\n
<\/p>\n
Rumunske vlasti pripremaju se za novi talas pandemije Kovida-19, pred kojim su najvulnerabilnija deca. \u0160ef Departmana za vanredne situacije Raed Arafat rekao je da se u narednom periodu o\u010dekuje rast broja zara\u017eenih, ali, za razliku od prethodnih talasa, sada ima nekoliko miliona vakcinisanih osoba. U zadnja 24 sata zabele\u017eeno je preko 950 novozara\u017eenih, na bazi vi\u0161e od 35 hiljada uradjenih testova, i 17 smrtnih slu\u010dajeva od posledica Kovida. Na intenzivnoj terapiji nalaze se 228 inficiranih pacijenata. Predsednik Klaus Johanis uputio je danas apel roditeljima i nastavnicima da se vakcini\u0161u. Na kraju susreta sa ministrima zdravlja i obrazovanja, \u0161ef dr\u017eave je izjavio da je veoma va\u017eno da se \u0161kolski proces odvija prete\u017eno u fizi\u010dkom formatu, dodaju\u0107i da onlajn nastava mo\u017ee samo privremeno zameniti klasi\u010dni oblik obrazovanja. On je potvrdio da se Rumunija nalazi u \u010detvrtom talasu pandemije i istakao da efekti ovog talasa zavise direktno od stope vakcinacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rano obrazovanje i spre\u010davanje napu\u0161tanja \u0161kole moraju biti prioriteti programa „Obrazovana Rumunija“, ka\u017ee resorni ministar Sorin Kampeanu, koji je u \u010detvrtak u\u010destvovao na prvom sastanku Medjuministarskog komiteta za implementaciju projekta. Projekat „Obrazovana Rumunija“ ima za cilj da smanji razlike u odnosu na evropski prosek u narednih 10 godina. Ministar je objasnio da se za postizanje ovog cilja projekta izdvaja 4,7 odsto bdp-a za obrazovanje i uzimaju se u obzir iznosi iz Nacionalnog programa oporavka i rezilijencije (PNRR), novac iz Evropskog socijalnog fonda i finansiranje iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Premijer Florin Kacu, koji je predsedavao sastankom, naglasio je da je ovo najvec\u0301i projekat reforme obrazovanja, koji predstavlja viziju i strategiju zemlje u oblasti u perspektivi 2030. godine, podr\u017eanu Vladinim programom za 2020-2024. On je dodao da je projekt „Obrazovana Rumunija“ uklju\u010den kao obaveza u Nacionalnoj strategiji odbrane za period 2020 -2024.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvova\u0107e u petak, u Ki\u0161injevu, sve\u0107anostima povodom obele\u017eavanja 30. godi\u0161njice nezavisnosti susedne Republike Moldavije, biv\u0161e sovjetske republike sa ve\u0107inskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom. Sve\u0107anostima \u0107e prisustvovati i predsednica Moldavije Maja Sandu, i njeni gosti- Volodimir Zelenski i Andrej Duda, predsednici Ukrajine i Poljske. Tim povodom bi\u0107e odr\u017eani i bilateralni susreti, kao i skup \u0161efova \u010detiri dr\u017eave. Ina\u010de, predsednik Poljske je ve\u0107 stigao u Ki\u0161injev, gde je ponovo potvrdio podr\u0161ku evropskim te\u017enjama Moldavije i agendi reformi Maje Sandu. Osnovana na jednom delu rumunskih isto\u010dnih teritorija, koje je Sovjetski savez pripojio 1940. godine, usled ultimatuma, Republika Moldavija je postala nezavisna nakon neuspelog neobolj\u0161evi\u010dkog pu\u010da u Moskvi, protiv reformatora Mihaila Gorba\u010dova. Usvojena 27. avgusta 1991. godine, u Parlamentu u Ki\u0161injevu, oko kojeg je bilo stotine hiljada ljudi, Deklaracija o nezavisnosti bila je priznata u Bukure\u0161tu istog dana. Republika Moldavija dobila je medjunarodno priznanje svoje dr\u017eavnosti 2. marta 1992. godine, istovremeno sa prijemom u Organizaciju Ujedinjenih Nacija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Medjunarodni pozori\u0161ni festival u gradu Sibinju (u centru) se nastavlja, a u \u010detvrtak je u svetskoj premijeri odr\u017eana predstava „\u0160ekspir- Bah \/ Ruka vremena (Le Main du Temps)“, sa \u0160arlot Rampling i Sonijom Vider-Aterton, jednom od najo\u010dekivanijih dogadja ovogodi\u0161njeg izdanja Festivala. Takodje danas odr\u017eane su promocije knjiga i nastavlja se Berza predstava, struktura pridru\u017eena Festivalu. Medjunarodni pozori\u0161ni festival u Sibinju odvija se ove godine kako u fizi\u010dkom, tako i u onlajn formatu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najmanje dve eksplozije dogodile su se u \u010detvrtak u blizini medjunarodnog aerodroma u Kabulu i, prema vi\u0161e izvora, postoje \u017ertve i povredjene. Prethodno su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Velika Britanija i Australija pozvale svoje dr\u017eavljane da napuste zonu medjunarodnog aerodroma u Kabulu. Postoje „veoma kredibilne“ informacije, po kojima pobunjenici planiraju neposredan napad na ljude koji se okupljaju na aerodromu u poku\u0161aju da napuste Avganistan, izjavio je u \u010detvrtak britanski ministar vojnih snaga D\u017eejms Hepi. On je rekao da je mogu\u0107e da \u010dlanovi d\u017eihadisti\u010dke organizacije Islamska Dr\u017eava izvr\u0161e samoubila\u010dki atentat. Britansko ministarstvo spoljnih poslova savetovalo je svoje dr\u017eavljane da ne idu da medjunarodni aerdrom u Kabulu, gde hiljade ljudi \u010dekaju avione da bi napustili Avganistan pre 31. avgusta, kada isti\u010de krajnji rok, do kojeg \u0107e SAD i saveznici povu\u0107i svoje trupe iz ove zemlje. U Bukure\u0161tu je Vrhovni savet odbrane (CSAT) odlu\u010dio u sredu da \u0107e 200 rumunskih vojnika u\u010destvovati, najvi\u0161e 6 meseci, u NATO-ovoj operaciji evakuacije i relociranja avganistanskih dr\u017eavljana koji su radili za misije Alijanse u Avganistanu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160ef Departmana za vanredne situacije Raed Arafat rekao je da se u narednom periodu o\u010dekuje rast broja zara\u017eenih, ali, za razliku od prethodnih talasa, sada ima nekoliko miliona vakcinisanih osoba.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568181","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n