\u0160efovi dr\u017eava i vlada 30 dr\u017eava \u010dlanica odobrili su u \u010detvrtak, u Briselu, na vanrednom sastanku Nato-a, 4 nove borbene grupe koje \u0107e biti sme\u0161tene u Rumuniji, Bugarskoj, Slova\u010dkoj i Ma\u0111arskoj. Borbene grupe dopuni\u0107e 4 grupe koje se vec\u0301 nalaze u balti\u010dkim zemljama i Poljskoj. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da c\u0301e biti oja\u010dana odbrana na moru i u vazduhu, poja\u010dana sajber bezbednost, a ukrajinska vojska c\u0301e biti opremljena protivtenkovskim i protivraketnim sistemima, kao i opremom za otkrivanje i nadzor ali i za za\u0161titu od nuklearnog i hemijskog oru\u017eja. On je rekao da vojnici nec\u0301e biti poslati u biv\u0161u sovjetsku republiku. Saveznici \u010dine sve \u0161to mogu da podr\u017ee Ukrajinu oru\u017ejem kako bi se Ukrajinci mogli braniti, ali mi imamo odgovornost da spre\u010dimo da to ne preraste u rat u Evropi, rekao je Jens Stoltenberg. S druge strane, NATO je pozvao Kinu da ne podr\u017eava Moskvu ni ekonomski ni vojno. Istovremeno, najo\u0161trije je osu\u0111ena ruska invazija na Ukrajinu, Alijansa je pozvala ruskog predsednika Vladimira Putina da odmah prekine rat i pozvala Belorusiju da okon\u010da njeno sau\u010desni\u0161tvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je na sastanku u\u010destvovao zajedno sa , zajedno sa premijerom Nikolajom \u0106ukom, u Briselu naglasio je da je ja\u010danje prisustva saveznika u Rumuniji, na Crnom moru i na celom isto\u010dnom boku strate\u0161ki cilj na\u0161e zemlje, kao odgovor na implikacije ruske agresije na evropsku i evroatlantsku bezbednost, a ovo konsolidovano prisustvo mora biti jedinstveno, uravnote\u017eeno i koherentno, od Balti\u010dkog do Crnog mora. Sastanku je prisustvovao i ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden. Ovo je bio drugi vanredni samit Severnoatlantske alijanse u ovoj godini,nakon samita odr\u017eanog 25. februara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tako\u0111e u Briselu na zasedanju Evropskog saveta, u\u010destvovao je i Predsednik Rumunije Klaus Johanis. Lider Bele kuc\u0301e D\u017eo Bajden tako\u0111e je pozvan da prisustvuje sastanku kao ponovna potvrda jedinstva i bliske transatlantske koordinacije u aktuelnom bezbednosnom kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Agenda Evropskog saveta se uglavnom fokusira na razvoj bezbednosti u Ukrajini, sa fokusom na politi\u010dku, finansijsku, materijalnu i humanitarnu podr\u0161ku EU. Razgovaralo se i o na\u010dinima podr\u0161ke ukrajinskim izbeglicama na evropskom nivou. \u0160efovi dr\u017eava i vlada su tako\u0111e razgovarali o strate\u0161kom kompasu, instrumentu koji c\u0301e pru\u017eiti strate\u0161ke smernice za bezbednosne i odbrambene akcije EU u narednoj deceniji. Na agendi sastanka bile su i teme poput cena energije, mera za podr\u0161ku najugro\u017eenijim i kratkoro\u010dna podr\u0161ka poslovnom okru\u017eenju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski apelovao je danas mesec dana nakon po\u010detka ruske invazije na gra\u0111ane \u0161irom sveta ,da iza\u0111u na ulice i pru\u017ee podr\u0161ku Ukrajini ali i zbog napada ruskih snaga na nekoliko ukrajinskih gradova. Ukrajinski general\u0161tab je izvestio da se nastavljaju borbe oko opkoljenog grada Izijuma, a u isto\u010dnoj oblasti Donjecka vec\u0301ina ukrajinskih vojnih jedinica je na udaru. Borbena dejstva su nastavljena i na severu zemlje, gde je prijavljena ruska artiljerijska vatra na gradove Kalinjivka, Horinka, Romanovka i severozapadna predgra\u0111a Kijeva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija, je u \u010detvrtak prijavila ne\u0161to vi\u0161e od 4.000 novih slu\u010dajeva korona virusa za 24 sata i 37 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih su 4 od ranije. Na Odeljenjima intenzivne nege trenutno se nalazi 428 pacijenata, \u0161to je najmanji broj pacijenata u poslednja tri meseca. Podsec\u0301amo da su pre dve nedelje u Rumuniji ukinute sve restrikcije i vi\u0161e nije na snazi nijedna mera za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19. Me\u0111utim preporuka ministar zdravlja Aleksandra Rafile jeste da gra\u0111ani nastave sa merom individualne za\u0161tite a posebno sa upotrebom za\u0161titne maske u javnom prevozu i zatvorenim prostorima i da izbegavaju gu\u017evu. Ministar Rafila je podsetio i da jo\u0161 uvek postoje centri za vakcinaciju na nivou zdravstvenih jedinica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dka dom u Bukure\u0161tu usvojila je, kao organ odlu\u010divanja, predlog zakona koji predvi\u0111a zavr\u0161etak nekih pre mnogo godina napu\u0161tenih hidroelektrana, jer bi to uticalo na \u017eivotnu sredinu. Inicijatori socijaldemokrate (u suvladi) tvrde da ta mera predstavlja korak ka obezbe\u0111ivanju energetske nezavisnosti Rumunije i omoguc\u0301ava kapitalizaciju zna\u010dajnih suma, vec\u0301 ulo\u017eenih u izgradnju hidroelektrana. USR (u opoziciji) optu\u017euje iluzornu dobit i tvrdi da c\u0301e mnoga za\u0161tic\u0301ena podru\u010dja Rumunije biti uni\u0161tena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161i rumunski ministar finansija Sebastijan Vladesku osu\u0111en je u \u010detvrtak od strane Vi\u0161eg kasacionog suda i pravde na 8 godina i 6 meseci zatvora sa izvr\u0161enjem za mito i trgovinu uticajem, u predmetu u vezi sa ustupanjem ugovora za sanaciju pojedinih deonica. na \u017eeleznici. U istom slu\u010daju, biv\u0161i parlamentarac Kristijan Buranu dobio je kaznu od 4 godine i 3 meseca sa izvr\u0161enjem (promena sa osude na suspenziju). Odluka sudija za prekr\u0161aje nije kona\u010dna. Prema navodima antikorupcijskih tu\u017eilaca, u periodu 2005-2017, jedna strana kompanija isplatila je oko 20 miliona evra, kao proviziju, rumunskim zvani\u010dnicima ili licima koja imaju uticaj na njih, u vezi sa zaklju\u010denjem i izvr\u0161enjem ugovora o sanaciji \u017eeleznica.. Prema DNK, Sebastijanu Vladeskuu pripalo je 2,2 miliona evra, a Kristijanu Buranuu 2,1 milion evra.<\/p>\n<\/p>\n
SAD su u \u010detvrtak najavile nove finansijske sankcije
\nRusiji, ciljajuc\u0301i na politi\u010dki svet, oligarhe i odbrambenu industriju kao
\nodgovor na invaziju Ukrajine, i koja \u0107e oja\u010dati koordinaciju sa zapadnim
\nsaveznicima kako bi spre\u010dile Moskvu da koristi svoje zlatne rezerve. Ove mere,
\nkoje uglavnom uklju\u010duju zamrzavanje imovine u Sjedinjenim Dr\u017eavama, uklju\u010duju
\nvi\u0161e od 300 \u010dlanova Dr\u017eavne Dume i same institucije, kao i desetine velikih
\njavnih preduzec\u0301a u sektoru odbrane. Tako\u0111e u \u010detvrtak, Rusi i Ukrajinci su
\nrazmenili zatvorenike, objavila je na Fejsbuku potpredsednica ukrajinske vlade
\nIrina Vere\u0161\u010duk. Na terenu, skoro mesec dana nakon po\u010detka ruske invazije na
\nUkrajinu, borbe se nastavljaju, a \u0161teta raste, kao i \u017ertve. Harkov
\n(severoistok), drugi grad u zemlji, ponovo je bombardovan. U Hersonu (jug),
\nMakarivu i Irpinu (kod Kijeva) Ukrajinci su povratili klju\u010dne pozicije. Ruske snage
\nnastavljaju bombardovanje na Kijev, Nikolajev (jug) i \u010cernovce (centar). U
\nOdesi (crnomorska luka) se podi\u017eu barikade i deli pomoc\u0301. Ipak, najdramati\u010dnija
\nsituacija ostaje u Mariupolju (luka Azovskog mora), gradu koji je danima
\nneprekidno bombardovan i 90% uni\u0161ten. S druge strane, Ukrajina je navodno
\nuspela da pogodi balisti\u010dkom raketom veliki desantni brod ruskih snaga u luci
\nBerdjansk (Azovsko more). U blizini desantnog broda navodno su pogo\u0111ena jo\u0161 dva
\nvelika ruska broda koji su odmah napustili luku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lideri najrazvijenijih zemalja sveta (G7) -
\nSjedinjenih Dr\u017eava, Ujedinjenog Kraljevstva, Nema\u010dke, Francuske, Italije,
\nJapana i Kanade – sastali su se u \u010detvrtak u Briselu da upozore Rusiju da ne
\nkoristi nuklearno, hemijsko ili biolo\u0161ko oru\u017eje u ratu protiv Ukrajina, navodi
\nse u saop\u0161tenju objavljenom na kraju sastanka. Sve zemlje su spremne da prime
\nizbeglice iz Ukrajine, navodi se u saop\u0161tenju. \u0160to se ti\u010de energetike, lideri
\npozivaju zemlje koje proizvode naftu i gas da se pona\u0161aju odgovorno i povec\u0301aju
\nisporuke na me\u0111unarodna tr\u017ei\u0161ta, dodajuc\u0301i da Organizacija zemalja izvoznica
\nnafte (OPEK) mora biti uklju\u010dena. Tako\u0111e su obec\u0301ali da c\u0301e zemlje \u010dlanice G7
\nizbegavati zabrane izvoza hrane.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160efovi dr\u017eava i vlada 30 dr\u017eava \u010dlanica odobrili su u \u010detvrtak, u Briselu, na vanrednom sastanku Nato-a, 4 nove borbene grupe koje \u0107e biti sme\u0161tene u Rumuniji, Bugarskoj, Slova\u010dkoj i Ma\u0111arskoj.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568390","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n