U Rumuniji je u poslednjih 24 sata registrovano 9.785 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih SARS-KoV-om-2, a prijavljeno je 36 smrtnih slu\u010dajeva – saop\u0161tila je u \u010detvrtak Grupa za strate\u0161ku komunikaciju. Incidencija bolesti je povec\u0301ana u brojnim mestima, uklju\u010dujuc\u0301i i Bukure\u0161t, gde je prema\u0161en prag od tri slu\u010daja na hiljadu stanovnika i uveden je takozvani crveni scenario. U crvenom scenariju, restorani, bioskopi, teretane mogu da rade sa do 30% kapaciteta. Tako\u0111e, stupa na snagu kriterijum stope vakcinacije me\u0111u profesorima i zaposlenima u \u0161koli za rad \u0161kola sa fizi\u010dkim prisustvom. Ako je prag ispod 60% vakcinisanih, u\u010denici poha\u0111aju nastavu onlajn, a deca iz vrtic\u0301a ostaju kod kuc\u0301e. Nacionalni komitet za koordinaciju aktivnosti vakcinacije protiv SARS-KoV-2 u \u010detvrtak je saop\u0161tio da c\u0301e deca uzrasta od 5 do 11 godina moc\u0301i da se vakcini\u0161u protiv korona virusa vakcinom Komirnati-Fajzer\/ Biontek. Od po\u010detka kampanje imunizacije protiv korona virusa krajem decembra 2020. godine, u Rumuniji je vakcinisano oko 8 miliona ljudi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je potpuno crvena na Kovid mapi koju je u \u010detvrtak objavio Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti. To zna\u010di da je nivo zabrinutosti u vezi sa epidemiolo\u0161kom situacijom u zemlji podignut na 3 od 4. Pro\u0161le nedelje su samo Bukure\u0161t i okrug Ilfov bili u ovoj situaciji, dok je ostatak zemlje bio zelen ili narand\u017east. Izuzev Isto\u010dne Evrope, skoro sve zemlje EU su obojene u tamnocrvenu boju, \u0161to zna\u010di 4 maksimalni nivo zabrinutosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sindikalisti iz obrazovanja protestovali su u \u010detvrtak ispred Vlade u Bukure\u0161tu i ispred sedi\u0161ta Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne stranke (PNL) (glavnih partija u vladajuc\u0301oj koaliciji), jer vlada nije povec\u0301ala, shodno Zakonu o platama iz 2017, primanja zaposlenih u obrazovanju. Proteste je organizovao Savez slobodnih sindikata u obrazovanju, Federacija ‘Spiru Haret’ i Nacionalna federacija ‘Alma Mater’. Tri federacije ka\u017eu da su plate od 1. januara pove\u0107ane za samo 4%, \u0161to zna\u010di da su primanja prosvetara povec\u0301ana za oko 65 leja neto (oko 13 evra), izazvalo op\u0161te nezadovoljstvo zaposlenih. Tri prosvetna sindikata odr\u017eavaju i referendum o \u0161trajku prosvetara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sredstva od preko 1,9 milijardi evra upla\u0107ena su na ra\u010dun rumunske dr\u017eave u \u010detvrtak, \u0161to predstavlja predfinansiranje iz zajma odobrenog Rumuniji, kroz Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR), nakon \u0161to su postignuti ciljevi i prekretnice za \u010detvrti kvartal 2021. – obave\u0161tava Ministarstvo za evropske investicije i projekte (MIPE) u Bukure\u0161tu. Prema navedenom izvoru, ovaj iznos dopunjuje prvu tran\u0161u predfinansiranja, na ime granta, koji je Evropska komisija uplatila 2. decembra 2021. godine, u iznosu od 1,85 milijardi evra. Tako da je od momenta odobravanja i po\u010detka primene Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije ( PNRR), 3. novembra 2021. godine, Rumuniji dodeljeno ukupno 3,79 milijardi evra. Za finansiranje Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (PNRR), Bukure\u0161t bi iz Brisela dobio ukupno preko 29 milijardi evra. Krediti iz ovog programa, privu\u010deni pod veoma povoljnim uslovima, bic\u0301e kori\u0161c\u0301eni za finansiranje velikih projekata za Rumuniju: stotine kilometara autoputa, desetine hiljada domova povezanih na vodovodnu i kanalsku mre\u017eu, postrojenja za digitalizaciju nekoliko hiljada malih i srednih preduze\u0107a- ili desetine hiljada hektara po\u0161umljavanja \u2013 ka\u017ee Ministarstvo za evropske investicije i projekte (MIPE).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n<\/p>\n
Rumunski
\nministar nacionalne odbrane, Vasile Danku, u\u010destvovao je u sredu i \u010detvrtak u
\nBrestu, Francuska, na Neformalnom
\nsastanku ministara odbrane zemalja \u010dlanica EU. Ministar Danku je ponovio
\nzabrinutost zbog ja\u010danja ruskog vojnog prisustva u isto\u010dnom susedstvu, cenec\u0301i
\nda su, uz druge hibridne akcije, takve akcije deo \u0161ire strategije Ruske
\nFederacije koja se odnosi na povec\u0301anje uticaja u oblastima od interesa, uz
\nograni\u010davanje evropskog puta susednih dr\u017eava. Rumunski zvani\u010dnik je tako\u0111e
\nistakao zna\u010daj saradnje i koordinacije sa NATO-om i SAD u cilju deeskalacije
\nsituacije u zoni. Razgovaralo se i o strate\u0161kim oblastima od interesa za EU
\n\u200b\u200b(pomorstvu, sajberu, svemiru), u kojima se povec\u0301ava globalna konkurencija. U
\nBrestu \u0107e se tokom dva dana sastati i
\nevropski ministri spoljnih poslova i visoki predstavnik Unije za spoljne
\nposlove, \u017dozep Borel. Rumuniju predstavlja Bogdan Auresku. Na agendi su
\nbezbednosna situacija u isto\u010dnom susedstvu EU, odnosi EU i Kine, razvoj
\ndoga\u0111aja u Maliju. Bogdan Auresku predstavlja procenu Rumunije o nedavnim
\nde\u0161avanjima i ponovic\u0301e poruke u vezi sa zna\u010dajem o\u010duvanja jedinstva EU i
\nodr\u017eavanja politike usvajanja \u010dvrstih i kredibilnih mera za obeshrabrivanje
\nRusije.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Dr\u017eave su u \u010detvrtak nakon sastanka sa Rusijom u Organizaciji za evropsku bezbednost ili saradnju (OEBS) saop\u0161tile da nec\u0301e prihvatiti ucenu\u201c Moskve ili njen zahtev da zadr\u017ei sfere uticaja\u201c. Rusija je, sa svoje strane, upozorila da c\u0301e u odsustvu konstruktivnog odgovora Zapada na njene zahteve u vezi sa evropskom bezbedno\u0161c\u0301u delovati da za\u0161titi svoju nacionalnu bezbednost i obezbedi strate\u0161ku ravnote\u017eu, prenosi Rojters. Posle napetih razgovora u \u017denevi izme\u0111u zamenika ministara spoljnih poslova SAD i Rusije, Vendi \u0160erman i Sergeja Rjabkova, NATO i Moskva su u sredu u Briselu, otkrili duboke ,,nesuglasice“ kada je re\u010d o bezbednosti u Evropi. Zapadnjaci optu\u017euju Moskvu da je poslednjih nedelja rasporedila oko 100.000 vojnika, tenkova i artiljerije na granici sa Ukrajinom kako bi se pripremila za napad na ovu zemlju, \u0161to su ruske vlasti negirale. Rizik od novog oru\u017eanog sukoba je stvaran. Izlazak iz krize zavisi od Rusije. Mora se anga\u017eovati u deeskalaciji\u201c, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je u poslednjih 24 sata registrovano 9.785 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih SARS-KoV-om-2, a prijavljeno je 36 smrtnih slu\u010dajeva – saop\u0161tila je u \u010detvrtak Grupa za strate\u0161ku komunikaciju.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568320","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n