Dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova Rumunije, Raed Arafat insistira na vakcinisanje stanovni\u0161tva i no\u0161enju za\u0161titne maske kako bi se smanjio rizik od infekcije novim koronavirusom. U intervjuu za Radio Rumunija, objasnio je da je rizik od umno\u017eavanja dnevnih slu\u010dajeva realan, ali svako mo\u017ee pomoc\u0301i u ograni\u010davanju \u0161irenja virusa. Raed Arafat je naglasio da se ne uzimaju u obzir nova ograni\u010denja, ali je podsetio da c\u0301e se, ako se prekora\u010di prag od 2 slu\u010daja na hiljadu stanovnika, pravila vratiti na pravila koja su va\u017eila do 1. avgusta, a ako se prema\u0161i 3 slu\u010daja na hiljadu stanovnika, mere c\u0301e biti poo\u0161trene . U me\u0111uvremenu raste broj novih slu\u010dajeva zara\u017eenih koronavirusom. U \u010detvrtak su registrovana 244 nova slu\u010daja na osnovu preko 28.000 izvedenih testova. U istom intervalu registrovana su 2 smrtna slu\u010daja. 72 osobe su hospitalizovane na intenzivnoj nezi. Ujedinjeno Kraljevstvo uvrstilo je Rumuniju na zelenu listu zemalja sa epidemiolo\u0161kim rizikom, \u0161to zna\u010di da Rumuni koji putuju u Velikoj Britaniji nec\u0301e vi\u0161e morati u karantin, bez obzira na to da li su vakcinisani ili ne. Ipak, dr\u017eavljani Rumunije koji dolaze u Veliku Britaniju moraju pokazati negativan PCR test pre ulaska na teritoriju ove zemlje, a drugi dva dana nakon dolaska. Mera stupa na snagu u nedelju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu odobrila je na sastanku od \u010detvrtka produ\u017eenje stanja pripravnosti na celoj teritoriji Rumunije za jo\u0161 30 dana, po\u010dev\u0161i od 11. avgusta. Prema re\u010dima premijera Florina Kacua, produ\u017eenje stanja pripravnosti ne donosi nova ograni\u010denja u odnosu na prethodnu odluku od po\u010detka jula. Tako\u0111e u \u010detvrtak, vlada je usvojila odluku o doniranju doza vakcine protiv koronavirusa za nekoliko zemalja kao \u0161to su: Tunis, Egipat, Albanija i Vijetnam. Premijer je kazao i da c\u0301e Rumunija pru\u017eiti kopnenu pomoc\u0301 Gr\u010dkoj za ga\u0161enje po\u017eara sa kojima se suo\u010dava ova zemlja, u tom smislu c\u0301e biti poslate vatrogasne ekipe. Florin Kacu je precizirao da je ovo prvi put da Bukure\u0161t \u0161alje vatrogasce u Gr\u010dku u pomoc\u0301.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e od 350 vojnih ronilaca iz Rumunije, Azerbejd\u017eana, Bugarske, Gruzije, SAD i Ukrajine u\u010destvuje u multinacionalnoj obuci na rumunskoj obali Crnog mora. Ve\u017ebu Evroazijsko partnerstvo MCM Dive, koja c\u0301e trajati \u010detiri dana, koju predvodi 39 Ronila\u010dki centar u sastavu pomorskih snaga Rumunije. Rumunske pomorske snage u\u010destvuju, izme\u0111u ostalih, sa minolovcem i mre\u017eama Viceadmiral Konstantin Balesku\u201c, Hidrografskim pomorskim brodom Kapetan komandant Aleksandru Katuneanu\u201c, kao i sa autonomnim podvodnim vozilom. Iz Ukrajine u\u010destvuje teglja\u010d za spasavanje i oporavak Oleksandr Okhrimenko. Cilj ve\u017ebe je u\u010dvr\u0161c\u0301ivanje ve\u0161tina vojnih ronilaca i razvoj interoperabilnosti u\u010desnika u dve oblasti. Radi se o aktivnostima koje su specifi\u010dne za ronioce koji tra\u017ee, identifikuju i uni\u0161tavaju mine u istorijskim rudarskim branama i podvodne aktivnosti sa hidrauli\u010dkim alatima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Talas visokih temperatura i dalje vlada u nekoliko evropskih zemalja, koje se vec\u0301 nekoliko dana bore sa po\u017earima vegetacije. U Gr\u010dkoj su mobilizovane impresivne snage za ga\u0161enje po\u017eara, ali visoke temperature i vetar prikladni su za \u0161irenje plamena. Najgore stanje je na zapadnoj obali poluostrva Peloponez, ali i na ostrvu Evia, drugom po veli\u010dini u Gr\u010dkoj. U Turskoj je \u0161teta ogromna. Bugarska, Italija, Albanija i severna Makedonija tako\u0111e se suo\u010davaju sa po\u017earima. Evropska komisija je saop\u0161tila da \u0161alje avione, helikoptere i vatrogasce u Italiju, Gr\u010dku, Albaniju i severnu Makedoniju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U telefonskom razgovoru sa D\u017eekom Sulivanom, savetnikom predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, zajedno sa ambasadorima zemalja Formata Bukure\u0161t 9 u Va\u0161ingtonu, ambasador Rumunije u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, Andrei Muraru, podr\u017eao je va\u017enost ja\u010danja bezbednosti Isto\u010dnog boka NATO \u2013a, objavila je u \u010detvrtak Ambasada Rumunije u SAD na svojoj Facebook stranici. Svrha razgovora bila je konsultacija sa saveznicima NATO o politici i aktivnostima SAD od interesa za region. Bukure\u0161tanski format je inicijativa koju su pokrenuli predsednici Rumunije, Klaus Johanis i Poljske, Andrej Duda, u kojoj u\u010destvuju zemlje \u010dlanice NATO-a na isto\u010dnom boku: Bugarska, \u010ce\u0161ka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slova\u010dka i Ma\u0111arska. Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden je u\u010destvovao na onlajn samitu koji je organizovan maja meseca u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova Rumunije, Raed Arafat insistira na vakcinisanje stanovni\u0161tva i no\u0161enju za\u0161titne maske kako bi se smanjio rizik od infekcije novim koronavirusom.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568160","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n