Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, prisustvovac\u0301e u \u010detvrtak vanrednom sastanku \u0161efova dr\u017eava i vlada zemalja \u010dlanica NATO-a, organizovanom u sedi\u0161tu Alijanse u Briselu – saop\u0161tila je Predsedni\u010dka administracija iz Bukure\u0161ta. Sastanak je saziva u kontekstu nezakonite vojne agresije ruske vojske na Ukrajinu i zna\u010dajnog povec\u0301anja rizika i pretnji po regionalnu, evropsku i evroatlantsku bezbednost, navedeno je u saop\u0161tenju za javnost. Lideri saveznika c\u0301e tokom sastanka razgovarati o uticaju aktuelne krize na bezbednosnu situaciju na isto\u010dnoj strani NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i Crno more, kao i na \u010ditav evroatlantski prostor. Generalni sekretar Jens Stoltenberg, rekao je, u sredu, da c\u0301e lideri NATO-a ponovo potvrditi svoju podr\u0161ku Ukrajini na samitu u Briselu. Prema re\u010dima zvani\u010dnika, bic\u0301e preduzete mere za konsolidaciju isto\u010dnog boka, a \u010detiri bataljona NATO-a bic\u0301e upuc\u0301ena u Rumuniju, Bugarsku, Slova\u010dku i Ma\u0111arsku. Saveznici su ujedinjeni u podr\u0161ci hrabrom narodu Ukrajine. (…) Putin mora da okon\u010da ovaj rat i da u\u010destvuje u pravoj diplomatiji\u201c, dodao je Stoltenberg. Tako\u0111e je, naglasio, da Rusija mora da shvati da ne mo\u017ee da pobedi u nuklearnom ratu i da okon\u010da ovu pretnju\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar za evropske investicije i projekte, Dan Vlceanu izjavio je, u sredu, da c\u0301e Rumunija ove godine imati jo\u0161 dva zahteva za isplatu sredstava posredstvom Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije, koji je odobrio Savet EU u iznosu pribli\u017eno 6 milijardi evra. Suma c\u0301e biti podeljena u dve tran\u0161e od po tri milijarde, koje c\u0301e Bukure\u0161t tra\u017eiti od Brisela u maju i oktobru. Ministar Vlceanu ka\u017ee da ne\u0107e biti problema u ispunjavanju ciljeva Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije za privla\u010denje evropskog novca. Do kraja ovog meseca, od 24 stavki sedam je ispunjeno, a ostale su u procesu – rekao je ministar, nakon saslu\u0161anja u specijalizovanoj komisiji Senata. Ukupan iznos koji je Evropska unija dodelila Rumuniji kroz Nacionalni plan oporavka i rezilijencije, odobren od Savet EU je 29,2 milijarde evra, suma koja je namenjena za reforme i investicije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Visoki kasacioni sud Rumunije doneo je kona\u010dnu odluku da je biv\u0161i predsednik Trajan Basesku sara\u0111ivao sa biv\u0161om politi\u010dkom tajnom policijom. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, njegovu \u017ealbu, ostajuc\u0301i pri odluci Apelacionog suda u Bukure\u0161tu iz septembra 2019. godine, kojom je prihvac\u0301en postupak Nacionalnog saveta za prou\u010davanje bezbednosnih arhiva. Prema Nacionalnom savetu za prou\u010davanje bezbednosnih arhiva, Trajan Basesku je dao informativne bele\u0161ke koje bi prouzrokovale zadr\u017eavanja kolege iz mornarice u zemlji. Iz dokumenata dostavljenih sudu tako\u0111e je jasno da je Basesku imao oficira za vezu kojeg je imenovala biv\u0161a Sekuritatea i da je dao dve, ru\u010dno napisane, informativne bele\u0161ke. Prema Nacionalnom savetu za prou\u010davanje bezbednosnih arhiva, Basesku je tokom saradnje sa Sekuritateom (Departnam za dr\u017eavnu bezbednost) dao informacije u kojima je osudio aktivnosti suprotne totalitarnom komunisti\u010dkom re\u017eimu, kao \u0161to su namera da se ode u inostranstvo i odnosi sa stranim dr\u017eavljanima. Trajan Basesku je negirao da je bio saradnik biv\u0161e tajne policije, a sada je, nakon odluke Vi\u0161eg kasacionog suda pravde, najavio da c\u0301e preduzeti pravne korake u Evropskom sudu za ljudska prava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je u poslednja 24 sata registrovan 4.521 novi slu\u010daj zara\u017eenih SARS-CoV-2, 619 manje nego prethodnog dana, saop\u0161tilo je u sredu Ministarstvo zdravlja iz Bukure\u0161ta. Od izbijanja pandemije, pre dve godine, u Rumuniji je registrovano vi\u0161e od 2,8 miliona slu\u010dajeva zaraze novim korona virusom, a umrlo je oko 65.000 ljudi. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila preporu\u010duje Rumunima da nastave da po\u0161tuju mere za\u0161tite od KOVID-a, posebno no\u0161enje maski u gu\u017evama i prevoznim sredstvima, ali navodi da je uvo\u0111enje ograni\u010denja, nakon \u0161to su ukinuta 9. marta, prevazilazi nadle\u017enost i moc\u0301 institucije koju vodi. Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije smatraju da su mnoge evropske zemlje naglo ukinule mere protiv KOVID-a i da se sada suo\u010davaju sa zna\u010dajnim povec\u0301anjem broja slu\u010dajeva. Ove dr\u017eave uklju\u010duju Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku, Gr\u010dku, Kipar, Francusku, Italiju i Nema\u010dku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, prisustvovac\u0301e u \u010detvrtak vanrednom sastanku \u0161efova dr\u017eava i vlada zemalja \u010dlanica NATO-a, organizovanom u sedi\u0161tu Alijanse u Briselu – saop\u0161tila je Predsedni\u010dka administracija iz Bukure\u0161ta<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568389","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n