Narodna banka Rumunije
\nodlu\u010dila je, da od srede, povec\u0301a klju\u010dnu kamatnu stopu sa 2,5 % na 3%
\ngodi\u0161nje, kao i kamate koje poslovne banke mogu da pozajme ili dobiju prilikom
\nplasmana novca u Narodnoj banci Rumunije. Ovu meru je o\u010dekivala vec\u0301ina
\nekonomista. Klju\u010dna kamatna stopa ili kamatna stopa monetarne politike odre\u0111uje
\npravac evolucije za sve bankarske kamatne stope i glavno je sredstvo u borbi
\nprotiv inflacije centralne banke. Narodna banka Rumunije prognozira da c\u0301e
\ngodi\u0161nja stopa inflacije porasti vi\u0161e nego \u0161to se o\u010dekivalo u februaru, zbog
\nposkupljenja goriva i prera\u0111ene hrane, usred rata u Ukrajini i me\u0111unarodnih
\nsankcija Rusiji.<\/p>\n
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg precizirao je da je rat u Ukrajini dostigao klju\u010dnu fazu. On je u utorak rekao da c\u0301e Rusija poku\u0161ati da preuzme kontrolu nad celim Donbasom, promoskovskom secesionisti\u010dkom zonom na istoku Ukrajine, i da napravi kopneni spoj izme\u0111u Dombasa ukrajinskog poluostrva Krim, koji je aneksirao 2014. godine. Stoltemberg prognozira da c\u0301e se snage koje se povla\u010de iz severne Ukrajine, gde su napustile svoju opsadu nad glavnim gradom Ukrajine, trajati nekoliko nedelja pre nego \u0161to se pokrene velika ofanziva na istoku. Neophodno je, naglasio je generalni sekretar, da saveznici pomognu Ukrajincima da se brane. Ministri spoljnih poslova zemalja \u010dlanica Severnoatlantske alijanse razgovarac\u0301e u \u010detvrtak sa svojim kolegom u Kijevu Dmitrom Kulebom o oru\u017eju koje je potrebno ukrajinskim snagama – precizirao je i Stoltenberg.<\/p>\n<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih
\nposlova u Bukure\u0161tu obave\u0161tava da su rumunske vlasti odlu\u010dile da na teritoriji
\nRumunije proglase persona non grata 10 lica koja rade u ambasadi Ruske Federacije,
\nsmatrajuc\u0301i da su njihove aktivnosti i radnje u suprotnosti sa odredbama Be\u010dke
\nkonvencije iz 1961.godine o Diplomatskim odnosima. Prema saop\u0161tenju Ministarstva inostranih
\nposlova, ova informacija je ruskoj strani saop\u0161tena u utorak, povodom saziva u
\nsedi\u0161tu Ministarstva spoljnih poslova, na zahtev ministra Bogdana Aureskua, ambasadora Ruske Federacije u
\nBukure\u0161tu Valerija Kuzmina. Povodom saziva, Ministarstvo Inostranih Poslova je
\nponovio \u010dvrstu osudu zlo\u010dina po\u010dinjenih u Bu\u010dei i na drugim mestima u Ukrajini,
\nza koje je odgovorna Rusija. U poslednja dva dana, nakon otkric\u0301a o
\nmasakru koji je po\u010dinila ruska vojska u Bu\u010dei, mnoge zemlje \u010dlanice Evropske
\nunije i NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i Francusku, Nema\u010dku ili Dansku, odlu\u010dile su da
\nproteraju desetine ruskih diplomata, a Litvanija je poslala kuc\u0301i ambasadora Moskve u Vilnius.<\/p>\n
Republika Moldavija je
\nnajugro\u017eeniji sused Ukrajine, koji prima najvec\u0301i broj izbeglica po glavi
\nstanovnika, izjavio je u utorak u Berlinu rumunski ministar spoljnih poslova,
\nBogdan Auresku. Zajedno sa nema\u010dkom koleginicom Analenom Berbok i francuskim
\nkolegom \u017dan-Iv Le Drijanom, Auresku je kopredsedavajuc\u0301i Me\u0111unarodne
\nkonferencije o podr\u0161ci Republici Moldaviji. Ova poku\u0161ava da prikupo donacije za Ki\u0161injev od zemalja \u010dlanica EU i G7, me\u0111unarodnih finansijskih institucija i
\ndrugih me\u0111unarodnih organizacija. Predsednica Maja Sandu izjavila je da Moldavija
\nu potpunosti po\u0161tuje me\u0111unarodne sankcije uvedene Rusiji i da je jedini osetljivi
\naspekt u njenim odnosima sa Moskvom kupovina prirodnog gasa. Ponedeljak je u
\nrepublici Moldaviji bio dan nacionalne \u017ealosti u znak sec\u0301anja na \u017ertve rata
\nRuske Federacije protiv Ukrajine 24. februara 2022. godine i u znak dubokog
\nsaosec\u0301anja i solidarnosti sa ukrajinskim narodom – navodi se u ukazu koji je
\npotpisao predsednica republike Moldavije M.S. Prema poslednjem popisu
\nstanovni\u0161tva, od 2014. godine, pored Rumuna, koji
\n\u010dine preko 80% stanovni\u0161tva, u Republici Moldaviji \u017eivi oko 180 hiljada
\netni\u010dkih Ukrajinaca (6,5%) i 110 hiljada etni\u010dkih Rusa (4%).<\/p>\n
Istori\u010dar Joan-Aurel Pop ponovo je izabran u utorak, sa 142 glasa od 157, za novi \u010detvorogodi\u0161nji mandat predsednika Rumunske akademije. Dopisni \u010dlan Akademije od 2001. u Odeljenju za istorijske nauke i arheologiju, a redovni \u010dlan od 2010. godine, profesor Pop je prvi mandat predsednika bio od 2018. do 2022. godine. Od 2012. do 2020. godine bio je i rektor jednog od najpresti\u017enijih rumunskih univerziteta, Babe\u0161-Boljoi. Njegov rad se fokusira na istra\u017eivanje srednjovekovne istorije Rumuna i Centralne i Jugoisto\u010dne Evrope. Naveden kao promoter tradicionalnih rumunskih vrednosti, Pop (67 godina) je tako\u0111e pristalica usidrenja Rumunije na Zapadu, njenog \u010dlanstva u NATO-u i Evropskoj uniji. U intervjuu koji je u nedelju emitovao Radio Rumunija, on je kategori\u010dki osudio invaziju ruske vojske na Ukrajinu i zlo\u010dine koje je po\u010dinila u susednoj zemlji. Uo\u010di ponovnog izbora Joana-Aurela Popa, Rumunska akademija proslavila je 156. godi\u0161njicu. Istra\u017eivanja pokazuju da je Akademija, uz vojsku i Crkvu, institucija u koju Rumuni imaju najvi\u0161e poverenja<\/p>\n<\/p>\n
Predsednik Ukrajine,Volodimir
\nZelenski, zatra\u017eio je potpuni embargo
\nRusiji. On je u video obrac\u0301anju rumunskom parlamentu, u ponedeljak uve\u010de,
\nrekao da Evropska unija mora Moskvi da oduzme bilo kakva ekonomska i
\nfinansijska sredstva kako bi je naterala da tra\u017ei mir sa Kijevom i celom
\nEvropom. Ukrajinski predsednik je zahvalio Rumunima na na\u010dinu na koji su
\nprimili ukrajinske izbeglice i rekao da je uveren da c\u0301e Rumunija u\u010destvovati u
\nposleratnom programu obnove Ukrajine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vladajuc\u0301a koalicija u
\nRumuniji zasedala je s danas kako bi razgovarala o nizu socijalnih mera podr\u0161ke
\nugro\u017eenom stanovni\u0161tvu, ali i nekim ekonomskim merama poput povec\u0301anja
\nvrednosti bonova za topli obrok ili kvote za ishranu u bolnicama. Prema re\u010dima predsednika
\nSocijalne Demokratske Partije, Mar\u0107ela \u0106olakua, re\u010d je o davanju vau\u010dera od 50
\nevra na svaka dva meseca za ugro\u017eene porodice, odnosno za oko 3,5 miliona
\nRumuna, kao i vau\u010dera od 30 evra za studente kojima je pomo\u0107 potrebna, za
\nhranu, odec\u0301u i drugo. Tako\u0111e, lideri koalicije \u017eele da povec\u0301aju vrednost bonova
\nza topli obrok na 30 leja (oko 6 evra) i da udvostru\u010de standard hrane u
\nbolnicama na 20 leja (oko 4 evra). Sa svoje strane, biv\u0161i predsednik Nacionalno
\nLiberalne Stranke Florin Kcu izjavio je da sve mere koje c\u0301e biti preduzete u
\nnarednom periodu moraju biti pa\u017eljivo analizirane, jer na papiru mogu izgledati
\ndobro, ali imaju efekat bumeranga i mogu destabilizovati privredu. Premijer Nikolaje C\u0301uka najavio je da c\u0301e mere
\nimati uticaj na bud\u017eet od preko tri odsto bruto doma\u0107eg proizvoda, a namera
\nvlade je da iskoristi \u0161to vi\u0161e evropskih fondova kako se deficit ne bi povec\u0301ao.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Narodna banka Rumunije odlu\u010dila je, da od srede, povec\u0301a klju\u010dnu kamatnu stopu sa 2,5 % na 3% godi\u0161nje, kao i kamate koje poslovne banke mogu da pozajme ili dobiju prilikom plasmana novca u Narodnoj banci Rumunije. Ovu meru je o\u010dekivala vec\u0301ina ekonomista<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568403","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n