Predsednik Rumunije, Klaus Johanis rekao je u sredu da se pandemija kovid-19 ne mo\u017ee pobediti diskriminacijom\u201c, restriktivnim merama, vec\u0301 vakcinacijom, podizanjem svesti, jer se vakcinisanjem spre\u010dava razvoj bolesti. Prema re\u010dima \u0161efa dr\u017eave, smanjenje broja slu\u010dajeva zara\u017eenih SARS-CoV-2 bilo je moguc\u0301e zbog vakcinacije, a Rumuni moraju shvatiti da, u suprotnom, postoji rizik od \u010detvrtog talasa pandemije, kao u drugim evropskim zemljama S druge strane, ministar prosvete, Sorin Kampeanu, izjavio je da c\u0301e \u0161kola po\u010deti 13. septembra sa odvijanjem nastave u \u0161kolama, bez scenarija na koje uti\u010de evolucija epidemije. On je isklju\u010dio obavezno vakcinisanje prosvetnih radnika, ali ih je ohrabrio da se vakcini\u0161u. Ministar Kampeanu je precizirao da c\u0301e ovog meseca ponovo biti sprovedene informativne akcije u vezi sa zna\u010dajem vakcinacije za prosvetno osoblje, tako da c\u0301e se do po\u010detka \u0161kolske godine povec\u0301ati broj vakcinisanih prosvetnih radnika. Broj novih slu\u010dajeva zara\u017eenih kovidom-19 u poslednjih 24 sata i dalje je u porastu. U Rumuniji je u sredu prijavljen 271 novi slu\u010daj na osnovu skoro 30 hiljada izvedenih testova. Trenutno je hospitalizovano 456 zara\u017eenih, od kojih se 67 nalazi na intenzivnoj nezi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Portugalija, Luksemburg i Belgija prve su dr\u017eave koje su dobile novac na osnovu svojih nacionalnih planova oporavka i rezilijencije. Radi se o avansu od iznosa odobrenih u okviru velikog post-pandemijskog Fonda za oporavak privrede Evropske unije, u ukupnom iznosu od 800 milijardi evra. Kako se navodi u saop\u0161tenju, Evropska komisija c\u0301e tokom ovog meseca vr\u0161iti plac\u0301anja i drugim zemljama \u010dlanicama. Sve dr\u017eave, osim Holandije i Bugarske, dostavile su Evropskoj komisiji na odobrenje Nacionalne planove za oporavak i rezilijenciju. Rumunija jo\u0161 nije dobila zeleno svetlo za kori\u0161\u0107enje evropskih sredstava. Nedavno je nema\u010dka publikacija Di Velt pisala da se na rumunski plan gleda sa skepticizmom, i da c\u0301e Komisija o tome odlu\u010diti do kraja septembra. Premijer Florin Kacu ka\u017ee, me\u0111utim, da se o planu pregovaralo sa Evropskom unijjom preko 95%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111unarodni filmski festival Transilvanija – TIFF – vrac\u0301a se sa novim izdanjem u Sibiu ( centar Rumunije), izme\u0111u 5. i 8. avgusta, kada c\u0301e biti prikazano preko 30 filmova. Doga\u0111aj c\u0301e biti otvoren projekcijom dokumentarnog filma Divlja Rumunija\u201c, koji su realizovali Dan Dinu i Kosmin Dumitrake, koji je progla\u0161en za najomiljeniji rumunski film na ovogodi\u0161njem festivalu u Klu\u017eu (severozapad), gde je osvojio nagradu publike. Pokrenut pre 10 godina, projekat Divlja Rumunija\u201c najvec\u0301i je projekat fotografije i dokumentarnog filma posvec\u0301en prirodi u Rumuniji. Na filmskom festivalu u Sibiuu bi\u0107e prikazani najpopularniji filmovi u ovoj godini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos nadljudskim
\nnaporima vatrogasaca, koji se sa po\u017earom bore vi\u0161e od nedelju dana Po\u017eari
\nvegetacije pusto\u0161e u severnom Mediteranu. Gr\u010dka, Turska, Albanija, Bugarska, severna
\nMakedonija i Italija nalaze se na listi zemalja u kojima je do sada po\u017ear progutao
\nhiljade hektara \u0161ume i vegetacije. Stotine ljudi evakuisano je gotovo
\nsvakodnevno. U Turskoj, gde je osam ljudi stradalo u plamenu, hitne slu\u017ebe uspele
\nsu da kontroli\u0161u stotine po\u017eara. U Gr\u010dkoj je po\u017ear zahvatio jedno naselje na
\nperiferiji Atine, gde su uni\u0161tene kuc\u0301e. Na desetine gr\u010dkih sela je evakuisano.
\nZemlja se suo\u010dava sa najgorim toplotnim talasom u poslednjih nekoliko decenija,
\no\u010dekuju se temperature od 46 stepeni Celzijusa, koje su prema\u0161ile rekord iz
\n1987. Evropska unija je poslala avione, helikoptere i vatrogasce da pomognu ovim
\nzemljama u borbi sa po\u017earom.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Predstavnici Britanije,
\nRumunije i Liberije obavestili su Savet bezbednosti UN-a da je vrlo verovatno
\nda su iranske snage pro\u0161le nedelje koristile jednu ili vi\u0161e bespilotnih
\nletelica za izvr\u0161enje smrtonosnog napada na tanker za naftu kod obale Omana.
\nOvaj \u010din mora biti osu\u0111en od me\u0111unarodne zajednice, rekli su
\npredstavnici tri zemlje u pismu dostavljeno Savetu do kojeg je do\u0161ao Rojters. U
\nsredu su Rumunija, Velika Britanija i Sjedinjene Dr\u017eave ponovile namernu
\nprirodu napada na brod Mercer street, koji se pripisuje Islamskoj
\nRepublici Iran, i upozorile da je incident jasno kr\u0161enje me\u0111unarodnog
\nprava. Stalne misije tri zemlje pri NATO postigle su zajedni\u010dki pristup
\nna nivou Alijanse, u ovom slu\u010daju. Dva \u010dlana posade, jedan Rumun i jedan Britanac,
\npoginula su u incidentu od 29. jula. EU i NATO o\u0161tro su osudili napad
\nbespilotnim letelicama na obali Omana na tanker koji je u administraciji
\nizraelske kompanije, a Va\u0161ington je obec\u0301ao kolektivni odgovor
\nzajedno sa svojim saveznicima protiv Irana. Tako\u0111e u sredu, Izrael je optu\u017eio
\n\u0161efa komande bespilotnih letelica iranske Revolucionarne garde, a komandant
\nvazdu\u0161nih snaga stoji iza napada, navodi Haaretz, a prenosi A\u0111erpres.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis rekao je u sredu da se pandemija kovid-19 ne mo\u017ee pobediti diskriminacijom\u201c, restriktivnim merama, vec\u0301 vakcinacijom, podizanjem svesti, jer se vakcinisanjem spre\u010dava razvoj bolesti.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568159","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n