\u0160ef diplomatije u Bukure\u0161tu ,Bogdan Auresku, u\u010destvova\u0107e u sredu, ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIS-a – DAE\u0160-a, koji c\u0301e se odr\u017eati u Marake\u0161u, u Maroku. Na sastanku, kojim c\u0301e kopredsedavati Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Maroko, u\u010destvovati vi\u0161e od 75 predstavnika dr\u017eava \u010dlanica Koalicije i me\u0111unarodnih organizacija, uklju\u010dujuc\u0301i vec\u0301inu zemalja \u010dlanica NATO-a i EU, partnerske zemlje Zapadnog Balkana, Bliskog istoka, Afrike, Azijae kao i EU, NATOa, INTERPOLa. Analizirac\u0301e se delovanje Globalne anti-ISIS\/Daesh koalicije u protekloj godini i odredic\u0301e se glavni pravci delovanja i prioriteti za dalju borbu protiv teroristi\u010dke pretnje na regionalnom i globalnom nivou. Glavne teme debata bic\u0301e bezbednosna situacija u Iraku, Siriji, kao i evolucija teroristi\u010dkog fenomena na afri\u010dkom kontinentu i u Avganistanu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija slavi Dan nacionalne nezavisnosti, 10 maja. Rusko-turski rat koji je izbio aprila 1877. bio je idealna prilika da Rumunija stekne nezavisnost od Otomanskog carstva. U poruci upuc\u0301enoj povodom ovog dana, predsednik Rumunije, Klaus Johanis je naveo da je nezavisnost jedan od stubova moderne rumunske dr\u017eave, a obele\u017eavanje ovog trenutka je dobar povod da se obele\u017ee doga\u0111aji koji su odlu\u010dujuc\u0301i za istorija nacije. Tako\u0111e 10. maja obele\u017eava se Dan kraljevstva, koji je bio nacionalni dan Rumunije od 1866. do 1947. godine, do dolaska komunista na vlast. 10. maja po\u010dinje vladavina od 48-godina Karla I od Hohencolerna Sigmaringena, prvog kralja iz jedne dinastije od \u010detri. Dan kraljevstva i Dan nacionalne nezavisnosti obele\u017eeni su simboli\u010dnim putovanjem Kraljevskim vozom kroz zemlju. Postava koju je koristila rumunska kraljevska porodica sve\u010dano je otvorena 1928. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije, odlu\u010dila je, u utorak, da povec\u0301a kamatnu stopu monetarne politike na 3,75% godi\u0161nje, sa 3% na godi\u0161njem nivou, po\u010dev od 11. maja 2022. godine. Ovaj pokazatelj je zna\u010dajno povec\u0301an zbog inflacije koja je dostigla najvi\u0161i nivo u poslednjoj deceniji. Centralna banka tako prati trendove u regionu, s obzirom da se u Poljskoj, \u010ce\u0161koj i Ma\u0111arskoj referentna kamatna stopa pribli\u017eava na 6%. Od komercijalnih banaka se sada o\u010dekuje da podignu kamatne stope u skladu sa Narodnom Bankom Rumunije, kako bi obeshrabrile kreditiranje i smanjile potro\u0161nju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu, odobrila je, u ponedeljak, dodelu socijalnih vau\u010dera za hranu, namenjenih osobama sa niskim primanjima. Svaka dva meseca na kartici \u0107e se uplatiti 50 evra. Distribucija kartica po\u010dinje 1. juna. Pomoc\u0301 se dodeljuje iz evropskih bespovratnih fondova i iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. U ponedeljak, su na dnevnom redu izvr\u0161ne vlasti bile i mere za podr\u0161ku investicijama. Oni imaju za cilj prilago\u0111avanje cena gra\u0111evinskog materijala za tekuc\u0301e projekte finansirane iz fondova Evropske Unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska banka za obnovu i razvoj pogor\u0161ala je svoje procene o ekonomskom razvoju Rumunije u 2022. i 2023. godini, nakon oporavka od 5,9% u 2021. godini, uglavnom zbog solidne privatne potro\u0161nje, pokazuje izve\u0161taj koji je objavljen danas. O\u010dekuje se da c\u0301e rumunska ekonomija napredovati za 2,5% ove godine, u pore\u0111enju sa predvi\u0111anjem rasta od 2,8% u martu 2022. i 3% sledec\u0301e godine, u pore\u0111enju sa procenom od 4,1%. Prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj , privreda Rumunije je u\u0161la u 2022. Godinu oslabljena, bruto doma\u0107i proizvod je opao za 0,1% u poslednjem kvartalu 2021. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
WRS, predstavnik Rumunije na 66.-oj Pesmi Evrovizije 2022, nastupa\u0107e, u \u010detvrtak, u drugom polufinalu, sa takmi\u010darskim brojem 13 i izve\u0161c\u0301e pesmu Llamame. Takmi\u010denje se odr\u017eava u Torinu, trec\u0301em italijanskom gradu koji je bio domac\u0301in Pesme Evrovizije, posle Napulja 1965. i Rima 1991. Najboljih 10 koji su zavr\u0161ili u polufinalu u utorak i \u010detvrtak kvalifikova\u0107e se u finale, koje c\u0301e se odr\u017eati u subotu uve\u010de . Najbolji rezultati Rumunije na ovom takmi\u010denju bili su dva puta trec\u0301e mesto (Luminita Anghel & Sistem – u Kijevu 2005; Paula Seling i Ovi -u Oslo-u, 2010) i jednom \u010detvrto mesto (Mihai Traistariu – u Atini, 2006).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160ef diplomatije u Bukure\u0161tu ,Bogdan Auresku, u\u010destvova\u0107e u sredu, ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIS-a – DAE\u0160-a, koji c\u0301e se odr\u017eati u Marake\u0161u, u Maroku.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568437","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n