, 27 dr\u017eava \u010dlanica voditi \u017eestoke rasprave. Predlozi za smanjenje nivoa ugljen-dioksida za 55% u odnosu na 1990. godinu uklju\u010duju povec\u0301anje tro\u0161kova za emisije iz grejanja, sobra\u0107aja i industrije, oporezivanje goriva za vazdu\u0161ni i pomorski saobra\u0107aj ili zabranu prodaje novih dizel i benzinskih automobila po\u010dev od 2035. godine. U slu\u010daju Rumunije, cilj za smanjenje emisije ugljen-dioksida povec\u0301ac\u0301e se sa 2% na 12,7%. O ovom planu c\u0301e se pregovarati sa dr\u017eavama \u010dlanicama i Evropskim parlamentom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sud u \u0110ur\u0111u (ju\u017eni deo Rumunije) prihvatio je u \u010detvrtak zahtev za uslovno pu\u0161tanje iz zatvora koji je podneo biv\u0161i predsednik Socijaldemokratske partije (trenutno u opoziciji), i Poslani\u010dkog doma u Bukure\u0161tu, Liviu Dragnea. Odle\u017eao je vi\u0161e od dve godine od tri i po godine kazne koju je dobio 2019. godine u predmetu o fiktivnom zaposlenju. U maju su tu\u017eioci Nacionalnog antikorupcijskog direktorata poslali Dragneu na su\u0111enje novom predmetu u kojem je optu\u017een za trgovinu uticajem i upotrebu uticaja u vezi sa njegovim prisustvom na ceremoniji inauguracije ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa, po\u010detkom 2017. Prema Nacionalnom antikorupcijskom direktoratu, Liviu Dragnea bi imao neprimerene beneficije za njega i za njegovu stranku koja je pokrila njegovu posetu SAD. U zamenu za primljene beneficije, Liviu Dragnea je imenovao za generalnog konzula u Bonu osobu koja mu je pomogla.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U \u010detvrtak su, u Rumuniji, registrovana samo 62 nova slu\u010daja zara\u017eenih kovidom-19 ,na osnovu oko 25 hiljada izvedenih testova.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568139","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n