Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, saop\u0161tio je, u
\npetak, da se antipandemijsko stanje pripravnosti nec\u0301e produ\u017eavati posle 8.
\nmarta. Epidemija KOVID-19 je u ubrzanom padu, a 5 talas virusa je pred kraj,
\nobjasnio je \u0161ef dr\u017eave. Predsednik je prethodno odr\u017eao sastanak o upravljanju
\nepidemijom KOVID-19, kojem su prisustvovali premijer Nikolaje \u0106uka i \u010dlanovi
\nKabineta. Uvo\u0111eno u maju 2020. godine, nakon dva meseca vanrednog stanja,
\nizazvanog pandemijom KOVID-19, stanje pripravnosti je uklju\u010divalo brojna
\nograni\u010denja, koja su uticala i na ekonomski razvoj i na dru\u0161tvenu koheziju u
\nRumuniji. Od izbijanja pandemije, u Rumuniji je registrovano preko 2,7 miliona
\nslu\u010dajeva zara\u017eenih KOVIDom-19, a umrlo je vi\u0161e od 63 hiljade ljudi sa
\ndijagnozom novog korona virusa. Zemlja ima drugu najni\u017eu stopu vakcinacije me\u0111u
\n27 \u010dlanica Evropske Unije, posle Bugarske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku,zatra\u017eio
\nje,u petak preispitivanje koncepta pozicije NATO-a na isto\u010dnom boku. On je u
\nBriselu u\u010destvovao na specijalnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a,
\nkojem su prisustvovali i ministri spoljnih poslova \u0160vedske i Finske, kao i Visoki
\nPredstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku i bezbednost \u0110ozep Borel. Kako
\nje saop\u0161teno iz Ministarstva Inostranih Poslova u Bukure\u0161tu, razgovori su bili
\nfokusirani na vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu, uticaj ove krize na bezbednost
\nu isto\u010dnom susedstvu Alijanse, posebno na Crnomorski Region i na Evropskom i Evroatlantskom
\nnivou, kao i na odgovor Severnoatlantske Alijanse, sa fokusom na mere za
\nja\u010danje odvrac\u0301anja i odbrane na isto\u010dnom boku. \u0160ef rumunske diplomatije je
\nistakao ozbiljne bezbednosne implikacije, bez presedana, koje direktno
\nproisti\u010du iz odluke Rusije da naru\u0161i me\u0111unarodni poredak zasnovan na pravilima,
\nkako za crnomorski region, tako i na evropskom, evroatlantskom i globalnom
\nnivou. On je ponovio potrebu da se razme\u0161tanjem savezni\u010dkih snaga zna\u010dajno
\noja\u010da, barem na srednji rok, polo\u017eaj odvrac\u0301anja i odbrane na isto\u010dnom boku,
\nposebno na Crnom moru, i ponovo pozvao na ubrzano formiranje Rumunske borbene
\ngrupe. Auresku je naglasio potrebu za kontinuiranom podr\u0161kom susednoj Ukrajini
\ni izneo mere Rumunije u tom pogledu, uklju\u010dujuc\u0301i stvaranje logisti\u010dkog centra
\n(regionalnog \u010dvori\u0161ta) za prikupljanje i olak\u0161avanje tranzita humanitarne
\npomoc\u0301i Ukrajini. Ministar se osvrnuo i na zna\u010daj daljeg ja\u010danja podr\u0161ke koja
\nse pru\u017ea partnerima Alijanse – Ukrajini, Republici Moldaviji i Gruziji, kako bi
\nse povec\u0301ala njihova otpornost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Proruski separatisti\u010dki re\u017eim u Pridnjestrovlju
\n(isto\u010dni deo Republike Moldavije), zatra\u017eio je u petak je ponovo od Ki\u0161injeva
\nda pokrene dijalog o, kako oni nazivaju o kona\u010dnom civilizovanom re\u0161avanju
\nodnosa zasnovanih na mirnom, dobrosusedskom postojanju .dve nezavisne dr\u017eave
\npotpisivanjem sveobuhvatnog me\u0111udr\u017eavnog sporazuma. Pridnjestrovlje je de facto
\niza\u0161lo iz kontrole centralnih vlasti
\n1992. godine, nakon oru\u017eanog sukoba koji je rezultirao stotinama mrtvih i
\nprekinut intervencijom moskovskih snaga na strani separatista. Njihov zahtev
\ndolazi dan nakon \u0161to je Republika Moldavija odlu\u010dila da podnese zahtev za
\n\u010dlanstvo u Evropskoj uniji. Separatisti tvrde da odluka ki\u0161injevskih vlasti
\nzna\u010di spremnost da se suverenitet Republike Moldavije prenese na nadnacionalne
\norgane u Briselu i prelazak na kona\u010dnu vojno-politi\u010dku i ekonomsku upotrebu teritorije
\nRepublike Moldavije od strane zapada.<\/p>\n
U Rumuniji se danas, obele\u017eilo 45 godina od
\nzemljotresa koji se dogodio 4. marta 1977. godine., ja\u010dine 7,2 stepena
\nRihterove skale. Zemljotres iz 1977.,bio
\nje najopasniji koji je pogodio Rumuniju, kada je poginulo 1.570 ljudi, uglavnom
\nu Bukure\u0161tu, a prouzrokovao je \u0161tetu procenjenu na vi\u0161e od dve milijarde
\ndolara. Oko 230.000 domova je uni\u0161teno ili te\u0161ko o\u0161tec\u0301eno, a stotine
\npreduzec\u0301a je zatvoreno. Zemljotres je izazvao ekonomsku i dru\u0161tvenu krizu
\nkoju, prema istori\u010darima, tada\u0161nja komunisti\u010dka diktatura nije mogla da
\nprevazi\u0111e sve do njenog kolapsa koji se odigrao 1989. Stru\u010dnjaci upozoravaju da
\nbi u slu\u010daju zemljotresa sli\u010dnog onom iz 1977. godine, da bi se moglo sru\u0161iti stotine
\ntrenutno postoje\u0107ih zgrada u Bukure\u0161tu. Svake godine se u Rumuniji dogodi preko
\n100 zemljotresa ja\u010dine preko 3 stepena Rihterove skale.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, saop\u0161tio je, u petak, da se antipandemijsko stanje pripravnosti nec\u0301e produ\u017eavati posle 8. marta<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568370","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n