U Rumuniji je u utorak registrovano 16.760 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih SARS-CoV-om -2. \u0160to je duplo vi\u0161e od prethodnog dana. U istom periodu prijavljeno je 70 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih je 5 iz prethodnih dana. Trenutno je polovina Rumunije u crvenoj zoni sa epidemiolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta. Na nacionalnom nivou, oko 140 gradova i naselja je u crvenom scenariju. U glavnom gradu zabele\u017eeno je \u0161est slu\u010dajeva na hiljadu stanovnika, kako u Bukure\u0161tu, tako i u obli\u017enjem okrugu Ilfov. S druge strane, Rumunija je prema\u0161ila osam miliona vakcinisanih prvom dozom, ali je ostala zemlja sa drugom najni\u017eom stopom vakcinacije me\u0111u 27 \u010dlanica Evropske, posle Bugarske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski parlament, koji se sastao na plenarnoj sednici u Strazburu, izabrao je u utorak poslanicu sa Malte, Robertu Metsolu, za predsednicu na period od dve i po godine. \u010clan grupe Evropske narodne partije, Roberta Metsola je izabrana za predsednicu Evropskog Parlamenta sa 458 glasova od 616. Prethodni predsednik Evropskog Parlamenta bio je Italijan David Sasoli, koji je preminuo 11. januara u 65. godini u bolnici u italijanskom gradu Avijano. Bio je poznati politi\u010dar i novinar u Italiji i ube\u0111eni Evropljanin, koji se sna\u017eno zalagao za odbranu ljudskih prava \u0161irom sveta – napisao je rumunski evroposlanik Eu\u0111en Tomak o nekada\u0161njem precedniku zakonodavnog tela Evropske Unije. David Sasoli je bio dosledni kriti\u010dar o zloupotrebama koje je po\u010dinio re\u017eim ruskog predsednika Vladimira Putina u aprilu 2021. Ovaj gest je smetao Vladimiru Putinu koji je Davidu Sasoliju zabranio ulazak u Rusiju u znak osvete za sankcije koje je Evropska Unija uvela moskovskim zvani\u010dnicima. Italijanski poslanik u Evropskom parlamentu bio je pristalica evrointegracijskih te\u017enji Republike Moldavije, koju je promovisala prozapadno orijentisana predsednica Maja Sandu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i nema\u010dki kancelar Olaf \u0160olc odbacili su u utorak vojni odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu. Na politi\u010dkoj i ekonomskoj sceni prisutni su ogromni rizici ako do\u0111e do intervencije i naru\u0161avanja principa teritorijalnog integriteta\u201c, rekao je \u0160olc. Jens Stoltenberg je rekao i da je Alijansa poslala poruku Rusiji da c\u0301e se politi\u010dki i finansijski suo\u010diti sa visokom cenom\u201c, ako izabere put nasilja\u201c. Napomenuo je da postoje zemlje \u010dlanice NATO-a koje su spremne da isporu\u010de oru\u017eje Ukrajini, ali postoji razli\u010ditih mi\u0161ljenja u vezi sa ovim pitanjem. Iako je koncentrisala va\u017ene trupe blizu granice sa Ukrajinom, Rusija pori\u010de da je planirala invaziju. Moskva je pro\u0161le nedelje vodila razgovore sa Va\u0161ingtonom o nekoliko ruskih zahteva za evropsku bezbednosnu arhitekturu, uz beskorisne konsultacije, pri \u010demu su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave smatrale da su ruski zahtevi neprihvatljivi. Moskva posebno poziva na isklju\u010denje bilo kakvog daljeg pro\u0161irenja NATO-a na istok, posebno na Ukrajinu, na prekid saradnje Alijanse sa dr\u017eavama biv\u0161eg sovjetskog bloka i na odustajanje od ve\u017ebe i raspore\u0111ivanja NATO snaga u isto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu c\u0301e od 1. februara preduzeti nove mere za smanjenje ra\u010duna za gas i struju. Ove mere bic\u0301e promovisane hitnom uredbom koju \u0107e Vlada usvojiti najkasnije sledec\u0301e nedelje. Tehni\u010dki detalji normativnog akta bic\u0301e okon\u010dani nakon dana\u0161njih razgovora premijera Nikolaja \u0106uke sa dobavlja\u010dima i distributerima energije i gasa. Premijer je sinoc\u0301 izjavio da c\u0301e, nakon dogovora vladajuc\u0301e koalicije Nacionalne liberalne stranke-Socijaldemokratske partije i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (PNL-PSD-UDMR), biti sni\u017eena gornja granica za energiju i gas i povec\u0301an limit potro\u0161nje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zaposleni u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova u Rumuniji bi\u0107e ocenjeni i napravi\u0107e se analiza u vezi sa procesom regrutovanja osoblja iz eksternog izvora. Ovo su neki od ciljeva koje je najavio resorni ministar Lu\u010dijan Bode, koji je o\u0161tro kritikovao rumunski policijski sistem, s obzirom da se on konstantno pogor\u0161avao u poslednjih 30 godina. Reakcija ministra unutra\u0161njih poslova usledila je nakon \u0161to je policajac pro\u0161le nedelje udario dve devoj\u010dice na pe\u0161a\u010dkom prelazu u prestonici, od kojih je jedna izgubila \u017eivot.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je u utorak registrovano 16.760 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih SARS-CoV-om -2.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568325","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n