Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden je danas zvani\u010dno odobrio raspore\u0111ivanje dodatnih trupa u isto\u010dnoj Evropi, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju. Prema ameri\u010dkim medijima, nekoliko zvani\u010dnika Va\u0161ingtona je reklo da \u017eele da poka\u017eu podr\u0161ku saveznicima u NATO-u u vezi sa Ukrajinom susedom Rumunije. Portparol Pentagona D\u017eon Kirbi potvrdio je raspore\u0111ivanje oko 3.000 ameri\u010dkih vojnika u zemljama isto\u010dnog boka NATO-a, od kojih c\u0301e oko 1.000 biti preba\u010deno narednih dana iz nema\u010dke baze u Rumuniju. Tako\u0111e u sredu, predsednik Rumunije Klaus Johanis precizirao je da c\u0301e uskoro biti date konkretne najave u vezi sa razme\u0161tanjem ameri\u010dkih i francuskih vojnih jedinica u Rumuniji.<\/p>\n
Francuski ministar spoljnih poslova \u017dan-Iv Le Drijan boravi u dvodnevnoj zvani\u010dnoj poseti Rumuniji. Francuski zvani\u010dnik prisustvovao je na sve\u010danoj sednici parlamenta u Bukure\u0161tu, posvec\u0301enoj 15. godi\u0161njici pristupanja Rumunije Evropskoj uniji. Podsec\u0301amo, u ovom kontekstu, Francuska je po\u010detkom januara preuzela rotirajuc\u0301e \u0161estomese\u010dno predsedavanje Savetom Evropske unije. Rumunija je postala \u010dlanica Evropske unije 1. januara 2007. godine, nakon dugog procesa pregovora i pribli\u017eavanja standarda Zajednice, odnosno skoro 14 godina nakon potpisivanja Sporazuma o pridru\u017eivanju, 1. februara 1993. godine. Tako\u0111e danas, francuski ministar spoljnih poslova \u017dan-Iv Le Drijan imace konsultacije sa svojim rumunskim kolegom Bogdanom Aureskuom. U \u010detvrtak, je zakazana nova runda razgovora ministara spoljnih poslova Bukure\u0161ta formata 9 u Bukurestu (B9) sa ministrom Le Drijanom, u kojoj c\u0301e u\u010destvovati , na poziv Bogdana Aureskua i \u0161ef ukrajinske diplomatije Dmitro Kulebe. . B9 uklju\u010duje zemlje \u010dlanice NATO-a sa isto\u010dnog boka Alijanse: Bugarsku, \u010ce\u0161ku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Rumuniju, Slova\u010dku i Ma\u0111arsku.<\/p>\n<\/p>\n
Vi\u0161e od 2.000 policajaca, zatvorskog osoblja i vojnika u rezervnom sastavu protestovalo je u sredu na ulicama za pove\u0107anje plata i penzija. Zaposleni u strukturama javnog reda zahtevaju potpuno po\u0161tovanje zakona o platama,povec\u0301anje plata, indeksiranje dr\u017eavnih vojnih penzija sa stopom inflacije i obezbe\u0111enje kvalitetne medicinske pomoc\u0301i. Ostali zahtevi policijskih slu\u017ebenika odnose se na dono\u0161enje mera za smanjenje nedostatka policijskog kadra ili opremanje policijskih slu\u017ebenika adekvatnom opremom za intervenciju i fizi\u010dku za\u0161titu za izvr\u0161avanje zadataka. Oni negoduju nametanje, tokom pandemije, medicinsko-sanitarnih poslova za koje nemaju potrebnu obuku.<\/span><\/p>\n
Biv\u0161i rumunski ministar energetike Viktor Vlad Grigoresku, koji je bio na funkciji od novembra 2015. do januara 2017, u takozvanoj tehnokratskoj vladi Da\u0107ijana \u0106olo\u0161a, Vi\u0161i kasacioni suda, u sredu, mu je izrekao nov\u010danu kaznu u iznosu od 48.000 leja (ekvivalent skoro 10 hiljada evra), u slu\u010daju u kojem je optu\u017een za falsifikovanje dokumenata pod privatnim potpisom i falsifikovanje imovinskih izjava. Protiv Grigoreskua je sprovedena krivi\u010dna istraga u Generalnom tu\u017eila\u0161tvu, ali je on sa tu\u017eiocima zaklju\u010dio sporazum u kojem je priznao krivicu. Ovaj sporazum odobrile su sudije Vrhovnog suda, koje su nalo\u017eile primenu krivi\u010dne nov\u010dane kazne. \u0160tampa je objavila da je ovaj dosije otvoren kao rezultat provera koje je sprovela Agencija za nacionalni integritet 2016. godine, usled \u010dega su otkrivene nepravilnosti u imovinskim izjavama koje je Grigoresku podneo 2015. i 2016. godine, a koje se odnose na neprijavljivanje nekretnine. Bilo je i nepravilnosti sa jednom transakcijom na onlajn platformi (monitoreu.com) , koja slu\u017ei za analizu otvorenog koda zajedni\u010dkih komercijalnih politika Evropske Unije.<\/p>\n U Rumuniji je u poslednja 24 sata registrovano skoro 36 hiljada novih slu\u010dajeva infekcije virusom Sars-CoV-2. Prijavljeno je 120 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih su 13 od ranije. Stopa pozitivnih testova je skoro 33%. Na intenzivnoj nezi hospitalizovano je manje od 1.000 pacijenata. Incidenca slu\u010dajeva infekcije KOVID-19 u Bukure\u0161tu prema\u0161ila je 23 na hiljadu stanovnika, najvi\u0161e od po\u010detka pandemije. U prethodnom talasu, maksimalna vrednost 22 oktobra izosila je 16,5. Rumunija je u utorak pre\u0161la prag od 40.000 novoinficiranih za 24 sata, na osnovu 122 hiljade ura\u0111enih testova. To je apsolutni rekord od po\u010detka pandemije, koji je nesto vi\u0161e duplo vec\u0301i od negativnog rekorda zabelezenog u prethodnom talasu.<\/span><\/p>\n
Podaci koje je u sredu objavio Eurostat pokazuju da kupovina putem interneta nastavlja da napreduje EU, a u poslednjih pet godina najvec\u0301i porast onlajn kupovine me\u0111u korisnicima interneta zabele\u017een je u \u010ce\u0161koj (27%), Rumuniji, Ma\u0111arskoj i Sloveniji(26 %). Na nivou EU, 90% osoba izme\u0111u 16 i 74 godina koristilo je internet usluge 2021 od kojih 74% naru\u010divali su proizvode ili usluge za sopstvene potrebe. \u0160ampioni onlajn kupovine u EU za 2021 su stanovnici Holadije 94%, Danske 92% I \u0160vedske 89%.Sa druge strane online potro\u0161a\u010di iz Rumunije (44%) i Bugarske (42%) naru\u010divali su manje od 50% .<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden je danas zvani\u010dno odobrio raspore\u0111ivanje dodatnih trupa u isto\u010dnoj Evropi, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568340","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n