Rumunija bi sledec\u0301eg meseca mogla da u\u0111e u 5. talas pandemije Kovid-19, sa dominantnom Omikron varijantom. Kako je novi soj korona virusa mnogo zarazniji od predhodne Delta varijante, Rumuniji je potrebno povec\u0301anje kapaciteta za testiranje, uklju\u010dujuc\u0301i i ordinacije porodi\u010dnih lekara, ali i unapre\u0111enje kapaciteta za reagovanje bolnica – rekao je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. On je dao uveravanja da c\u0301e inovativni lekovi za le\u010denje Kovida uskoro stic\u0301i u zemlju. Ministar Rafila je tako\u0111e pozvao na revitalizaciju kampanje vakcinacije koja je u toku. Zauzvrat, \u0161ef Nacionalnog centra za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti Adrijana Pistol rekla je da najgori scenario petog talasa pandemije ukazuje na 25.000 infekcija dnevno i preko 1.500 pacijenata hospitalizovanih u jedinicama intezine nege . U poslednja 24 sata prijavljeno je 1.497 novih slu\u010dajeva zaraze virusom SARS-CoV-2, a prijavljeno je 37 smrtnih slu\u010dajeva, saop\u0161tila je u \u010detvrtak Grupa za strate\u0161ku komunikaciju. Od izbijanja pandemije, u Rumuniji je registrovano preko 1,8 miliona kovid infekcija , a od podledica zaraze virusom Sar-CoV-2 umrlo je skoro 60.000 ljudi. Posle Bugarske, Rumunija ima drugu najni\u017eu stopu imunizacije u Evropskoj uniji. Manje od 7,9 miliona Rumuna primilo je obe doze vakcine, \u0161to zna\u010di imunizovano je ne\u0161to vi\u0161e od 40% populacije koja ispunjava kriterijume, a skoro dva miliona Rumuna primilo je takozvanu buster dozu.<\/p>\n
Vlada je izavr\u0161ila
Prema podacima koje je danas objavio Eurostat, u 2020 godini preko 96 odsto stanovnistva Rumunije \u017eivi u svom vlastitom stanu\/kuci, \u0161to je najvec\u0301i procenat me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske unije. Dok je u Uniji procenat stanovnika koji su vlasnici stambene jedinice u kojoj \u017eive, u blagom padu u odnosu na 2019. godinu, u Rumuniji je trend obrnut, procenat raste sa 95,8 na 96,1%. Ostale zemlje sa visokim stepenom vlasni\u0161tva stambenog prostora su Slova\u010dka (92%), Ma\u0111arska i Hrvatska (obe sa 91%). S druge strane, zemlje u kojima je nizak procenat vlasnika stambenih jedinica su Danska – 59%, Austrija – 55% i Nema\u010dka – ne\u0161to vi\u0161e od 50%. Podaci Eurostata tako\u0111e pokazuju da, na nivou Evropske unije, 53% stanovni\u0161tva \u017eivi u kuc\u0301i, 46% u stanu, a 1% u kuc\u0301ama na rekama ili u kamp prikolicama. U Rumuniji skoro 66% stanovnika \u017eivi u kuc\u0301i, a 34% u stanu. Ali Rumunija je na poslednjem mestu u Uniji po veli\u010dini stambene jedinice, mereno prose\u010dnim brojem soba po osobi. Dok je u Evropskoj uniji prosek 1,6 soba za jednu osobu, u Rumuniji je 1,1 soba za jednu osobu.<\/p>\n
Rumunsko ministarstvo pravde ponovo tra\u017ei izru\u010denje biv\u0161eg poslanika Socijaldemokratske stranke (PSD) Kristijana Rizeu. On je prebegao u Ki\u0161injev, nakon \u0161to je u zemlji osu\u0111en na 4 godine i 8 meseci zatvora, zbog koris\u010denja slu\u017ebenog polo\u017eaja, pranja novca i uticaja na izjave. Takodje, Rizea je optu\u017een za nezakonito dobijanje dr\u017eavljanstva Republike Moldavije 2017. godine, koje je tri godine kasnije povukao biv\u0161i predsednik Igor Dodon, izgubio je spor na Apelacionom sudu u Ki\u0161injevu i, prema re\u010dima advokata, mo\u017ee biti lako izru\u010den. Rizea je optu\u017een da je direktno od biznismena tra\u017eio sumu od 300 hiljada evra, maskiranu u vidu dva fiktivna ugovora o kreditu, u zamenu za obec\u0301anje, koje je kasnije ispunjeno, da c\u0301e intervenisati u re\u0161avanju problema u Autonomnoj upravi Dr\u017eavnog protokola o nasle\u0111u (RAAPPS) i u gradskoj kuc\u0301i op\u0161tine Kia\u017ena, u okrugu Ilfov (jug). Rumunska strana je za njegovo izru\u010denje, uputila zahtev Ministarstvu pravde Republike Moldavije 5. novembra 2020. Sledec\u0301i rok koji su vlasti u susednoj dr\u017eavi odredile za izru\u010denje Rizea je 28. januar.<\/p>\n
Rumunska uprava za digitalizaciju saop\u0161tava da je onlajn platforma Ghiseul.ro ove godine prikupila preko milijardu leja (oko 200 miliona evra). Uplate koje su korisnici izvr\u0161ili za samo 12 meseci prema\u0161uju, kako po broju transakcija tako i po naplac\u0301enim iznosima, ukupno zabele\u017eenu sumu u prethodnih 9 godina poslovanja. O\u010digledno je da su Rumuni promenili pona\u0161anje u odnosu na dr\u017eavu. Vec\u0301 radimo na mobilnoj aplikaciji Ghiseul.ro i na verziji 2.0 veb platforme www.ghiseul.ro\u201c, rekao je Oktavijan Oprea. Pokrenut 2011. godine, Ghiseul.ro je zvani\u010dna platforma za online plac\u0301anje, rumunske dr\u017eave. Koriste je gra\u0111ani i kompanije za plac\u0301anje vi\u0161e od 350 javnih usluga koje pru\u017ea 1000 institucija i organa vlasti, kao i za kazne.<\/p>\n
\nsve izmene koje je Rumunija bila obavezna da
\nispuni do decembra 2021. u primeni Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije,
\nsaop\u0161tio je ministar za investicije i evropske projekte Dan Vl\u010deanu. On je
\nnapomenuo da je Izvr\u0161na vlast, u tom smislu, na sednici u \u010detvrtak, izme\u0111u
\nostalog, usvojila i Uredbu o vanrednim situacijama u vezi sa Zakonom o
\nvodosnabdevanju i kanalizaciji i Strategijom razvoja \u017eelezni\u010dke infrastrukture
\n2021-2025. Vl\u010deanu je rekao i da su razgovori u vezi sa ponovnim pregovorima o Nacionalnom
\nplanu oporavka i rezilijencije prevazi\u0111eni i da postoje jo\u0161 tri cilja koje
\ntreba ispuniti, ali koje nisu u nadleznosti Vlade, vec\u0301 sporazuma izme\u0111u
\nEvropske banke za razvoj i Evropskog investicionog fonda. Podsec\u0301amo da je kroz
\nNacionalni plan oporavka i rezilijencije, odobren na jesen, u Briselu, Rumunija
\nod Evropske unije, do 2026. godine, dobola
\nskoro 29 milijardi evra u vidu subvencija i kredita za investicije i reforme. Rumunija je ve\u0107 dobila prvi
\ntransfer novca u vrednosti od 1,8 milijardi od Evropske komisije u obliku
\npredfinansiranja, \u0161to je ekvivalentno sa 13% od ukupno dodeljenih grantova.<\/span><\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n