U poslednja 24 sata u Rumuniji je potvrdjeno 16.110 novih slu\u010dajeva koronavirusa. Od posledica infekcije Kovid-19 preminulo je 448 osoba. Na intenzivnoj nezi hospitalizovano je skoro 1.800 ljudi. Rumunija tra\u017ei pomoc\u0301 od Evropske komisije za brzo snabdevanje bolnica lekom tocilizumab, koji se koristi za le\u010denje pacijenata sa te\u0161kim oblicima KOVID-a. Tako\u0111e, rumunske vlasti su zatra\u017eile lekarske timove da u odre\u0111enim periodima podr\u017ee medicinsko osoblje iz prve linije. S druge strane, od ponedeljka c\u0301e u\u010denici osnovnih i srednjih \u0161kola u Rumuniji biti na raspustu dve nedelje, dok \u0107e pristup i u\u010de\u0161\u0107e vec\u0301ini aktivnosti biti uslovljen zelenim KOVID sertifikatom, no\u0161enje zastitne maske postace obavezno svuda, u zatvorenom ili na otvorenom, a izlazak i kretanje u ve\u010dernjim satima bi\u0107e dozvoljen samo vakcinisanim osobama – ovo su samo neke od restriktivnih mera koje c\u0301e se primeniti u poku\u0161aju da se zaustavi pandemija koronavirusa. Nakon \u0161to je sa nekoliko vladinih zvani\u010dnika razgovarao o epidemiolo\u0161koj situaciji, predsednik Klaus Johanis rekao je da je jedino re\u0161enje za zaustavljanje pandemije vakcinacija. Me\u0111utim, potrebna su ograni\u010denja dok se ne dostigne odgovarajuc\u0301a stopa vakcinacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Imenovani mandator, sada\u0161nji ministar odbrane Nikolaje \u010cuka, izjavio je u \u010detvrtak da c\u0301e pregovarati sa svima onima koji imaju odgovornost za formiranje vlade koju ce izglasati parlament. Ministra odbrane Nikolaja \u010cuka predlozilo je rukovodstvo Nacionalne liberalne partije (PNL) na mesto premijera, a mandat za formiranje novog kabineta odobren je od predsednika Klausa Johanisa, nakon konsultacija sa svim parlamentarnim politi\u010dkim partijama. Ako njegov predlog za ministre osvoji dovoljan broj glasova u parlamentu, general u rezervi \u010cuka (54) postac\u0301e prvi karijerni vojnik koji c\u0301e voditi postkomunisti\u010dku rumunsku vladu. \u010cuka je \u010dlan Liberalne nacionalne stranke godinu dana, a mandat senatora osvojio je na izborima u decembru 2020. Dve godine je imao portfelj odbrane, u Vladi koju su vodili liberali Ludovik Orban i Florin Kacu. Prethodno je \u010detiri godine vodio General\u0161tab rumunske vojske, nakon u\u010de\u0161\u0107a u me\u0111unarodnim misijama u Bosni, Iraku i Avganistanu. On je jedini rumunski general koji je li\u010dno vodio borbenu misiju u posleratnom periodu, maja 2004. godine, u Iraku. Njegovo imenovanje dolazi nakon \u0161to je nedavno istra\u017eivanje javnog mnjenja potvrdilo da je Vojska na prvom mestu poverenja Rumuna. Prema studiji, koju je sprovela Laboratorija za analizu informacionog rata i strate\u0161ku komunikaciju, 87% Rumuna ka\u017ee da veruje vojsci, 70% – Crkvi, 67% – rumunskoj obave\u0161tajnoj slu\u017ebi i Rumunskoj akademiji. Vi\u0161e od 40% ispitanika smatra da su glavne pretnje Rumuniji korupcija i nesposobnost politi\u010dke klase.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160efovi dr\u017eava i vlada Evropske unije sastaju se u Briselu u \u010detvrtak i petak kako bi razgovarali o koordinaciji na evropskom nivou u kontekstu pandemije KOVID-19, digitalnoj agendi Unije, porastu cena energije, migracijama, evropskoj trgovinskoj politici i spoljnim odnosima EU. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, u\u010destvovao je u ponedeljak na onlajn sastanku sa predsednikom Evropskog saveta, \u0160arlom Mi\u0161elom i drugim evropskim liderima, u okviru priprema za sastanak od 21. do 22. oktobra koji \u0107e se odr\u017eati u Briselu. Predsednik Rumunije je istakao potrebu da se brzo identifikuju efikasna kratkoro\u010dna re\u0161enja, jer c\u0301e trenutna energetska kriza imati ozbiljne efekte u svim zemljama EU, sa dubokim dru\u0161tveno-ekonomskim uticajem. Istovremeno, Klaus Johanis je istakao va\u017enost diverzifikacije izvora snabdevanja energijom i smanjenja zavisnosti od tre\u0107ih dobavlja\u010da van Unije, kao i obezbe\u0111enja sigurnosti snabdevanja energijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sve zemlje \u010dlanice EU zavr\u0161ile su 2020. godinu sa dr\u017eavnim deficitom-objavio je danas Eurostat. Najvi\u0161e vrednosti zabele\u017eene su u \u0160paniji (11% BDP -a), Gr\u010dkoj (10,1% BDP -a), Malti (9,7% BDP -a), Italiji (9,6% BDP -a) i Rumuniji (9,4% BDP -a). Prema Eurostatu, Danska i \u0160vedska bile su jedine zemlje \u010dlanice koje su pro\u0161le godine imale deficit vlade ispod praga od 3% BDP -a utvr\u0111enog Paktom za stabilnost i rast. Na nivou Evropske unije, dr\u017eavni deficit se eksplozivno povec\u0301ao, na 6,9% BDP -a pro\u0161le godine, sa deficita od 0,5% BDP -a u prethodnoj godini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U poslednja 24 sata u Rumuniji je potvrdjeno 16.110 novih slu\u010dajeva koronavirusa. Od posledica infekcije Kovid-19 preminulo je 448 osoba<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568238","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n