Predsednik Senata Rumunije Florin Kacu, podneo je ostavku na funkciju predsednika Nacionalne liberalne stranke (PNL, stranka koalicione vlade). Nekoliko liberalnih lidera su ranije pozivali na njegovu smenu. Prigovaraju\u0107i mu da izaziva tenzije unutar vladajuc\u0301e koalicije u svom odnosu sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), da ne komunicira sa partijskom bazom i da nema dobar imid\u017e u javnosti, \u0161to negativno uti\u010de na poziciju Nacionalne liberalne stranke (PNL) u istrazivanjima javnog mnjenja glasa\u010da. Liberali koji su tra\u017eili njegovu smenu \u017eele da partijsko rukovodstvo preuzme premijer Nikolaje C\u0301uka, za koga mediji tvrde da ima mnogo bolji imid\u017e u dru\u0161tvu i koherentan dijalog sa vladinim partnerima. Cenjen kao vojno lice, Nikolaja \u0106uku je, me\u0111utim, obelezio skandal, zbog sumlje da je njegova doktorska teza plagijat. Biv\u0161i premijer Florin Kacu izabran je pre samo pola godine, krajem septembra 2021. Tada je, uz otvorenu podr\u0161ku \u0161efa dr\u017eave Klausa Johanisa , nakon veoma napetog i burnog kongresa izabran za lidera PNL-a, umesto Ludovika Orbana, koji je bio na \u010delu ove stranke od 2017. Orban je rekao da je kongres imao najozbiljnije povrede demokratskih normi ikada po\u010dinjenih u nekoj politi\u010dkoj stranci u poslednju 31 godinu i da je u decembru, sa drugim \u010dlanovima koji su napustili PNL, osnovao novu stranku Desna sila.<\/p>\n<\/p>\n
Srbi c\u0301e
\nu nedelju birati predsednika, nove poslanike i funkcionere lokalne samouprave.
\nZa \u0161efa dr\u017eave kandiduje se osam kandidata, a za vanredne parlamentarne izbore 19
\npoliti\u010dkih partija. Opozicija u Beogradu je bojkotovala predhodne parlamentarne
\nizbore, odr\u017eane u junu 2020., a to je izazvalo o\u0161tre kritike Evropske komisije,
\nkoja je primetila ogromnu prednost koju je srpska \u0161tampa dala partijama na
\nvlasti, hvalec\u0301i njihove pozama\u0161ne rezultate. \u010cini se da ni prolec\u0301ni izbori ne
\nobec\u0301avaju velike promene u vrhu vlasti u Beogradu. Istra\u017eivanja javnog mnjenja
\npokazuju da \u0107e vi\u0161e od 50 bira\u010da glasati za Srpsku naprednu stranku (SNS). Predsedni\u010dki
\nizbori, ka\u017eu analiti\u010dari, bic\u0301e samo formalnost za aktuelnog \u0161efa dr\u017eave
\nAleksandra Vu\u010dic\u0301a, koji se kandiduje za drugi mandat.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Ma\u0111arskoj se u nedelju odr\u017eavaju parlamentarni izbori. Prema istra\u017eivanjima javnog mnjenja, vladajuc\u0301a Konzervativna partija FIDES u maloj je prednosti u odnosu na opozicioni koaliciju sastavljenu od \u0161est partija. Reizbor premijera Viktora Orbana, lidera FIDES-a, komplikuje, ka\u017eu analiti\u010dari, invazija Rusije na Ukrajinu, koja je bacila novo svetlo na njene bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ma\u0111arska nec\u0301e slati nikakvo oru\u017eje Ukrajini i ostac\u0301e van rata, rekao je Orban na skupovima svojih pristalica. Analiti\u010dari ka\u017eu da je ovo prvi put da Orban, koji je premijer od 2010, rizikuje da izgubi vlast od koalicije koju je formirala ultranacionalisticka desnica Jobik, koja se redefinisala kao desni centar, do socijalista, naslednika biv\u0161e komuniste partije, liberala i ekologa. Po mi\u0161ljenju politikologa, mimo ideolo\u0161kih sukoba izme\u0111u ovih formacija, parola cele opoziciju je sve samo ne Orban\u201c. U Rumuniji, prema drugoj anketi, 90% etni\u010dkih Ma\u0111ara koji imaju i dr\u017eavljanstvo susedne Ma\u0111arske podr\u017eavaju listu konzervativnog saveza FIDES-KDPN (Hri\u0161c\u0301ansko-demokratska narodna partija).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniju su, preko grani\u010dnih prelaza u\u0161le 69.524 osobe, od kojih su 7.365 dr\u017eavljani Ukrajine (11 odsto manje nego prethodnog dana), saop\u0161tio je u subotu Generalni inspektorat grani\u010dne policije (IGPF). Na granici sa Ukrajinom u Rumuniju je u\u0161lo 4.047 dr\u017eavljana Ukrajine (manje za 10,8%), a na granici sa Republikom Moldavijom 1.480 dr\u017eavljana Ukrajine (manje za 11,2%). Prema navedenom izvoru, od po\u010detka ove krize, do 1. aprila, u 24.00 \u010dasa, na nacionalnom nivou, u Rumuniju je u\u0161lo 603.120 dr\u017eavljana Ukrajine. Trenutno, na svim grani\u010dnim kontrolnim punkrovima na ulazu u Rumuniju odvija se neometano, u skladu sa nacionalnim i komunitarnim zakonima. Svi kontrolni granicni prelazi rade punim kapacitetom pokrivenosti. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sedi\u0161te predsedni\u010dke administracije, palata Kotroc\u0301eni u Bukure\u0161tu, ve\u010deras \u0107e biti osvetljena plavom bojom, povodom obele\u017eavanja Me\u0111unarodnog dana svesti o autizmu. Kako se navodi u saop\u0161tenju za javnost, Predsedni\u010dka administracija pozdravlja napore civilnog dru\u0161tva da pomogne u pobolj\u0161anju kvaliteta \u017eivota osoba sa autizmom i podr\u017eava promociju inkluzivnih politika koje omoguc\u0301avaju osobama sa autizmom da ostvare svoj puni potencijal. Takodje, Vlada u Bukurestu, u znak podrske medjunarodnoj kampanji Light It Up Blue\u201c, bi\u0107e osvetljena plavom bojom. Premijer Nikolaje C\u0301uka izrazio je podr\u0161ku onima koji svoje napore posvec\u0301uju inkluziji dece i odraslih sa dijagnozom ove bolesti i istakao va\u017enost I zna\u010daj odgovaraju\u0107eg prostora za osobe sa autizmom. Procenjuje se da u Rumuniji \u017eivi preko 30.000 osoba sa autizmom, ali samo polovina njih ima stepen invaliditeta. U Rumuniji se godi\u0161nje dijagnostikuje oko 1.000 dece sa ovim poreme\u0107ajem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema najnovijim zvani\u010dnim podacima u poslednja 24 sata u Rumuniji je registrovano 2174 novih slu\u010dajeva infekcije virusom SARS-CoV-2. Od posledica virusa korona preminulo je 37 osoba, od koji su 13 od ranije. Od izbijanja pandemije, pre dve godine, u Rumuniji je registrovano preko 2,85 miliona slu\u010dajeva zaraze korona virusom, a ukupan broj preminulih je preko 65 hiljada. Vakcinisano je vi\u0161e od 8 miliona gradjana potpunom \u0161emom. Od 9. marta u Rumuniji su ukinute sve restrikcije i vise nije na snazi nijedna mera za suzbijanje zarazne bolesti KOVID-19.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu 24 februara, vi\u0161e od 4,1 miliona Ukrajinaca napustilo je svoje domove. Visoki komesarijat UN za izbeglice saopstio je u subotu, da je 4.137.842 Ukrajinaca napustilo svoju zemlju, \u0161to je skoro za 35.000 vi\u0161e u poslednja 24 sata. Ovakav priliv izbeglica Evropa nije videla od Drugog svetskog rata. Oko 90% onih koji be\u017ee iz Ukrajine su \u017eene i deca, muskarcima izmedju 18-65 nije dozvoljen izlazak iz zemlje. Istovremeno, Me\u0111unarodna organizacija UN za migracije saop\u0161tila je da je skoro 205.500 drugih dr\u017eavljana napustilo Ukrajinu i da im je ponekad bilo te\u0161ko da se vrate u zemlju porekla. UN procenjuju da je broj raseljenih unutar Ukrajine skoro 6,5 miliona. Ukupno, vi\u0161e od deset miliona ljudi, vi\u0161e od \u010detvrtine stanovni\u0161tva, bilo je prinu\u0111eno da napusti svoje domove, bilo da su pre\u0161li granicu da bi na\u0161li uto\u010di\u0161te u susednim zemljama ili su se sklonili negde drugde, unutar Ukrajine. UNICEF tvrdi da od 7,5 miliona vise od polovine su deca raseljena lica interno ili van zemlje. Pre sukoba, Ukrajina je imala vi\u0161e od 37 miliona ljudi na teritorijama pod kontrolom Kijeva \u2013 bez Krima (ju\u017enog) koji je Rusija pripojila 2014. i bez isto\u010dnih oblasti koje su delimi\u010dno pod kontrolom proruskih separatista od iste godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Senata Rumunije Florin Kacu, podneo je ostavku na funkciju predsednika Nacionalno liberalne stranke<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568400","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n