Danas se navr\u0161ava 73 godine od osnivanja Severnoatlantskog saveza, a, prema nacionalnom zakonu, Rumunija obele\u017eava Dan NATO-a,18 godina \u010dlanstva u Severnoatlantskoj alijansi. Tim povodom u vojnom sedi\u0161tu 4. pe\u0161adijske divizije Djemina (Gemina) u Klu\u017e-Napoci (severozapad) odr\u017eava se vojna ceremonija, kojoj prisustvuje ministar nacionalne odbrane Vasile Danku, i doga\u0111aji koje organizuju rumunske pomorske snage na vojnim brodovima iz luka Konstanca, Mangalija, Braila i Tul\u010da. Predsednik Rumunije Klaus Johanis u poruci povodom Dana NATO-a ka\u017ee da c\u0301e nastaviti da sna\u017eno podr\u017eava konsolidaciju transatlantskih odnosa, za koje smatra da su pokretacka snaga Alijanse i zajednice demokratskih i bezbednosnih vrednosti \u010diji je deo Rumunija . Premijer Nikolaje C\u0301uka rekao je da c\u0301e Bukure\u0161t ulo\u017eiti sve napore da povec\u0301a i oja\u010da savezni\u010dko i ameri\u010dko vojno prisustvo, da bi osigurao bezbednost svojih gra\u0111ana. Sa svoje strane, ministar odbrane Vasile Danku navodi da je Rumuniji \u010dlanstvo u NATO donelo najja\u010du bezbednosnu garanciju u istoriji zemlje i da sada na\u0161a zemlja ima profesionalnu, iskusnu vojsku, koja je svoje sposobnosti ispoljila u zajedni\u010dkim misijama Alijanse.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rat u Ukrajini c\u0301e trajati du\u017ee i o\u010dekuje se da \u0107e se konflikti intezivirati na isto\u010dnom krilu Alijanse, rekao je zamenik generalnog sekretara NATO Mir\u010dea D\u017eoana, koji je prisustvovao sve\u010danosti povodom obele\u017eavanja Dana NATO-a u Rumuniji, sedi\u0161tu Ministarstva odbrane. Rusija je saop\u0161tila da mirovni pregovori sa Ukrajinom nisu napredovali dovoljno daleko da bi se sastali lidera dve zemlje, napisao je ruski pregovara\u010d Vladimir Medinski u Telegramu. On je dodao da c\u0301e razgovori biti nastavljeni u ponedeljak. U ruskom raketnom napadu jutros na rafineriju u ukrajinskom gradu Odesi (jug) nije bilo \u017ertava, objavilo je Ministarstvo odbrane Ukrajine. Odesa je va\u017ena luka na Crnom moru i glavna baza ukrajinskih pomorskih snaga. Ruske pomorske snage nastavljaju da blokiraju obale Ukrajine na Crnom i Azovskom moru, spre\u010davajuc\u0301i kijevske vlasti snabdevanjem morem, saop\u0161tila je britanska vojna obave\u0161tajna slu\u017eba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e od 6,5 miliona gradjana Srbije bira\u0107e danas predsednika, poslanike Skup\u0161tine Srbije i odbornike u Skup\u0161tini Beograda i jo\u0161 11 gradova i op\u0161tina. Za \u0161efa dr\u017eave se kandidovalo osam kandidata, a za narodne poslanike 19 politi\u010dkih partija. Predhodne izbore, odr\u017eani u junu 2020. bojkotovala je opozicija, \u0161to je izazvalo o\u0161tre kritike Evropske komisije, koja je primetila da je srpska \u0161tampa ogromnu prednost dala vlasti, hvalec\u0301i previ\u0161e njihove navodne uspehe. \u010cini se da ni prolec\u0301ni izbori ne obec\u0301avaju velike promene u vrhu vlasti u Beogradu. Istra\u017eivanja javnog mnjenja pokazuju da \u0107e vi\u0161e od 50 bira\u010da glasati za Srpsku naprednu stranku (SNS). Predsedni\u010dki izbori, ka\u017eu analiti\u010dari, bic\u0301e samo formalnost za aktuelnog \u0161efa dr\u017eave Aleksandra Vu\u010dic\u0301a, koji se kandiduje za drugi mandat.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Ma\u0111arskoj se u nedelju odr\u017eavaju parlamentarni izbori. Prema istra\u017eivanjima javnog mnjenja, vladajuc\u0301a Konzervativna partija FIDESZ ima blagu prednost u odnosu na opoziciju koju \u010dine 6. politi\u010dkih stranaka . Reizbor premijera Viktora Orbana, lidera FIDESZ-a, komplikuje, ka\u017eu analiti\u010dari, invazija Rusije na Ukrajinu, koja je bacila novo svetlo na njene bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ma\u0111arska nec\u0301e slati oru\u017eje Ukrajini i ostac\u0301e van rata, rekao je Orban na skupovima svojih pristalica. Analiti\u010dari ka\u017eu da je ovo prvi put da Orban, koji je premijer od 2010, rizikuje da izgubi vlast od koalicije koja ide od krajnje desnice Jobika, koja se redefinisala kao desni centar, do socijalista, naslednika biv\u0161e komunisti\u010dke partije, liberala i ekologa. Po mi\u0161ljenju politikologa, mimo ideolo\u0161kih rascepa izme\u0111u ovih formacija, parola cele opozicije je sve osim Orbana\u201c. U Rumuniji, prema drugoj anketi, 90 odsto etni\u010dkih Ma\u0111ara koji imaju i dr\u017eavljanstvo susedne Ma\u0111arske podr\u017eava listu konzervativnog saveza FIDESZ-KDPN.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku imac\u0301e u ponedeljak politi\u010dke konsultacije sa ministrom spoljnih poslova Republike Estonije Evom Marijom Limets, povodom njene posete Bukure\u0161tu, na poziv rumunske diplomatije. Kako se navodi u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova Rumunije, zvani\u010dnici c\u0301e u\u010destvovati na konferenciji koju organizuje think tank New Strategi Center, sa temom Ruska agresija u Ukrajini\u201c. Kako izgraditi otporniji isto\u010dni bok NATO-a, od Balti\u010dkog do Crnog mora?’ Konsultacije dva ministra bic\u0301e usmerene na razgovore o na\u010dinima razvoja bilateralnih odnosa, posebno o ekonomskoj i sektorskoj saradnji dve zemlje, u cilju adekvatnog istra\u017eivanja postojec\u0301ih potencijala.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vandredni Kongres, za izbor novog predsednika Nacionalne liberalne stranke( PNL), patrija vladaju\u0107e koalicije, bic\u0301e odr\u017ean 10. aprila, odlu\u010dio je u nedelju Nacionalni odbor te stranke. Prisustvovac\u0301e 1.300 \u010dlanova. Do kongresa, liberale c\u0301e, privremeno predvoditi predsednik Odbora okruga Su\u010dava, Djordje Flutur. Predsednik Senata Rumunije Florin Kacu, u subotu, je podneo ostavku na funkciju predsednika Nacionalne liberalne stranke (PNL, stranka koalicione vlade). Nekoliko liberalnih lidera su ranije pozivali na njegovu smenu. Prigovaraju\u0107i mu da izaziva tenzije unutar vladajuc\u0301e koalicije u svom odnosu sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), da ne komunicira sa partijskom bazom i da nema dobar imid\u017e u javnosti, \u0161to negativno uti\u010de na poziciju Nacionalne liberalne stranke (PNL) u istra\u017eivanjima javnog mnjenja glasa\u010da. Liberali koji su tra\u017eili njegovu smenu \u017eele da partijsko rukovodstvo preuzme premijer Nikolaje C\u0301uka, za koga mediji tvrde da ima mnogo bolji imid\u017e u dru\u0161tvu i koherentan dijalog sa vladinim partnerima. Cenjen kao vojno lice, Nikolaja \u0106uku je, me\u0111utim, obelezio skandal, zbog sumlje da je njegova doktorska teza plagijat. Biv\u0161i premijer Florin Kacu izabran je za vodju stranke pre samo pola godine, krajem septembra 2021. Tada je, uz otvorenu podr\u0161ku \u0161efa dr\u017eave Klausa Johanisa , nakon veoma napetog i burnog kongresa izabran za lidera PNL-a, umesto Ludovika Orbana, koji je bio na \u010delu ove stranke od 2017.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji broj novih slu\u010dajeva zaraze virusom SARS-CoV-2 nastavlja da opada. Prema zvani\u010dnim podacima u poslednja 24 sata, u nedelju, registrovano je 1429 novozarazenih korona virusom i 11 smrtnih slu\u010dajeva. Od izbijanja pandemije pre dve godine, u Rumuniji je potvrdjeno vi\u0161e od 2,85 miliona slu\u010dajeva zaraze korona virusom, a preminulo je vi\u0161e od 65.000 osoba. Vi\u0161e od 8 miliona Rumuna vakcinisano je potpunom \u0161emom. Podsec\u0301amo da od 9. marta u Rumuniji nisu na snazi mere ograni\u010denja protiv Kovid-a-19.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska Akademija obele\u017eava u ponedeljak 156 godina postojanja. Godi\u0161njica se \u0107e se odr\u017eati u holu Akademije, sve\u010danom generalnom skup\u0161tinom i projekcijama dokumentarnih filmova, u kojima \u0107e prisutni mo\u0107i da pogledaju najzna\u010dajnije momente iz istorije te ustanove. Smatrana jednom od prvih osnovnih institucija za konsolidaciju moderne rumunske dr\u017eave, Rumunska akademija je u po\u010detku imala misiju da reguli\u0161e rumunski jezik i da prou\u010dava nacionalnu istoriju. Nakon toga, aktivnost Akademije se pro\u0161irila i obuhvata sve oblasti nauke. Istra\u017eivanja javnog mnjenja pokazuju da je, uz Vojsku i Crkvu, Akademija institucija u koju Rumuni imaju najvi\u0161e poverenja.<\/p>\n<\/p>\n
\u010cuvena organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HVR) saop\u0161tava da je
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas se navr\u0161ava 73 godine od osnivanja Severnoatlantskog saveza, a, prema nacionalnom zakonu, Rumunija obele\u017eava Dan NATO-a,18 godina \u010dlanstva u Severnoatlantskoj alijansi.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\ndokumentovala brojne slu\u010dajeve u kojima su ruske vojne snage kr\u0161ile pravila ratovanja
\nprotiv civila u okupiranim oblastima u oblastima \u010cernovci, Harkov i Kijev u
\nUkrajini. Od 27. februara do 14. marta ruska vojska se tereti za ponovljeno silovanje, dva pogubljenja po
\nkratkom postupku, nasilje i pretnje civilima. Vojnici su se bavili i plja\u010dkom
\nprivatne imovine, odakle su krali hranu, odec\u0301u i ogrev. Nakon povla\u010denja
\nruskih trupa, masovna grobnica prona\u0111ena je u gradu Bu\u010di na severu Ukrajine.
\nTamo je navodno sahranjeno skoro 300 ljudi. Desetine le\u0161eva le\u017ealo je na
\nulicama, od kojih su neka bila vezanih ruku. Rusija ima me\u0111unarodno-pravnu
\nobavezu da nepristrasno istra\u017euje navodne ratne zlo\u010dine koje su po\u010dinili njeni
\nvojnici, rekao je Hju Vilijamson, direktor HRV-a za Evropu i centralnu Aziju. On
\nje naglasio da su sve strane u oru\u017eanom sukobu u Ukrajini du\u017ene da po\u0161tuju
\nme\u0111unarodno humanitarno pravo i zakone rata<\/span><\/p>\n