U Rumuniji je danas registrovano ne\u0161to vi\u0161e od 14.000 novih slu\u010dajeva infekcije virusom SaR-Cov-2. Prijavljena su i 22 smrtna slu\u010daja. U pore\u0111enju sa prethodnim talasima, procenat zara\u017eenih kojima je potrebna hospitalizacija je manji, ka\u017eu vlasti. Na odeljenjima intenzivne nege le\u010di se skoro 600 pacijenata. Me\u0111utim, nadle\u017eni o\u010dekuju da c\u0301e u narednom periodu biti postavljeni novi rekordi zaraze, a samim tim i porast broja popunjenosti kreveta za kovid pacijente. U najgorem slu\u010daju, do 70.000 novih slu\u010dajeva dnevno moglo bi biti prijavljeno u prve dve nedelje februara. Vrednost incidencije KOVID-19, izra\u010dunata za 14 dana u Bukurestu, danas je 9,50 slu\u010dajeva na hiljadu stanovnika. Tako\u0111e danas, osobe iz Bukure\u0161ta i Ilfova, koje sumljaju i imaju bilo koje simptome kovid-a-19, mogu da se testiraju u 20 medicinskih jedinica koje prikupljaju biolo\u0161ke uzorke, a u sredu c\u0301e biti otvoreno jo\u0161 osam. Ova mera je uspostavljena, nakon \u0161to je hitna pomoc\u0301 saop\u0161tila da je povec\u0301an broj zahteva za testiranje, \u0161to je dovelo do ka\u0161njenja i do 72 sata. S druge strane, preko 8 miliona Rumuna je primilo najmanje jednu dozu vakcine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji c\u0301e, u ponedeljak biti obele\u017eena, raznim manifestacijama, 163. godi\u0161njica Ujedinjenja rumunskih kne\u017eevina – Moldavije i Muntenije. Dana 24. januara 1859. godine, Aleksandru Joan Kuza , koji je nedelju dana ranije bio izabran za vladara Moldavije, jednoglasno je izglasan za suverena Vla\u0161ke i progla\u0161en za gospodara Ujedinjenih kne\u017eevina. Kuzina vladavina (1859-1866) postavila je, kroz promovisane radikalne reforme, institucionalne temelje moderne Rumunije. Usvojeni su Gra\u0111anski i Krivi\u010dni zakonik, stvorena je nacionalna vojska, osnovno obrazovanje je postalo obavezno i osnovani su prvi univerziteti. Aleksandru Joan Kuza je bio primoran da abdicira i ode u izgnanstvo 1866. Nasledio ga je buduc\u0301i kralj Karol I iz nema\u010dke kne\u017eevske porodice Hoencolern-Zigmaringen. Duga vladavina, donela bi Rumuniji dr\u017eavnu nezavisnost od Otomanskog carstva. 1918. godine, pod kraljem Ferdinandom, prozvanim \u201cUjedinitelj, proces uspostavljanja nacionalne dr\u017eave okon\u010dan je ujedinjenjem sa maticom istorijskih pokrajina, sa vec\u0301inskim rumunskim stanovni\u0161tvom, do tada pod okupacijom susednih multinacionalnih imperija \u2013 Transilvanije (centar), Banat, Kri\u0161ana, Maramure\u0161 (zapad), Bukovina (severoistok) i Besarabija (istok). Posle Drugog svetskog rata, me\u0111utim, Rumunija je izgubila Besarabiju i Bukovinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zbog \u0161trajka sindikalaca gradskog saobrac\u0301ajnog preduze\u0107a (STB), koji je sud proglasio nezakonitim, danas u Bukure\u0161tu saobra\u0107a samo 25% vozila javnog prevoza od predvi\u0111enih kapaciteta, iako jo\u0161 uvek ima stotine voza\u010da koji odbijaju da se vrate na posao, \u0161to je \u010detvrti dan \u0161trajka radnika. Upravni odbor kompanije odlu\u010dio je da se oni koji se vrate na posao izuzmu od disciplinske istrage. Istovremeno, gradona\u010delnik prestonice Nikusor Dan saop\u0161tio je da je sa besplatnog telefona koji je dat voza\u010dima dobio pritu\u017ebe na zastra\u0161ivanje i agresiju \u010delnika sindikata na voza\u010de i ljude koji \u017eele da rade. Zaposleni u javnom gradskom prevozu (STB) navode da njihovi zahtevi za povec\u0301anje plata nisu re\u0161eni, ali tra\u017ee i ostavku generalnog direktora kompanije. Predstavnici Sindikata prevoznika iz Bukure\u0161ta su, u vi\u0161e navrata, izjavili da se ne radi o \u0161trajku vec\u0301 o dobrovoljnom prestanku rada zaposlenih u javnom gradskom prevozu (STB) i naveli da nisu inicirali ni organizovali ovaj protest.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u\u010destvuje u ponedeljak u Briselu na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja \u010dlanica Evropske unije (Savet za spoljne poslove \/ CAE). Zvani\u010dnici c\u0301e razgovarati o evropskoj bezbednosnoj situaciji, kao i o de\u0161avanjima u Libiji i Siriji. Ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken prisustvovac\u0301e sastanku putem video konferencije. Evropski ministri spoljnih poslova tako\u0111e c\u0301e se osvrnuti na nedavna de\u0161avanja u Maliju, Sudanu i indo-pacifi\u010dkom regionu. Diskusija o evropskoj bezbednosnoj situaciji nastavlja se razgovorima na neformalnom sastanku (poput Gimniha) ministara spoljnih poslova dr\u017eava \u010dlanica EU, koji je odr\u017ean u Brestu, Francuska, 13-14. januara. Bogdan Auresku c\u0301e ponoviti glavne stavove Rumunije u trenutnom kontekstu, nagla\u0161avajuc\u0301i va\u017enost jedinstva Evropske unije, zasnovanog na zajedni\u010dkim principima i vrednostima, i nastavljajuc\u0301i da priprema \u010dvrste i kredibilne mere za obeshrabrivanje Rusije, istovremeno ja\u010dajuc\u0301i otpornost Ukrajine i drugih partnera iz isto\u010dnog susedstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave smatraju duboko zabrinjavajuc\u0301im\u201c optu\u017ebe britanske diplomatije da Moskva poku\u0161ava da postavi proruskog \u0161efa dr\u017eave u Ukrajini. Narod Ukrajine ima suvereno pravo da odlu\u010duje o svojoj buduc\u0301nosti, a mi smo uz na\u0161e demokratski izabrane partnere u Ukrajini\u201c, rekla je Emili Horn, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus je u o\u0161troj izjavi osudila razmere ruske aktivnosti usmerene na podrivanje Ukrajine\u201c. Predsedni\u0161tvo Kijeva je saop\u0161tilo da optu\u017ebe Londona moraju biti shvac\u0301ene ozbiljno i da zapad sada mora da deluje o\u0161tro protiv Moskve. S druge strane, NATO je odbio zahtev Rusije za povla\u010denje savezni\u010dkih trupa iz Bugarske i Rumunije i osudio ideju o sferama uticaja u Evropi. Poljski premijer Mateu\u0161 Moravjecki pozvao je evropske lidere da zauzmu \u010dvrst i jedinstven stav protiv Rusije zbog straha da bi se Moskva mogla pripremiti za invaziju na Ukrajinu nakon \u0161to je rasporedila vi\u0161e od 100.000 vojnika du\u017e granice. U Rumuniji, predsednik Klaus Johanis sazvao je za sredu sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane. <\/p>\n<\/p>\n
Briselska policija upotrebila je, u nedelju, vodene topove i
\nsuzavac da rastera demonstrante u blizini sedi\u0161ta Evropske komisije nakon \u0161to
\nsu protesti protiv ograni\u010denja pandemije postali nasilni. Iako je Belgija u
\npetak najavila blago ubla\u017eavanje ograni\u010denja, uprkos rekordnom broju infekcija,
\nvlada je rekla da stanovni\u0161tvo mora da uzme buster (dopunsku) dozu vakcine pet
\nmeseci nakon druge doze da bi validnost kovid sertifikata bila produ\u017eena, koji
\nomoguc\u0301ava pristup u barove ili bioskope, prenosi Rojters. Opse\u017ene
\ndemonstracije odr\u017eane su u subotu u nekoliko evropskih prestonica, uklju\u010dujuc\u0301i
\nAtinu, Pariz, London, Helsinki i Stokholm, protiv kovid propusnica i drugih
\nmera koje su vlade uvele sa namerom da zaustave pandemiju KOVID-a-19. U Velikoj Britaniji protestovalili su
\nzaposleni u zdrastvu protiv obavezne
\nvakcinacije kao uslovu zadr\u017eavanja posla.<\/p>\n
Sjedinjene Dr\u017eave, najvec\u0301i financijer Svetske zdravstvene
\norganizacije (SZO), nastavljaju da se protive predlozima za vec\u0301u nezavisnost
\nOrganizacije, rekli su zvani\u010dnici uklju\u010deni u pregovore. Predlog predvi\u0111a
\npovec\u0301anje godi\u0161njeg finansijskog u\u010de\u0161c\u0301a svake dr\u017eave \u010dlanice, kao deo \u0161ireg
\nplana za reformu organizacije, usred pandemije KOVID-19. Ameri\u010dka vlada se
\nprotivi reformi jer, sumnja da c\u0301e SZO imati kapacitet da se nosi sa buduc\u0301im
\npretnjama, uklju\u010dujuc\u0301i i Kinu. S druge strane, Omikron soj koronavirusa postao
\nje dominantan u Evropi, a da, na srec\u0301u, nije doveo do povec\u0301anja broja prijema
\nu jedinice intenzivne nege.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je danas registrovano ne\u0161to vi\u0161e od 14.000 novih slu\u010dajeva infekcije virusom SaR-Cov-2.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568330","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n