<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u
\nponedeljak registrovala 494 novih slu\u010daja zara\u017eenih kovidom-19, \u0161to predstavlja smanjenje u
\nodnosu na prethodni dan, saop\u0161tila je Grupa za strate\u0161ku komunikaciju (GCS).
\nUra\u0111eno je skoro 17.000 testova, \u0161to zna\u010di pozitivnu stopu od 2,91. Tako\u0111e,
\nprijavljeno je 45 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih 8 su od ranije. U bolnicama je
\nukupan broj hospitalizovanih osoba koje su zara\u017eene kovidom-19 smanjen na oko 4.000. Od toga manje od 700 nalazi se na intenzivnoj nezi.
\nNajvi\u0161e novozara\u017eenih – u glavnom gradu (81) i u okrugu Klu\u017e (41). \u0160to se ti\u010de
\nvakcinacije, preko 7,6 miliona ljudi je vakcinisano po punoj \u0161emi, a skoro 1,8
\nmiliona je primilo prvu dozu vakcine. Podsec\u0301amo vas da c\u0301e osobe koje u Rumuniju dolaze van Evropske unije ili iz dr\u017eava unije koje
\nse nalaze u u crvenoj zoni epidemiolo\u0161kog rizika i koje nisu vakcinisane ili
\nnisu prele\u017eale bolest, biti u karantinu 10 dana, \u010dak i ako imaju negativan PCR
\ntest. Za nevakcinisane osobe koje nemaju takav dokument, karantin je 14 dana,
\nbez obzira odakle dolaze. <\/p>\n
Predsednik Rumunije, Klaus
Rumunsko ministarstvo
\u0160ef rumunske
Ekolo\u0161ke kompetencije
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunija je u ponedeljak registrovala 494 novih slu\u010daja zara\u017eenih kovidom-19, \u0161to predstavlja smanjenje u odnosu na prethodni dan, saop\u0161tila je Grupa za strate\u0161ku komunikaciju (GCS).<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568290","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\nJohanis, u\u010destvovao je, u ponedeljak, na sastanku, u video formatu, sa
\npredsednikom Evropskog saveta \u0160arlom Mi\u0161elom i premijerima Slovenije, Janezom
\nJan\u0161om, Estonije, Kajom Kalas i Letonije Krisjanisom Karinsom u okviru priprema
\nza Samit Isto\u010dnog Partnerstva koji \u0107e se
\nodr\u017eati u ponedeljak, Isto\u010dno partnerstvo u sredu i sastanak Evropskog saveta
\nkoji \u0107e se odr\u017eati u \u010detvrtak. Glavne teme koje su obra\u0111ene bile su evropska
\nkoordinacija u kontekstu pandemije kovid-19, upravljanje krizama i otpornost,
\ncene energije, bezbednost i odbrana EU, spoljni aspekti migracija i spoljni
\nodnosi, sa fokusom na situaciju na granicama Ukrajine i Belorusije. Predsednik
\nJohanis je ponovio podr\u0161ku na\u0161e zemlje nuklearnoj energiji i prirodnom gasu kao
\nopcijama za pristupa\u010dnu energetsku tranziciju, uklju\u010dujuc\u0301i i u kontekstu
\npripreme novih zakonskih predloga Evropske komisije. On je istakao potrebu
\nja\u010danja uloge Evropske unije u oblasti bezbednosti i odbrane, u tesnoj saradnji
\ni komplementarnosti sa NATO. U tom kontekstu, predsednik Johanis je pomenuo
\nnedavni razgovor sa ameri\u010dkim predsednikom D\u017eoom Bajdenom u formatu B9 i
\nistakao va\u017enost koordinacije i jedinstva u EU i NATO protiv delovanja Rusije u
\nisto\u010dnom susedstvu. Tokom razgovora o pripremama za Samit Isto\u010dnog partnerstva,
\nrumunski predsednik je ponovio potrebu da Evropska unija podr\u017ei zemlje koje
\n\u017eele i \u010dvrsto su posvec\u0301ene reformama, poput Moldavije.<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nspoljnih poslova saop\u0161tilo je da ne priznaje legitimitet izbora odr\u017eanih u
\nnedelju u proruskom secesionisti\u010dkom regionu Pridnjestrovlje, na istoku
\nRepublike Moldavije. Bukure\u0161t ponavlja svoju podr\u0161ku sveobuhvatnom, mirnom i
\ntrajnom re\u0161enju pridnjestrovskog sukoba. To mora biti u skladu sa me\u0111unarodnim
\npravom, uz po\u0161tovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike
\nMoldavije, u okviru njenih me\u0111unarodno priznatih granica i bez uticaja na njenu
\nevropsku buduc\u0301nost – navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva inostranih poslova.
\nUstavne vlasti Ki\u0161injeva su navodne predsedni\u010dke izbore u regionu
\nPridnjestrovlja tako\u0111e nazvale nezakonitim. Pridnjestrovlje je de facto bilo
\nvan kontrole centralnih vlasti 1992. godine, nakon oru\u017eanog sukoba koji je
\nrezultirao stotinama mrtvih i odse\u010den je intervencijom moskovskih trupa od
\nstrane secesionisti\u010dkih pobunjenika. Odre\u0111eni favorit takozvanih predsedni\u010dkih
\nizbora, aktuelni vo\u0111a separatista, Vadim Krasnoselski, ro\u0111en je 1970. u Sibiru
\nu porodici ukrajinskog vojnika sovjetskog stila. Sa porodicom se preselio u
\nsada\u0161nju Republiku Moldaviju kada je imao osam godina. Krasnoselski je
\ntakozvani predsednik od 2016. godine, trec\u0301a osoba na \u010delu secesionisti\u010dkog
\nentiteta, posle Rusa Igora Smirnova (1991-2011) i Ukrajinca Evgenija \u0160ev\u010duka
\n(2011-2016). Supruga nepriznatog predsednika Svetlana Krasnoselskaja je vec\u0301
\n\u0161est godina rumunska dr\u017eavljanka.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\ndiplomatije, Bogdan Auresku u\u010destvuje danas u Briselu na sastanku Saveta za
\nspoljne poslove EU (EAC). Ministri c\u0301e imati razmenu mi\u0161ljenja o nizu aktuelnih
\npitanja kao \u0161to su de\u0161avanja u Ukrajini, situacija u Belorusiji, slu\u010daj
\nKipra i Etiopiju. Evropski ministri
\nspoljnih poslova c\u0301e se osvrnuti na situaciju u vezi sa Ukrajinom iz
\nperspektive razvoja doga\u0111aja na isto\u010dnoj granici ove dr\u017eave sa Rusijom, \u0161to
\nizaziva visok stepen zabrinutosti na evropskom i evroatlantskom nivou. Prema
\nMinistarstvu inostranih poslova, Bogdan Auresku c\u0301e ponoviti zabrinutost zbog
\nbezbednosne situacije u okolini Ukrajine i Crnog mora i istac\u0301i potrebu da se
\npripremi odgovarajuc\u0301i odgovor EU, koja mora ostati jedinstvena i \u010dvrsta.
\nDiskusija o Belorusiji odvija se u kontekstu stalnog pogor\u0161anja unutra\u0161nje
\nsituacije i instrumentalizacije migracije re\u017eima iz Minska na isto\u010dnoj granici
\nEU. Na dnevnom redu su i odnosi EU-Afrika, EU-Centralna Azija i odnosi sa
\nVenecuelom.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nbic\u0301e uvr\u0161tene u \u0161kolske 2023-2024. godine u \u0161kolske programe, odlu\u010dilo je u
\nponedeljak na plenarnoj sednici Senata Rumunije, kao vec\u0301a za dono\u0161enje odluka,
\nusvajanjem zakonskog predloga za izmenu Zakona o nacionalnom obrazovanju. Prema
\nizve\u0161taju Komisije za obrazovanje, usvojenom na plenarnoj sednici,
\nupotpunjavanje \u0161kolskog programa ekolo\u0161kim ve\u0161tinama ima za cilj do\u017eivotno
\nobrazovanje u\u010denika, \u0161to podrazumeva i ekolo\u0161ko obrazovanje. Ministarstvo
\nprosvete c\u0301e u saradnji sa Ministarstvom \u017eivotne sredine, voda i \u0161uma izraditi
\nstrategiju ekolo\u0161kog obrazovanja do 31. decembra 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n