Predsednik Rumunije Klaus Johanis obilazi\u0107e u petak, zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom, 57. vazduhoplovnu bazu u Mihail Kogalni\u010danu, saop\u0161tila je Predsedni\u010dka administracija. Dvojica zvani\u010dnika c\u0301e imati zvani\u010dne razgovore, sasta\u0107e se sa vojnicima koji se nalaze u bazi, a zatim odr\u017eati zajedni\u010dku konferenciju za novinare. Elementi vojne opreme ameri\u010dkog odreda, koji c\u0301e se zvati Task Force Kugar (TF), vec\u0301 se nalaze u Rumuniji. TF Kugar c\u0301e se sastojati uglavnom od vojnika iz 2. bataljona \/ 2. konji\u010dkog puka, koji c\u0301e delovati sa oklopnim transporterima Striker, kojima c\u0301e se pridru\u017eiti vojnici sa drugim specijalnostima (artiljerija, in\u017eenjerija, strukture podr\u0161ke itd.). Pentagon je pro\u0161le nedelje saop\u0161tio da c\u0301e 1.000 ameri\u010dkih vojnika biti preme\u0161teno iz Nema\u010dke u Rumuniju u kontekstu poja\u010danih tenzija koje je stvorila Rusija na granici sa Ukrajinom. Predsednik Johanis je u \u010detvrtak nakon posete \u0161tabu Multinacionalne brigade Jugoistoka rekao da su odluke SAD i Francuske o vojnom prisustvu u Rumuniji sna\u017ean signal koherentnosti i doslednosti evroatlantske solidarnosti\u201c i uputio poziv drugim saveznicima. da razmotre njihove doprinose sa nacionalnim snagama multinacionalnim strukturama koje se nalaze na teritoriji Rumunije. \u010clanica NATO-a od 2004. godine, na teritoriji Rumunije se vec\u0301 nalazi 900 ameri\u010dkih, 140 italijanskih i 250 poljskih vojnika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlade Rumunije i Republike Moldavije imac\u0301e prvi zajedni\u010dki sastanak u petak u Ki\u0161injevu, a premijer Rumunije, Nikolaje \u010ciuka razgovarac\u0301e sa predsednicom Majom Sandu i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Izradi\u0107e se, u roku od \u0161est meseci nakon parafiranj zajedni\u010dkog memoranduma o energetskoj bezbednosti, bilateralni dokument koji \u0107e biti potpisan u petak, zajedni\u010dki plan akcija i mera solidarnosti u slu\u010daju energetske krize, naveo je portparol vlade u Bukure\u0161tu, Dan Karbunaru. On je rekao i da je usvojen predlog zakona o me\u0111usobnom priznavanju diploma. U ovom trenutku u Rumuniji studira preko 12.000 studenata iz Republike Moldavije i preko 2.000 u\u010denika. Vlade Rumunije i Republike Moldavije potpisac\u0301e u petak sporazum o tehni\u010dkim, finansijskim, pravnim i organizacionim aspektima u vezi sa izgradnjom, radom, odr\u017eavanjem i popravkom drumskog grani\u010dnog mosta preko reke Prut, u Ungeniju. Tako\u0111e, bic\u0301e potpisan sporazum o smanjenju tarifa za pru\u017eanje usluga me\u0111unarodnog rominga i me\u0111unarodnih poziva izme\u0111u dve dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema zimskim ekonomskim prognozama koje je danas objavila Evropska komisija (EK, privreda Rumunije je u 2021. godini zabele\u017eila rast za 6,3% zahvaljujuc\u0301i sna\u017enoj domac\u0301oj potra\u017enji, ali c\u0301e se stopa rasta ove godine usporiti na 4,2%, da bi se 2023. blago ubrzala na 4,5%,. Pore\u0111enja radi, u jesen pro\u0161le godine, Izvr\u0161na vlada Zajednice je predvidela da c\u0301e BDP Rumunije 2021. zabele\u017eiti napredak od 7%, nakon \u010dega c\u0301e 2022. godine usporiti na 5,1%, a 2023. porasti na 5,2%. Najnoviji podaci o poverenju u ekonomiju ukazuju na pozitivne izglede rasta, dodu\u0161e umerene, posebno u uslugama, maloprodaji, gra\u0111evinarstvu i industriji, ocenjuje EK. Istovremeno, o\u010dekuje se oporavak privatne potro\u0161nje u drugoj polovini ove godine, kada se o\u010dekuje ubla\u017eavanje ograni\u010denja i umerena inflacija. S druge strane, Evropska vlada je znatno povec\u0301ala prognozu inflacije za ovu godinu u slu\u010daju Rumunije, sa 4% koliko je procenjeno u novembru, na 5,3% prema zimskim procenama, nakon \u0161to je 2021. prose\u010dna stopa inflacije iznosila 4,1%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je u poslednjih 24 sata registrovano 26.466 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih SARS-CoV-2 i prijavljeno je 139 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih jedan je od ranije – saop\u0161tile su u \u010detvrtak vlasti u Bukure\u0161tu. Podsec\u0301amo, 1. februara je registrovan najvec\u0301i broj zara\u017eenih od po\u010detka pandemije – 40.018. S druge strane, Nacionalni institut za javno zdravlje Rumunije obave\u0161tava da je u nedelji od 31. januara do 6. februara 51,4 odsto potvr\u0111enih slu\u010dajeva KOVID-19 registrovano kod nevakcinisanih osoba. Od vakcinisanih osoba protiv korona virusa, 43% je bilo odmah nakon vakcinisanja ili na ne\u0161to vi\u0161e od \u0161est meseci nakon poslednje doze. Vi\u0161e od tri \u010detvrtine (78,2%) umrlih je bilo nevakcinisano. Od po\u010detka pandemije do sada, 86% umrlih bilo je kod osoba starijih od 60 godina, a 54,6% umrlih – kod mu\u0161karaca. Institut za javno zdravlje navodi da je 93,3% umrlih imalo bar jedan pridru\u017eeni komorbiditet. Ukupno, od izbijanja pandemije, pre dve godine, preko dva miliona Rumuna je zara\u017eeno novim korona virusom, a preko 60.000 je umrlo.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis obilazi\u0107e u petak, zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom, 57. vazduhoplovnu bazu u Mihail Kogalni\u010danu, saop\u0161tila je Predsedni\u010dka administracija.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568348","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n