Premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka ponovio je danas, da u kriznoj situaciji, kroz koju prolazi Rumunija, jedino re\u0161enje su investicije, a uloga Vlade je da ih podr\u017ei kroz javne politike koje imaju za cilj da obezbede stabilnost i ekonomski razvoj. U intervjuu za Radio Rumuniju, on je naglasio da, kako bi se obezbedila stabilnost, poslovno okru\u017eenje treba da bude podr\u017eano vladinom politikom. Premijer je istakao da me\u0111unarodne finansijske institucije potvr\u0111uju da su re\u0161enja Izvr\u0161ne vlasti bila i jesu prava. \u0160ef vlade je dodao da za 2022. Rumunija ima najvec\u0301i investicioni bud\u017eet u poslednjih 30 godina, koji iznosi 88 milijardi leja (oko 18 milijardi evra). Bic\u0301e privu\u010dena i velika koli\u010dina evropskog novca, \u0161to nudi moguc\u0301nost za razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku razgovarao je telefonom, u ponedeljak, sa ameri\u010dkim dr\u017eavnim sekretarom Entonijem Blinkenom o posledicama nelegalne vojne agresije i invazije Rusije na Ukrajinu i naporima saveznika da upravljaju i da na odgovarajuc\u0301i na\u010din odgovore na sve izazazove. Kako se navodi u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova, dvojica zvani\u010dnika su tako\u0111e razgovarali o konkretnim na\u010dinima pru\u017eanja podr\u0161ke Ukrajini i aspektima bilateralne saradnje u okviru Rumunsko-ameri\u010dkog strate\u0161kog partnerstva. Dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken zahvalio je ministru Aureskuu na njegovoj regionalnoj ulozi i na svim merama koje je Rumunija preduzela da upravlja aktuelnom krizom, na vi\u0161edimenzionalnoj podr\u0161ci koju nudi Ukrajini i drugim ranjivim partnerima u regionu, uklju\u010dujuc\u0301i biv\u0161u Republiku Moldaviju. \u0160ef rumunske diplomatije zahvalio se SAD na odluci da povec\u0301aju svoje vojno prisustvo u Rumuniji. On je istakao potrebu dalje konsolidacije sna\u017enog ameri\u010dkog i savezni\u010dkog prisustva u Rumuniji i na celom isto\u010dnom krilu, posebno na Crnom moru.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar nacionalne odbrane Vasile Danku imao je u ponedeljak telefonski razgovor sa ameri\u010dkim ministrom odbrane Lojdom D\u017eej Ostinom III. Dvojica zvani\u010dnika su razgovarali o razvoju bezbednosne situacije u regionu Crnog mora u kontekstu rata u Ukrajini i o naporima NATO-a da oja\u010da savezni\u010dku poziciju na isto\u010dnom krilu. Tema razgovora bila je i stadijum i operacionalizacija savezni\u010dke borbene grupe u Rumuniji, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva nacionalne odbrane. Oni su izrazili zabrinutost zbog trenutne situacije u Ukrajini i ponovo potvrdili \u010dvrstu osudu sukoba, zlo\u010dina po\u010dinjenih u Bu\u010di i u drugim podru\u010djima Ukrajine, za koje Rusija snosi punu odgovornost, navodi citirani izvor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniju je u nedelju preko grani\u010dnih prelaza \u0161irom zemlje u\u0161lo 87.531 osoba, od \u010dega 6.750 dr\u017eavljana Ukrajine. Od po\u010detka rata u Ukrajini, vi\u0161e od 737.000 Ukrajinaca je u\u0161lo u Rumuniju, vec\u0301ina njih u tranzitu, prema drugim zapadnim dr\u017eavama. S druge strane, prema podacima Ministarstva rada i socijalne za\u0161tite, od ukupnog broja ukrajinskih izbeglica skoro 40 odsto zaposlilo se na rumunskom tr\u017eistu rada u prera\u0111iva\u010dkoj industriji. Na drugom mestu je oblast gra\u0111evinarstva, a zatim ugostiteljski i hotelski sektor. Tako\u0111e, ukrajinske izbeglice obavljaju veleprodajne, administrativne i pomoc\u0301ne usluge u Rumuniji. Otprilike \u010detvrtina svih ukrajinskih izbeglica koje su na\u0161le posao u Rumuniji zaposlena je u kompanijama u Bukure\u0161tu. Od 24. februara do sada u Rumuniji je zaposlen 1.891 ukrajinski dr\u017eavljanin.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je donirala Ukrajini 11. funkcionalnih i potpuno opremljenih vozila hitne pomoc\u0301i, koja c\u0301e slu\u017eiti za evakuaciju povre\u0111enih i pru\u017eanje hitne medicinske pomoc\u0301i, saop\u0161tio je u ponedeljak Inspektorat za vanredne situacije Su\u010deva (severoistok). Devet vozila su donacija \u017dupanijske slu\u017ebe hitne pomo\u0107i i dva vozila koje je donirala Medicinska hitna slu\u017eba-SMURD. U okrugu Su\u010dava nalazi se prvi evropski logisti\u010dki centar za prijem, skladi\u0161tenje, rukovanje i transfer humanitarne pomoc\u0301i koji su Ukrajini pru\u017eile zemlje \u010dlanice Evropske unije. Centar je otvorilo Odeljenje za vanredne situacije pod pokroviteljstvom Evropskog mehanizma civilne za\u0161tite.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije povodom 142. godi\u0161njice od svog osnivanja, danas i sutra organizuje Dane otvorenih vrata\u201c. Stari dvor u Bukure\u0161tu, kao i regionalne filijale i agencije , otvoreni su za posetioce. \u0160ira javnost mo\u017ee da se divi stalnoj postavci Muzeja NBR, uklju\u010dujuc\u0301i zlatnu polugu iz rezerve centralne banke, kao i dve privremene izlo\u017ebe: 100 godina od ro\u0111enja kralja Mihaila I (1921-2017)\u201c i Ekaterine Teodoroju — heroina Prvog svetskog rata\u201d. Realizovana kao zami\u0161ljeni prikaz \u017eivota monarha od detinjstva do starosti, na izlo\u017ebi posvec\u0301enoj kralju Mihailu, posetioci mogu videti mar\u0161alske uniforme koje su pripadale vladaru, narodne no\u0161nje, vojne artefakte, kovanice, medalje, dokumenta i nov\u010danice. Druga izlo\u017eba, posvec\u0301ena Ekaterini Teodoroju, je povod za pu\u0161tanje u opticaj, od 1. decembra 2022. godine, nov\u010danice od 20 leja, na kojoj je lice heroine..<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za pravoslavne hri\u0161c\u0301ane, vec\u0301inski u Rumuniji, i grkokatolike po\u010dela je poslednja nedelja Vaskrsnog posta, Strasna ili Stradalna sedmica u kojoj se sec\u0301aju stradanja Gospodnjeg. U crkvama vernici svake ve\u010deri prisustvuju posebnim slu\u017ebama pod nazivom Bdenije, u kojima se obele\u017eavaju poslednji trenuci zemaljskog \u017eivota Isusa Hrista, pre Njegovog raspec\u0301a i smrti na krstu. Najva\u017enije je Veliko bdenije sa \u010ditanjem 12 jevandjelja Hristovog stradanja na Veliki \u010cetvrtak, dan uo\u010di Hristovog stradanja na Veliki petak.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ove nedelje, Senat Bukure\u0161ta, kao Gornji dom Parlamenta, raspravlja\u0107e o izmenama i dopunama Zakona o of\u0161oru po hitnoj proceduri. Zakon o of\u0161oru reguli\u0161e eksploataciju prirodnog gasa u Crnom moru. Prema zakonu u sada\u0161njem obliku, u slu\u010daju energetske krize, Rumunija ima prioritet u obezbe\u0111ivanju snabdevanja gasom. Dokument, koji predstavljaju \u010delnici vladaju\u0107e koalicije PNL, PSD i UDMR , predvi\u0111a da 60 odsto prihoda dobijenih eksploatacijom gas sa rumunskog pomorskog perimetra pripadne dr\u017eavi, a 40 odsto investitorima. Rumunska dr\u017eava i rumunske firme c\u0301e tako\u0111e imati prednost prilikom kupovine izva\u0111enog gasa, a vi\u0161ak c\u0301e biti izvezen. Projekat uspostavlja isti fiskalni okvir za kopnene, dubokomorske perimetre nafte.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bela kuc\u0301a je u ponedeljak saop\u0161tila da c\u0301e se 12. maja odr\u017eati svetski samit radi okon\u010danja epidemije Kovid-19 i pripreme za buduc\u0301e zdravstvene pretnje, preneo je AFP. Samitom, koji c\u0301e biti virtuelni, kopredsedavaju Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Nema\u010dka koja je preuzela od Velike Britanije predsedavanje G7, Indonezija (predsedavajuc\u0301i G20), Senegal (predsedavanje Afri\u010dke unije) i Belize (predsedavanje Karikomom, zemlje Kariba ). To je drugi globalni samit o pandemiji KOVID-19 od izbijanja zaraze virusom SARS-CoV-2 u decembru 2019. Prvi je 22. septembra 2021. odr\u017eao ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden, 22. septembra 2021, koji je tada pozvao na povec\u0301anje globalne vakcinacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ukrajina je popunila upitnik za pristupanje EU i o\u010dekuje se da c\u0301e na sastanku Evropskog saveta koji je zakazan za 23-24, dobiti preporuku o uskladjenosti (Ukrajine) sa neophodnim kriterijumima za \u010dlanstvo. U me\u0111uvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u video poruci upozorio da Rusija priprema veliku ofanzivu na istoku Ukrajine. Svako u Evropi i Americi vec\u0301 mo\u017ee da vidi da Rusija koristi otvorenu energetsku scenu da destabilizuje zapadna dru\u0161tva. Rusija ne sme da dobije opkladu na haos nastao na energetskom tr\u017ei\u0161tu, rekao je Vladimir Zelenski. On je tako\u0111e kritikovao ka\u0161njenje u isporuci oru\u017eja njegovoj zemlji\u2026U ponedeljak su ukrajinske vlasti pozvale Rusiju da olak\u0161a uspostavljanje humanitarnog koridora za evakuaciju civila iz opkoljenog lu\u010dkog grada Marijupolja i jedne od \u010deli\u010dana koja je poslednja zna\u010dajna ukrajinska zona otpora u gradu, izve\u0161tava Rojters. Kijevski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da grad Marijupolj „vi\u0161e ne postoji“ nakon vi\u0161enedeljnog ruskog bombardovanja, prenosi Bi-Bi-Si. Lokalne vlasti su u ponedeljak saop\u0161tile da su najmanje 3 osobe poginule u ruskom bombardovanju Harkova (severoistok) Kako prenosi AFP, Harkov, drugi po veli\u010dini predratni grad u Ukrajini sa skoro 1,5 miliona stanovnika, bio je meta neprekidnih napada nekoliko dana na po\u010detku ruske ofanzive, ali je ostao pod kontrolom ukrajinskih snaga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka ponovio je danas, da u kriznoj situaciji, kroz koju prolazi Rumunija, jedino re\u0161enje su investicije,<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568416","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n