Danas se u SAD odr\u017eava komemoracija \u017ertava nakrvavijeg teroritsti\u010dkog atentatu na svetu. 11 septembra otmi\u010dari su sa dva aviona udarili u zgrade bliznakinje u Nju Jorku, dok se tre\u0107i avion obru\u0161io na Pentagon, simbol ameri\u010dke ekonomske i vojne sile. \u010cetvrti oteti avion, koji se najverovatnije usmerio na sedi\u0161te Ameri\u010dkog kongresa, sru\u0161io se u po\u0161umljenoj zoni u Pensilvaniji, najverovatnije posle napada putnika aviona na otmi\u010dare. Svi putnici i \u010dlanovi posade su poginuli. U zgradama bliznjakinjama poginulo je skoro 3000 ljudi. Tada\u0161nji ameri\u010dki predsednik Djordj Bu\u0161 naredio je da se vojska stavi u stanje pripravnosti i obe\u0107ao da \u0107e autori atentata biti uhva\u010deni i ka\u017enjeni. On je upozorio da Va\u0161ington ne\u0107e praviti nikakve razlike izmedju terorista i njihovih pomaga\u010da. Ameri\u010dka vojska je intervenisala u Avganistanu, uto\u010di\u0161tu talibana, Bin Ladena i njegovih sledbenika. Ve\u010dina lidera Al Kajide je likvidirana. Talibani, svrgnuti sa vlasti, nisu se pomirili sa porazom i vratili su se u Kabul u avgustu 2021. godine, dve decenije posle povla\u010denja zapadnih snaga. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je telegram \u0161efu Bele ku\u0107e D\u017eou Bajdenu povodom komemoracije \u017ertava najkrvavijeg teroristi\u010dkog napada u istoriji. Predsednik Johanis je podvukao da se posle atentata zajedni\u010dki bol pretvorio u solidarnost i zajedni\u010dki cilj svuda u svetu, u savezni\u010dkim i partnerskim dr\u017eavama. Prema navodima predsednika Rumunije Klausa Johanisa op\u0161teprihva\u0107ena odluka o potrebi pru\u017eanja otpora zajedni\u010dkim izazovima ostaje veoma va\u017ena i uvek relevantna lekcija u vreme \u010destih izazova od strane pojedinih dr\u017eavnih i nedr\u017eavnih aktera. Rumunija je uz ameri\u010dki narod i u\u010destvuje u suzbijanju terorizma i nasilnog ekstremizma, bez obzira na ideologiju, kao i u procesu ja\u010danja zajedni\u010dkih vrednosti: demokratije, ljudskih prava, slobode izra\u017eavanja i pravne dr\u017eave. Ministarstvo inostranih poslova Rumunije povodom komemoracije \u017ertava teroristi\u010dkih atentata pre dve decenije u SAD, u kojima je stradalo skoro 3000 ljudi medju kojima i \u010detvorica Rumuna, uputilo je poruku sau\u010de\u0161\u010da porodicama stradalih, pre\u017eivelim i spasiocima koji su \u017ertvovali sopstvene \u017eivote u spasila\u010dkim akcijama. Ministar Bogdan Auresku uputio je ameri\u010dkom dr\u017eavnom sekretaru Antoniju Blinkenu poruku u kojoj navodi da se ovakvi teroristi\u010dki napadi i nasilni ekstremizmi ne mogu ni\u010dime opravdati, sa napomenom da se Rumunija na du\u017ei rok, zajedno sa SAD , strate\u0161kim partnerom Bukure\u0161ta i medjunarodnom zajednicom pridru\u017euje zajedni\u010dkim naporima za suzbijanje terorizma i nasilnog ekstremizma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je u petak, prvi put od aprila meseca, posle 48.000 testiranih uzoraka zabele\u017eeno 2648 slu\u010dajeva inficiranja kovidom 19. Od posledica novog koronavirusa u poslednja 24 sata preninulo je 47 osoba. Medju ukupno 4454 hospitalizovanih zbog kovida nalaze se i 116 dece, a na odeljenjima intenzivne nege od 581 pacijenta osmoro su deca. U Rumuniji interes za vakcinaciju i dalje opada. U petak je prvu dozu primilo samo 7500 osoba, a do sada je u celoj zemlji sa obe doze vakcinisano ne\u0161to vi\u0161e od 5,2 miliona ljudi. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je nastavljen Medjunarodni festival klasi\u010dne muzike Djordje Enesku. Ovogodi\u0161nje izdanje obele\u017eava 140 godina od rodjenja velikog rumunskog kompozitora. Ruski dirigent Vladimir Jurovski, umetni\u010dki direktor festivala izjavio je da su ,,na ovogodi\u0161njem jubilarnom izdanju prisutni najpoznatiji svetski muzicari i da festival promovi\u0161e ideju ujedinjenih evropskih kultura“. Na medjunarodnom festivalu klasi\u010dne muzike koncertuje 32 osrkestra iz 14 zemalja. Radio Rumunija, svojim muzickim orkestrima i stru\u010dnjacima, je koproducent Festivala zajedno sa Televizijom Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osamnaestogodi\u0161nja Britanka Ema Radukanu, rodjena u Kanadi od oca rumunskog porekla i majke Kineskinje, postala je prva teniserka u istoriji tenisa koja je kao kvalifikantkinja uspela da se plasira u finale US opena. U polufinalu Radukanu je sa 2:0, po setovima 6:1, 6:4 pobedila Grkinju Mariju Salari. Radukanu \u0107e se danas u 23 sata po rumunskom vremenu, boriti za titulu sa devetnaestogodi\u0161njom Kanadjankom Lejlom Fernandez, koja je u polufinalu savladala Beloruskinju Arinu Sabalenku sa 7:6, 4:6, 6:4.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas se u SAD odr\u017eava komemoracija \u017ertava nakrvavijeg teroritsti\u010dkog atentatu na svetu. 11 septembra otmi\u010dari su sa dva aviona udarili u zgrade bliznakinje u Nju Jorku, dok se tre\u0107i avion obru\u0161io na Pentagon, simbol ameri\u010dke ekonomske i vojne sile. \u010cetvrti oteti avion, koji se najverovatnije usmerio na sedi\u0161te Ameri\u010dkog kongresa, sru\u0161io se u po\u0161umljenoj zoni […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568197","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n