Vojna agresija koju je pokrenula Ruska Federacija protiv Ukrajine fundamentalno i dramati\u010dno uti\u010de na evropsku bezbednost, a me\u0111unarodna zajednica je odgovorila jednoglasno i brzo\u201c, rekao je u nedelju predsednik Klaus Johanis. Predsednik je, zajedno sa premijerom Nikolaeom \u010ciukom i francuskom ministarkom odbrane Florans Parli, u 57 vazduhoplovnoj bazi u Mihajl Kogalni\u010danu, dao ovu izjavu. Prema re\u010dima Klausa Johanisa, Rumunija se mobilisala na primeran na\u010din\u201c da podr\u017ei veliki priliv izbeglica i da obezbedi za\u0161titu i pristojne uslove. On je rekao da c\u0301e Bukure\u0161t nastaviti sa naporima da zna\u010dajno oja\u010da svoju poziciju odvrac\u0301anja i odbrane na isto\u010dnom krilu, posebno na Crnom moru, kroz raspore\u0111ivanje savezni\u010dkih snaga i ubrzano formiranje Rumunske borbene grupe. Prisutan u bazi Mihail Kogalni\u010danu, premijer Nikolae \u010ciuka rekao je da se u Rumuniji nalazi najja\u010di politi\u010dko-vojni savez na svetu, koji ja\u010da isto\u010dni bok, kako bi odbranio sve saveznike i svaki pedalj teritorije NATO-a. Sa svoje strane, francuska ministarka odbrane, Florans Parli, istakla je da su Rumunija i Francuska vi\u0161e od partnerskih dr\u017eava, one su prijateljske dr\u017eave. Ona je podsetila da c\u0301e Francuska, kao okvirna nacija, predvoditi, u Rumuniji, borbenu grupu NATO. Francuski bataljon u Mihail Kogalni\u010danuu je prvi kopneni element NATO snaga za reagovanje raspore\u0111en u Rumuniji, nakon mera koje je Alijansa nedavno usvojila da konsoliduje svoj isto\u010dni bok, usred ruske invazije na Ukrajinu. Francuska vojska pridru\u017eila se vojskama iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Italije i Nema\u010dke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane, Vasile Danku, sastac\u0301e se u ponedeljak sa holandskim kolegom, Kajsom Olongrenom, u 57. vazduhoplovnoj bazi u Mihajl Kogalni\u010danuu (jugoistok). Kako javlja Ministarstvo odbrane Rumunije, trenutno se u bazi Mihajl Kogalni\u010danu nalazi odred sastavljen od oko 150 vojnika iz Kraljevine Holandije, raspore\u0111enih u Rumuniji kako bi od 7. do 24. marta u\u010destvovali u multinacionalnoj ve\u017ebi Rapid Falcon 22\u201c iz okruga Tul\u010da (jugoistok). U ve\u017ebi c\u0301e u\u010destvovati rumunski vojnici, kao i rumunski i ameri\u010dki helikopteri. Prema Ministarstvu odbrane, ciljevi ove ve\u017ebe su zajedni\u010dka obuka, povec\u0301anje interoperabilnosti i zajedni\u010dkog reagovanja, kao i razvoj funkcionalnih odnosa izme\u0111u struktura koje u\u010destvuju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku, ima\u0107e u ponedeljak politi\u010dke konsultacije sa svojom kanadskom koleginicom Melanije D\u017eoli, koja boravi u zvani\u010dnoj poseti Rumuniji. Ministri c\u0301e se osvrnuti na obele\u017eavanje proslave 2022. godine 55 godina neprekidnih odnosa izme\u0111u Rumunije i Kanade i na potrebu da se kapitalizuje potencijal bilateralne saradnje, strate\u0161kog karaktera. Ministri inostranih poslova imac\u0301e sadr\u017eajnu razmenu mi\u0161ljenja o razvoju doga\u0111aja izazvanim ruskom vojnom agresijom na Ukrajinu i njenim humanitarnim i bezbednosnim posledicama. Oni c\u0301e razgovarati o efikasnom i koherentnom upravljanju humanitarnom krizom, uz brzo uklju\u010divanje evropskih institucija, dr\u017eava \u010dlanica EU i drugih partnera kao \u0161to su Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je u poslednjih 24 sata registrovana 3.092 slu\u010daja zara\u017eenih korona virusom a prijavljeno je 30 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih jedan je od ranije – saop\u0161tila je u nedelju Grupa za strate\u0161ku komunikaciju. Predsednik Rumunije Klaus Johanis saop\u0161tio je u petak da stanje pripravnosti protiv epidemije nec\u0301e biti produ\u017eeno posle 8. marta. Epidemija KOVID-19 je u ubrzanom padu, a peti talas je pred kraj\u201c, objasnio je Predsednik Rumuije. Progla\u0111eno u maju 2020. godine, nakon dva meseca vanrednog stanja, izazvanog pandemijom KOVID-19, stanje pripravnosti je uklju\u010divalo brojna ograni\u010denja, koja su uticala i na ekonomski razvoj i na socijalnu koheziju u Rumuniji. Od izbijanja pandemije, u Rumuniji je registrovano preko 2,7 miliona slu\u010dajeva zara\u017eenih KOVID-om 19, a umrlo je vi\u0161e od 63 hiljade ljudi kojima je dijagnostifikovan korona virusa. Rumunija ima drugu najni\u017eu stopu vakcinisanih me\u0111u 27 \u010dlanica Evropske unije, posle Bugarske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijerka Republike Moldavije, prozapadnoorijentisana Natalija Gavrilica, zatra\u017eila je u nedelju od Sjedinjenih Dr\u017eava da dopune svoju humanitarnu pomoc\u0301 Ki\u0161injevu, kako bi vlasti mogle da pomognu izbeglicama iz Ukrajine. Njihov broj trenutno iznosi 120.000, \u0161to je mnogo za jednu od najsiroma\u0161nijih dr\u017eava u Evropi i koja, bez proruskog separatisti\u010dkog regiona Pridnjestrovlje (istok), ima samo 2,6 miliona stanovnika, rekla je premijerka Antoniju Blinkenu koji je boravio u poseti Ki\u0161injevu. Od po\u010detka ruske invazije, vi\u0161e od 230.000 ljudi je pobeglo iz Ukrajine preko Republike Moldavije. Blinken je obec\u0301ao punu podr\u0161ku Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i izrazio divljenje zbog, kako je rekao, velikodu\u0161nosti, gostoprimstva i ljubaznosti sa kojom su izbeglice primljene u Republici Moldaviji. Prethodnog dana tokom posete Poljskoj, Blinken je saop\u0161tio da je Bajdenova administracija zatra\u017eila od Kongresa da odobri 2,75 milijardi dolara humanitarne pomoc\u0301i za izbeglice i susedne zemlje, Rumuniju, Moldaviju, Poljsku, Ma\u0111arsku i Slova\u010dku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj ljudi koji be\u017ee od rata u Ukrajini prema\u0161io je 1,5 miliona, izjavio je u nedelju visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi, prenele su me\u0111unarodne novinske agencije. Ovo je, dodaje, najbr\u017ee rastuc\u0301a izbegli\u010dka kriza u Evropi od Drugog svetskog rata. Poljska je glavna izbegli\u010dka destinacija za Ukrajince, sa brojem koji se pribli\u017eava milionu. Pridru\u017euju im se i gra\u0111ani drugih zemalja koji \u017eive u Ukrajini, od Poljaka i Belorusa do Avganistanaca i Uzbekistanaca. S druge strane, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) optu\u017euje ruske trupe za napade na medicinske ustanove u Ukrajini, \u010dime se kr\u0161i princip medicinske neutralnosti i me\u0111unarodno humanitarno pravo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e od 50 obrazovnih institucija iz inostranstva predstavilo je svoju ponudu studija na Sajmu obrazovanja, organizovanom u nedelju u Konstanci. Prema re\u010dima organizatora, u vrhu univerziteta za koje su mladi Rumuni zainteresovani za studiranje, na prvom mestu je Holandija, a slede Velika Britanija, Italija, Danska, Nema\u010dka i \u0160panija. Sa stanovi\u0161ta izabranih oblasti, stvari se nisu promenile u odnosu na prethodne godine. Tako su na prvom mestu u vrhu IT, in\u017eenjering, zatim evropske studije, ekonomija, svemirski in\u017eenjering i pravo. Na sajmu, informacije mogu dobiti i srednjo\u0161kolci. U kontekstu pandemije, broj zahteva za ovu vrstu studija je u poslednje dve godine povec\u0301an za 20 odsto. Najtra\u017eenije srednje \u0161kole su u Velikoj Britaniji, \u0160vajcarskoj, Nema\u010dkoj i \u0160paniji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vojna agresija koju je pokrenula Ruska Federacija protiv Ukrajine fundamentalno i dramati\u010dno uti\u010de na evropsku bezbednost, a me\u0111unarodna zajednica je odgovorila jednoglasno i brzo\u201c, rekao je u nedelju predsednik Klaus Johanis.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568372","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n