Uravnote\u017eena, dugoro\u010dna konsolidacija odbrambenog i
\nodvrac\u0301ajuc\u0301eg polo\u017eaja NATO-a mora biti ubrzana, izjavio je u utorak u
\nBukure\u0161tu predsednik Rumunije Klaus Johanis posle sastanka sa premijerom belgije
\nAleksandrom De Kruom. On je istakao potrebu za ujedinjenom, koherentnom i ja\u010dom
\nodbranom na isto\u010dnom krilu kako bismo imali efikasnije odvra\u0107anje, posebno na
\nCrnom moru. Johanis je istakao da je u Rumuniji prisutan belgijski vojni
\nkontingent, raspore\u0111en u okviru Snaga za reagovanje NATO-a, i zahvalio
\npremijeru De Kruu na podr\u0161ci. Klaus Johanis je napomenuo da su Belgija i
\nRumunija bliski partneri u Evropskoj uniji i NATO-u, a rat Vladimira Putina je
\noja\u010dao te veze. NATO je prisutan, jak je i to je organizacija na koju mo\u017eemo da
\nra\u010dunamo. Va\u0161a granica je i na\u0161a granica i zajedno c\u0301emo je braniti, zaklju\u010dio
\nje belgijski premijer.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar finansija Rumunije, Adrijan Ka\u010diu izjavio je
\nda je paket socijalno-ekonomskih mera Podr\u0161ka Rumuniji, koji su u ponedeljak
\nuve\u010de najavili lideri vladajuc\u0301e koalicije, uglavnom usmeren na ekonomiju,
\nodr\u017eavanje radnih mesta, ali i podr\u0161ci ugro\u017eenima osobama. Paket koji su dogovorili Socijalna
\nDemokratska Partija,Nacionalno Liberalna, Stranka i Demokratski Savez Ma\u0111ara u Rumuniji
\nvredi oko 3,5 milijardi evra. Me\u0111u merama koje se razmatraju su i izdavanje
\nvau\u010dera od 50 evra na svaka dva meseca za kupovinu osnovne hrane za porodice sa
\nniskim primanjima i vau\u010dera od 30 evra za onih preko 150.000 u\u010denika koji
\nprimaju socijalne stipendije. Ovaj iznos c\u0301e se koristiti za hranu, zalihe i
\nodec\u0301u. Predla\u017ee se i minimalna bruto zarada od 3.000 leja u poljoprivredi i
\nprehrambenoj industriji, kao i novac za investicije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalni
\ninstitut za statistiku, danas, je objavio podatke koje pokazuju da je u Rumuniji
\n godi\u0161nja stopa inflacije porasla sa 8,53
\n%u februaru na 10,15 %u martu, s obzirom
\nna poskupljenje neprehrambenih dobara, hrane i usluga. Potro\u0161a\u010dke cene su u martu porasle za 1,9 %u
\nodnosu na februar. Stopa inflacije na po\u010detku godine (mart 2022. u odnosu na
\ndecembar 2021. godine) iznosi 4%. Istovremeno, godi\u0161nja stopa inflacije u martu
\n2022. godine u odnosu na mart 2021. godine iznosi 10,2%. Narodna Banka Rumunije
\npredvi\u0111a inflaciju od 11,2% na kraju drugog kvartala ove godine, 10,2% na kraju
\ntrec\u0301eg kvartala ove godine i 9,6% na kraju \u010detvrtog kvartala 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komesarka za transport, Rumunka Adina Valean,
\nu\u010destvovala je, u utorak, u Bukure\u0161tu, na video konferenciji, sa zvani\u010dnicima
\nRumunije, Republike Moldavije i Ukrajine.Ministar saobra\u010daja Rumunije, Sorin
\nGrindeanu, istakao je da Rumunija sada ima izuzetno va\u017enu ulogu u protoku robe iz
\nUkrajine i Republike Moldavije, a implicitno za privredu dve zemlje. On je
\nistakao da je, od po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu, rumunska infrastruktura -
\n\u200b\u200blu\u010dka, \u017eelezni\u010dka, drumska ili vazdu\u0161na, obezbe\u0111ivala vitalna transportna
\nsredstva za tranzit neophodnih dobara i sirovina. Grindeanu je rekao i da
\npovec\u0301anje operativnog kapaciteta rumunske luke Konstanca sa Crnog mora
\npredstavlja veliku podr\u0161ku tokovima robe koji dolaze iz Ukrajine, preko
\nRepublike Moldavije.<\/p>\n
Grani\u010dna policija, u je ponedeljak, saop\u0161tila,da
\nju u Rumuniju u\u0161lo vi\u0161e od 72.000 ljudi, uklju\u010dujuc\u0301i 8.350 dr\u017eavljana Ukrajine.
\nOd po\u010detka ruske invazije, vi\u0161e od 685.000 ukrajinskih dr\u017eavljana je u\u0161lo u
\nRumuniju. Preko 250.000 dr\u017eavljana
\nUkrajine dobilo je do sada pomo\u0107 od Crvenog krsta Rumunije. Re\u010d je o
\nhumanitarnoj pomoc\u0301i i informisanju, ali i uslugama za obnavljanje porodi\u010dnih
\nveza. Kampanjom \u010cove\u010danstvo nema granica koju sprovodi ova organizacija do
\nsada je prikupljeno donacija u vrednosti od preko 6.700.000 evra. Humanitarne
\naktivnosti c\u0301e se nastaviti kako za ukrajinske dr\u017eavljane koji su stigli u Rumuniju,
\ntako i za one koji su ostali u njihovoj zemlji,
\nrekao je generalni direktor rumunskog Crvenog krsta Joan Silviu Lefter.<\/p>\n<\/p>\n
Ukrajinski ministar finansija, Sergej Mar\u010denko, pozvao
\nje na hitnu me\u0111unarodnu finansijsku pomoc\u0301 u vrednosti jedne milijarde dolara da
\nbi njegova zemlja opstala usled zna\u010dajnog bud\u017eetskog deficita do kojeg je do\u0161lo
\nposle ruske invazije na Ukrajinu, pi\u0161e Fajnen\u0161el tajms. On je opisao sumornu
\nsliku ukrajinske ekonomije i procenio ratnu \u0161tetu civilnoj i vojnoj
\ninfrastrukturi na oko 270 milijardi dolara. Sledec\u0301i period je klju\u010dan za
\nUkrajinu, ka\u017eu zapadni zvani\u010dnici, po\u0161to se ruske snage ponovo opremaljuju i
\npreraspodele. Predsednik Volodimir Zelenski smatra da Rusija koncentri\u0161e
\ndesetine hiljada vojnika za sledec\u0301u ofanzivu na istoku Ukrajine. S druge
\nstrane, Bela kuc\u0301a o\u010dekuje jo\u0161 vec\u0301e zlo\u010dine u Ukrajini koje su po\u010dinile ruske
\ntrupe pod komandom generala Aleksandra Dvornikova, nedavno postavljenog na \u010delo
\nruske vojske. Dobio je nadimak Sirijski kasapin s obzirom da je komandovao
\nruskim snagama uklju\u010denih u sirijski gra\u0111anski rat, tokom kojeg su brutalno
\nbombardovale brojne civilne ciljeve. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Britanija analiziraju
\nizve\u0161taje prema kojima su ruske snage koristile hemijsko oru\u017eje u napadima na
\nMariupolj, strate\u0161ki lu\u010dki grad pod opsadom vi\u0161e od mesec dana. Ukrajinski puk
\nAzov zabarikadiran u Mariupolju ka\u017ee da je ruski dron bacio toksi\u010dnu
\nsupstancu na vojnike i civile u toj oblasti, rekav\u0161i da nekoliko ljudi
\ntamo pati od respiratornih i neurolo\u0161kih problema.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uravnote\u017eena, dugoro\u010dna konsolidacija odbrambenog i odvrac\u0301ajuc\u0301eg polo\u017eaja NATO-a mora biti ubrzana, izjavio je u utorak u Bukure\u0161tu predsednik Rumunije Klaus Johanis posle sastanka sa premijerom belgije Aleksandrom De Kruom.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568410","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n