Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila procenjuje ogroman broja slu\u010dajeva COVID-19 sledec\u0301e nedelje, sa preko 40.000 dnevnih bolesti. On je rekao da bi trend opadanja broja infekcija mogao da po\u010dne tek oko 10. februara. Rafila je tako\u0111e pokazalo da u nekim okruzima zdravstveni sistem pokazuje znake blokade. Najvec\u0301a popunjenost bolni\u010dkih kreveta za pacijente sa COVID-19 je u Klu\u017eu (severozapad) – 68%. Kada se pro\u0111e 75 odsto, bic\u0301e doneta prva odluka da se \u0161kole prebace na onlajn obrazovanje. U Rumuniji je u \u010detvrtak registrovano 31.683 nova slu\u010daja zara\u017eenih SARS-CoV-2, a drugi dan zaredom preko 30.000 slu\u010dajeva. Prijavljeno je i 71 smrtna slu\u010daja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane Vasile Dnku izjavio je danas, posle sastanka, u Bukure\u0161tu, sa francuskom koleginicom Florans Parli, da je Rumunija u posebnom partnerstvu sa Francuskom. On je naglasio, da se rumuni i dalje mogu bazirati na sigurnu podr\u0161ku Francuske, \u0161to je i potvrdio u svojoj poslednjoj izjavi predsednik Emanuel Makron, izjaviv\u0161i da je Francuska spemna da podr\u017ei teritoriju Rumunije rame uz rame sa Nato snagama. Bukure\u0161t je tako\u0111e zabrinut zbog nedavnih de\u0161avanja u regionu i nada se da c\u0301e prevladati dijalog i razumevanje izme\u0111u strana — rekao je ministar Vasile Dnku. S druge strane, francuska ministarka Florans Parli smatra da Rumunija ima pravo da oja\u010da sopstvenu bezbednost u kontekstu tenzija sa Ukrajinom. Francuski zvani\u010dnik je uverio da je Francuska voljna da nastavi da doprinosi bezbednosti svojih evropskih partnera u misijama NATO-a, a posebno u Rumuniji. Francuska ministarka spoljnih poslova Florans Parli sastao se i sa premijerom Nikolajem \u0106ukom, a primio je i predsednik Klaus Johanis. Sa svoje strane, francuska ministarka odbrane Florans Parli smatra da Rumunija ima pravo da ja\u010da sopstvenu bezbednost, u kontekstu tenzija u Ukrajini. Francuski zvani\u010dnik je uverio da je Francuska spremna da nastavi da doprinosi bezbednosti svojih evropskih partnera u misijama NATO-a, posebno u Rumuniji. Francuska ministarka odbrane Florans Parli sastala se i sa premijerom Nikolaeom \u010ciukom, a danas je francusku ministarku primio i predsednik Klaus Johanis.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rusija ka\u017ee da su predlozi za vojnu transparentnost i kontrolu naoru\u017eanja koje su uputile Sjedinjene Dr\u017eave i NATO nedovoljni s obzirom na njenu zabrinutost i bezbednost. Prva reakcija na savezni\u010dki odgovor upuc\u0301en Moskvi u sredu stigla je od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je rekao da reakcija SAD na predloge Moskve o bezbednosnim garancijama omoguc\u0301ava da o\u010dekujemo ozbiljnu diskusiju o sekundarnim pitanjima, kao i da ameri\u010dki odgovor nema pozitivnu reakciju na glavni problem. To je, rekao je Lavrov, istakav\u0161i jasan stav Rusije da je dalje \u0161irenje NATO-a na istok, kao i razme\u0161tanje ofanzivnog naoru\u017eanja koje bi moglo da napadne rusku teritoriju, nedopustivo. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i NATO predstavili su u sredu pisane odgovore na zahtev Rusije da NATO povu\u010de svoje trupe iz Rumunije i Bugarske i da ne prihvati Ukrajinu i Gruziju me\u0111u svoje saveznike. Ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken rekao je da NATO ne odustaje od politike otvorenih vrata i predlo\u017eio je diplomatski put Moskvi kako bi izbegao rat. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg tako\u0111e smatra da je politi\u010dko re\u0161enje krize i dalje moguc\u0301e ako Rusija nastoji da je ubla\u017ei.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije odalo je po\u010dast Me\u0111unarodnom danu sec\u0301anja na \u017ertve holokausta u \u010detvrtak, 27. januara, i odalo po\u010dast \u017ertvama ovog tragi\u010dnog poglavlja istorije i izrazilo solidarnost sa pre\u017eivelima u zlo\u010dinima Drugog svetskog rata. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu je istaklo da je Rumunija jedna od zemalja koja je preuzela sopstvenu pro\u0161lost i posvec\u0301ena je o\u010duvanju sec\u0301anja na nju za buduc\u0301e generacije, za\u0161titi preostalih pre\u017eivelih i borbi protiv antisemitizma i svih manifestacija netolerancije i diskriminacije. (…) Ove godine se navr\u0161ava 77 godina od oslobo\u0111enja nacisti\u010dkog koncentracionog logora Au\u0161vic-Birkenau, u kojem je \u017eivot izgubilo vi\u0161e od milion mu\u0161karaca, \u017eena i dece, od kojih su 90% Jevreji uglavnom iz Poljske i Ma\u0111arske. Izme\u0111u 1941. i 1945. godine, vi\u0161e od 6 miliona Jevreja je sistematski ubijano u Evropi od strane nacista i njihovih saradnika. Povodom Me\u0111unarodnog dana sec\u0301anja na holokaust, predsednici tri glavne institucije Evropske unije skrenuli su pa\u017enju na porast antisemitizma i proliferaciju govora mr\u017enje poslednjih godina i pozvali na borbu protiv toga. (…) U Izraelu trenutno \u017eivi skoro 166.000 pre\u017eivelih holokausta, prose\u010dne starosti od 85 godina. Oko 60 odsto su \u017eene, a oko 64 odsto dolazi iz Evrope, najvi\u0161e iz biv\u0161eg SSSR-a, ali i iz Rumunije (12 odsto), Poljske, Bugarske, Ma\u0111arske i Nema\u010dke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
PNL u Bukure\u0161tu, predlo\u017eic\u0301e Marsela Bolo\u0161a za mesto ministra istra\u017eivanja, inovacija i digitalizacije. On je u \u010detvrtak, sa samo jednim glasom protiv, nominovan u Nacionalnom politi\u010dkom birou stranke. Bolo\u0161 je bio ministar evropskih fondova, u nekada\u0161njem monohromnom kabinetu PNL od 2019-2020. Ekonomista je, a od 40. godine sve\u0161tenik, nakon diplomiranja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Istra\u017eiva\u010dki portfolio ostao je upra\u017enjen nakon ostavke liberala Florina Romana koji se dovodi u vezi sa magistarskim radom. Romanova ostavka bila je prva u novoj koalicionoj vladi PSD-PNL-UDMR, postavljenoj u novembru 2021. Ovog meseca, Univerzitet nacionalne odbrane Karol I\u201c u Bukure\u0161tu je objavio da su pokrenute procedure za proveru uskla\u0111enosti sa standardima kvaliteta, univerzitetske etike u doktorskoj tezi koju je 2003. godine odbranio aktuelni premijer. Proveru je navodno tra\u017eio i sam premijer, nakon \u0161to ga je novinarka Emilija \u0160erkan optu\u017eila za plagijat. Poznata kao hajka na plagijatore, koja je otkrila akademsko podmetanje mnogih likova iz vrha rumunske politike i administracije, novinar tvrdi da su najmanje 42 stranice od ukupno 138 \u0106ukine doktorske disertacije plagirane, a teza u celini nije proizvod nau\u010dnog istra\u017eivanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu je u \u010detvrtak na trec\u0301em sastanku ove nedelje izmenila Zakon o putevima i uvela mnogo o\u0161trije sankcije za agresivne voza\u010de i one koji ugro\u017eavaju bezbednost saobrac\u0301aja. Dozvola c\u0301e biti suspendovana na 4 meseca u slu\u010daju prebrze vo\u017enje i bic\u0301e veoma visoke kazne za uznemiravanje u saobrac\u0301aju. Tako\u0111e u \u010detvrtak, Izvr\u0161na vlast je odobrila ugovor o finansiranju koji je Rumunija potpisala sa Evropskom investicionom bankom, vredan 305 miliona evra, za finansiranje Regionalne bolnice Klu\u017e (severozapad). Drugim normativnim aktom na dnevnom redu utvr\u0111uje se nova dr\u017eavna pomoc\u0301 za smanjenje akcize na dizel koji se koristi u poljoprivredi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila procenjuje ogroman broja slu\u010dajeva COVID-19 sledec\u0301e nedelje, sa preko 40.000 dnevnih bolesti<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568334","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n