Najnoviji bilans epidemije izazvan korona virusom, koji su objavile rumunske vlasti u ponedeljak, ukazuje na smanjenje broja zara\u017eenih – preko 2.100 slu\u010dajeva. Tako\u0111e, prijavljeno je 195 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih je 16 od ranije. Hospitalizovano je vi\u0161e od 15 hiljada osoba sa kovidom-19, a na intenzivnoj nezi nalazi se 1720 osoba. U Bukure\u0161tu je broj zara\u017eenih na hiljadu stanovnika pao na ispod 6 na hiljadu stanovnika. S druge strane, od vrhunca 27. oktobra, kada je vi\u0161e od 110.000 ljudi vakcinisano prvom dozom ili jednistvenom dozom, stopa vakcinacije je u stalnom opadanju. Do sada je 6,9 miliona ljudi vakcinisano po punoj \u0161emi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u\u010destvovao je u ponedeljak, u Briselu, na sastanku Saveta za spoljne poslove. Glavne teme razgovora bile su zapadni Balkan i region Sahela. U poglavlju Aktuelni poslovi, ministri su se bavili pitanjima kao \u0161to su situacija u Belorusiji, Kipru\/Varo\u0161i, Etiopiji, Sudanu i odnosima sa Latinskom Amerikom. \u0160to se ti\u010de Zapadnog Balkana, Bogdan Auresku je istakao potrebu za strate\u0161kim pristupom EU u aktuelnom regionalnom kontekstu i zadr\u017eavanje ove teme kao prioriteta na agendi Saveta za spoljne poslove. On je ponovio sna\u017enu podr\u0161ku otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ove godine. Kada je re\u010d o Belorusiji, Auresku je istakao solidarnost sa dr\u017eavama \u010dlanicama (Poljskom, Litvanijom i Letonijom) koje se suo\u010davaju sa efektima krize koju je re\u017eim Minska prouzrokovao neprihvatljivom upotrebom migracija. On je tako\u0111e izrazio podr\u0161ku brzom usvajanju novog paketa sankcija. Povodom radnog doru\u010dka uz u\u010de\u0161c\u0301e ministra spoljnih poslova Ukrajine, rumunski zvani\u010dnik je ponovio podr\u0161ku teritorijalnom integritetu ove zemlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je obele\u017eila 34 godine od antikomunisti\u010dke pobune radnika kamionske kompanije Crvena zastava u Bra\u0161ovu, koja je smatrana prvim velikim demonstracijama protiv \u010cau\u0161eskuovog re\u017eima Otvaranje plenarne sednice, u znak sec\u0301anja na one koji su tada izgubili \u017eivote, u noc\u0301i od 14. na 15. novembar 1987. godine ljudi su iza\u0161li na ulice nezadovoljni \u017eivotnim standardom i mar\u0161irali do sedi\u0161ta Okru\u017enog komiteta biv\u0161e komunisti\u010dke partije Rumunije, pridru\u017eili su im se i ostali stanovnici grada, koji su po prvi put u Rumuniji skandirali Dole diktatura!\u201c i Dole \u010cau\u0161esku!\u201c \u010cau\u0161eskuov re\u017eim je oboren u decembarskoj revoluciji 1989, koja je po\u010dela u Temi\u0161varu (zapad).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na plenarnoj sednici Senata u Bukure\u0161tu, kao organ odlu\u010divanja, usvojen je u ponedeljak nacrt o uvo\u0111enju discipline Istorija Jevreja. Holokaust, u nastavnim planovima srednjo\u0161kolskog i stru\u010dnog obrazovanja. Uvedena je i nagrada Nacionalnog muzeja jevrejske istorije i holokausta u Rumuniji. Inicijator projekta, poslanik Silviu Veksler, izjavio je da pro\u0161lost mora biti temelj za buduc\u0301nost, a da je obrazovanje apsolutno neophodno za izgradnju demokratskog dru\u0161tva\u201c. On je dodao da c\u0301e sve materijale izraditi Ministarstvo prosvete u saradnji sa Institutom Eli Vizel.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najnoviji bilans epidemije izazvan korona virusom, koji su objavile rumunske vlasti u ponedeljak, ukazuje na smanjenje broja zara\u017eenih – preko 2.100 slu\u010dajeva.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568263","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n