Nacrt izmene i dopune Zakona o of\u0161oru, kojim se uspostavljaju uslovi za eksploataciju naftnih i gasnih polja u Crnom moru, dostavljen je Parlamentu, saop\u0161tio je premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka. Zakonodavni akt predvi\u0111a da od eksplotacije prirodnog gasa dr\u017eava dobija 60 %, a privatne kompanije 40%. Dr\u017eava i rumunske kompanije imac\u0301e prioritet pri kupovini eksploatisanog gasa, vi\u0161ak c\u0301e se izvoziti. Dokument tako\u0111e reguli\u0161e fiskalni re\u017eim perimetra na kopnu, sa dubinama vec\u0301im od 3.000 metara, otkrivenih u okruzima Buzau i Braila. Kada stupi na snagu, bic\u0301e obezbe\u0111ena zakonodavna stabilnost i predvidljivost za investitore, ulaganja u of\u0161or i on\u0161or c\u0301e biti deblokirana\u201c, izjavio je \u0106uka. Rumunski premijer je istakao da c\u0301e eksploatacija u perimetru Neptun Deep po\u010deti krajem 2026., po\u010detkom 2027. godine, a eksploatacija na kopnu, u okrugu Buzau, po\u010detkom 2024. godine. Me\u0111u pozitivnim efektima ovog zakona, premijer Rumunije je pomenuo obezbe\u0111ivanje energetske nezavisnosti i pristup jeftinijem gasu za rumunske gra\u0111ane.<\/p>\n<\/p>\n
U Rumuniju
\nje u petak stiglo 180 portugalskih vojnika, raspore\u0111enih u okviru NATO mera za
\nja\u010danje isto\u010dnog krila, koje je do\u010dekao na\u010delnik General\u0161taba odbrane general
\nDanijel Petresku. Odred c\u0301e biti integrisan u nacionalne i NATO strukture, u
\ncilju pove\u0107anja odziva,interoperabilnost i, i da bi se istakla savezni\u010dka
\nsolidarnost. Prisustvo savezni\u010dkih trupa u Rumuniji predstavlja novu normalu.
\nUsvojene mere su izrazito defanzivne, prilago\u0111ene bezbednosnoj situaciji na\u0161e zone odgovornosti, precizirao je
\ngeneral. Ostatak vojnika portugalskog odreda, koji c\u0301e \u010diniti oko 220 ljudi,
\nkao i vojna tehnika, materijal i pratec\u0301a oprema stic\u0301i c\u0301e u Rumuniju narednih
\ndana.<\/p>\n<\/p>\n
Reditelji Kristian Mundjiju i Aleksandar Belk predstavljac\u0301e Rumuniju na ovogodi\u0161njem 75. izdanju Me\u0111unarodnog filmskog festivala u Kanu, koji \u0107e se odr\u017eati od 17. do 28. maja. Kristijan Mundjiju c\u0301e se u zvani\u010dnoj konkurenciji za Zlatnu palmu takmi\u010diti sa filmom R.M.N., francusko-rumunsko-belgijske koprodukcije, a film \u201cMetronom Aleksandra Belka bi\u0107e prikazan u delu festivala za mlade reditelje Un Certain Regard. Veteran festivala, Mundjiju je 2007. godine nagra\u0111en Zlatnom palmom za film 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana. Na istom festivalu, 2012 godine njegov film Posle brda dobio je nagradu za najbolji scenario, a 2016. godine film Bakalaureat dobio je trofej za najbolju re\u017eiju. Film Metronom je debitanski film Aleksandra Belka, koji je diplomirao filmsku re\u017eiju na Nacionalnom univerzitetu za pozori\u0161nu i filmsku umetnost J.L. Karadjijale\u201c u Bukure\u0161tu Na 75. izdanju Medjunarodnog filskog festival u Kanu \u0107e se takmi\u010diti 18 filmova u zvani\u010dnoj konkurenciji za glavnu nagradu Zlatnu palmu, dok je u sekciji za nagradu Un Certain Regard uvr\u0161teno 15. Zvani\u010dna selekcija je napravljena od 2.200 filmova, koji su pristizali ogranizatorima ovog festivala.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U poslednja 24 sata, skoro 10.000 ukrajinskih izbeglica u\u0161lo je u Rumuniju , saop\u0161tio je u petak Generalni inspektorat grani\u010dne policije. Prema podacima vlasti, od po\u010detka ruske invazije 24. februara, vi\u0161e od 714.000 Ukrajinaca u\u0161lo je u Rumuniju. Od tog broja su 30.000 deca, a vi\u0161e od 4.000 je zatra\u017eilo azil.<\/p>\n<\/p>\n
Od petka su
\nobustavljeni letovi avionima MiG-21 Lanser iz sastava rumunskog
\nvazduhoplovstva. Mera je preduzeta s obzirom na zna\u010dajnu u\u010destalost doga\u0111aja i
\nnezgoda zabele\u017eenih tokom leta ovih aviona. Ministar odbrane Vasile Danku,
\nizjavio je da se avioni MiG nece
\nkoristiti i odlaze na \u010duvanje, a piloti c\u0301e biti
\nreprofesionalizovani za avione F-16 ili za druge misije. On je dao uveravanja da ta mera trenutno ne\u0107e ugroziti
\ni uticati na kapacitet PVO Rumunije, jer ima eskadrilu aviona F-16. Tako\u0111e, u
\nRumuniji se nalazi jak odred multinacionalne vazdu\u0161ne policije, koju \u0107ini 22
\naviona kojima upravljale snage NATO.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Apelacioni sud u Bukure\u0161tu ponovo je odlo\u017eio izricanje pravosna\u017enu presudu u slu\u010daju ‘Kolektiv’, bukure\u0161tanskog kluba u kojem su poginule 64 osobe, a skoro 200 povre\u0111eno, pre skoro sedam godina, nakon \u0161to je u tom klubu izbio po\u017ear. Odluke su se o\u010dekivale u petak, nakon \u0161to su sudije u proteklom periodu nekoliko puta odlagale izricanje presude u su\u0111enju zavr\u0161enom u decembru pro\u0161le godine. Na prvoj presudi, Sud je u Bukure\u0161tu izrekao kazne od 4. do 13. godina zatvora za biv\u0161eg gradona\u010delnik sektora 4. Kristijan Popesku Pjedonea, tri vlasnika kluba, pirotehni\u010dare i predstavnike firme za pirotehni\u010dku opremu i efekte, gradske zvani\u010dnike i vatrogasce. Okrivljeni treba da isplate i od\u0161tetu u vrednosti od preko 10 miliona evra.<\/p>\n<\/p>\n
U Kijevu su
\nse u petak \u010dule najja\u010de eksplozija od po\u010detka povla\u010denja ruskih trupa iz tog
\npodru\u010dja pre dve nedelje. Rakete Kalibar su pogodile ukrajinsku fabriku raketa Neptun, udaljenu skoro
\n30 km od predstonice, Ukrajinski i
\nme\u0111unarodni novinari, ovaj napad kometarisu kao osvetu, jer rakete iz te fabrike mogle su da uniste
\nraketnu krstaricu Moskva. Ukrajinci tvrde da je pogodjena projektilima
\nneptun, dok Rusija tvrdi da je za to
\nkrivo olujno more. To je najve\u0107i gubitak ruskih snaga od po\u010detka
\ninvazije na Ukrajinu. Prvog dana rata Moskva je u\u010destvovala u okupaciji
\nZmijskog ostrva, u kojoj su zarobljena 82 ukrajinska vojnika, a kasnije je,
\nprema pisanju ukrajinskih medija, u\u010destvovala u blokadi luka Odesa, Nikolajev i
\nO\u010deakov. Na jugu, Rusi ka\u017eu da su zauzeli \u010deli\u010danu Ili\u010d, jednu od poslednjih
\npreostalih pod kontrolom Ukrajine u regionu Marijupolja. Tako\u0111e u Marijupolju,
\nUkrajinci optu\u017euju rusku vojsku da je uklonila tela kako bi izbrisala dokaze o
\nratnim zlo\u010dinima. Ukrajinska Vrhovna rada usvojila je u \u010detvrtak rezoluciju
\nkojom se akcije ruskih snaga u zemlji progla\u0161avaju genocidom . Prema lokalnom
\ntu\u017eila\u0161tvu, najmanje 198 dece je ubijeno, a 355 povre\u0111eno od po\u010detka invazije.<\/p>\n
\u017denska teniska reprezentacija Poljske vodi
<\/p>\n <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nacrt izmene i dopune Zakona o of\u0161oru, kojim se uspostavljaju uslovi za eksploataciju naftnih i gasnih polja u Crnom moru, dostavljen je Parlamentu, saop\u0161tio je premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568413","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nrezultatom 1:0 u susretu sa reprezentacijom Rumunije, nakon
\n\u0161to je Magda Linet u petak, u Radomu, u prvom singl me\u010du savladala Irinu Begu
\nrezultatom 6-1, 4-6, 6-2 u kvalifikacijama
\ntakmi\u010denja Billie Jean King Cup. U
\ndrugom singl me\u010du Rumunka Mihaela Buzarnesku igrac\u0301e, tako\u0111e danas, protiv
\nsvetskog lidera Ige Sviatek. Ostali me\u010devi singla, Begu – Sviatek i Buzarnesku
\n– Linet, na programu su u subotu, kao i dubl, Magdalena Fre\u010d \/ Alisija Rosolska
\n– Andrea Mitu \/ Andrea Priskariu. Najbolja igra\u010dica Rumunije Simona Halep , kao
\ni Monika Nikulesku, Raluka Olaru, Gabrijela Ruse i \u017daklin Kristijan ne u\u010destvuju
\nna ovom takmi\u010denju. Poljska vodi 4-2 u direktnim me\u010devima sa Rumunijom.<\/span><\/p>\n