Broj ukrajinskih dr\u017eavljana koji su u utorak u\u0161li u Rumuniju porastao je za 25 % u odnosu na prethodni dan, saop\u0161tio je Generalni inspektorat grani\u010dne policije. Preko grani\u010dnih prelaza u Rumuniju je u\u0161lo preko 60.600 osoba, od \u010dega 6.900 Ukrajinaca. Preko 904.000 ukrajinskih dr\u017eavljana u\u0161lo je u Rumuniju od po\u010detka rata u Ukrajini. Prema podacima Ministarstva unutra\u0161njih poslova, njih 4.300 je zatra\u017eilo azil u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dvojica rumunskih
\nnovinara, televizijske stanice Digi 24, pu\u0161tena su nakon preduzetih diplomatskih
\nkoraka u Bukure\u0161tu, nakon \u0161to su ih uhapsile takozvane bezbednosne snage iz
\nproruskog separatisti\u010dkog regiona Pridnjestrovlja, na istoku Republike Moldavije
\n. Dvojica novinara, su bili u profesionalnom interesu u regionu i redakcija
\nnije mogla da ih kontaktira u utorak. Rumunska ambasada u Ki\u0161injevu je, kako je
\nsaop\u0161teno iz Ministarstva spoljnih poslova, po hitnom postupku preduzela
\nvi\u0161ekanalne procedure i izdejstvovala, nakon samo nekoliko sati, novinari su
\npu\u0161teni na slobodu. Oni su bezbedno isprac\u0301eni do Ki\u0161injeva, gde su sada
\nbezbedni i odakle c\u0301e se vratiti u Rumuniju. Ministarstvo spoljnih poslova moli
\nzainteresovane novinare da odu u Pridnjestrovski region Republike Moldavije
\nkako bi se unapred obratili ministarstvu i izbegavali putovanja u narednom
\nperiodu. Pridnjestrovlje je de facto bilo van kontrole centralnih vlasti nakon
\noru\u017eanog sukoba koji je rezultirao stotinama mrtvih i prekinut je intervencijom
\nmoskovskih trupa od strane secesionisti\u010dkih pobunjenika 1992. godine, manje od
\ngodinu dana otkako je Ki\u0161injev proglasio nezavisnost. Biv\u0161i ruski predsednik
\nBoris Jeljcin obec\u0301ao je da c\u0301e povuc\u0301i trupe iz Pridnjestrovlja od samita
\nOEBS-a u Istanbulu 1999. Navodi se da se tamo nalazi oko 1.500 ruskih vojnika i
\nva\u017eni arsenali.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cetvrta doza vakcine protiv korona virusa bic\u0301e dostupna na zahtev u centrima za vakcinaciju i ordinacijama porodi\u010dne medicine u Rumuniji od 16. maja. Kako navode u Ministarstvu zdravlja, osobe \u0107e mo\u0107i da se vakcini\u0161u samo sa Pfizer vakcinom. Osobe starije od 18 godina koji su imunizovani protiv korona virusa sa 3 doze mesind\u017eer RNK vakcine mogu da se prijave za vakcinaciju. Vakcinacija se tako\u0111e mo\u017ee dati najmanje \u010detiri meseca nakon trec\u0301e doze. S druge strane, Ministarstvo zdravlja saop\u0161tilo je danas 705 novih slu\u010dajeva inficiranih korona virusom i 7 umrlih za 24 sata. Tako\u0111e, na intenzivnoj nezi je hospitalizovano 144 osoba inficiranih korona virusom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Solista WRS-a sa pesmom Llamame predstavljac\u0301e Rumuniju u \u010detvrtak u drugom polufinalu Evrovizije 2022, organizovanom u Italiji, u Torinu. Najbolji nastupi Rumunije na Evroviziji bili su: dva puta trec\u0301e mesto (Luminita Anghel & Sistem \u2013 Kijev, 2005; Paula Seling i Ovi \u2013 Oslo, 2010) i jednom \u010detvrto mesto (Mihai Traistariu \u2013 Atina, 2006).Unija Evropskr radio-televizije saop\u0161tila je da nijedan ruski umetnik nec\u0301e u\u010destvovati na ovogodi\u0161njem takmi\u010denju za Pesmu Evrovizije, jer bi to diskreditovalo takmi\u010denje. U Torinu Republiku Moldaviju (biv\u0161u sovjetsku, uglavnom rumunsku) predstavlja bend Zdob i Zdub, koji se vec\u0301 plasirao u finale, sa pesmom o vozu koji povezuje Ki\u0161injev sa Bukure\u0161tom i govori o zajedni\u0161tvu istorije , kultura i sudbina izme\u0111u dve rumunske dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku pokazuju da je godi\u0161nja stopa inflacije, u Rumuniji, porasla , na 13,76 % u aprilu ove godine, sa 10,15 % u martu.Neprehrambeni proizvodi poskupeli su za 16,35%, hrana je poskupela za 13,54%, a usluge su poskupele za 7,11%. Centralna banka iz Bukure\u0161ta da bi se suprotstavila rastu inflacije, ju\u010de je najavila novo povec\u0301anje kamatne stope monetarne politike, a za posledicu ima povec\u0301anje kamatnih stopa na kredite ili na kredite izme\u0111u banaka. Narodna banka Rumunije predvi\u0111a da c\u0301e nivo inflacije porasti vi\u0161e od o\u010dekivanog do leta i da se nec\u0301e vratiti na vrednosti ispod 10 % do druge polovine sledec\u0301e godine.<\/span><\/p>\n
Na sastanku koji je odr\u017ean u Var\u0161avi, u sredu, izme\u0111u predsednika Senata Rumunije Florina Kacua i predsednika poljskog senata, Toma\u0161a Grodzkima, , razgovaralo se o planu rekonstrukcije Ukrajine, o\u0161trijim sankcijama protiv Rusije i podr\u0161ci te\u017enjama Moldavije, Ukrajine i Gruzije da se pridru\u017ee EU. Dvojica zvani\u010dnika su u Var\u0161avi razgovarali i o namerama \u0160vedske i Finske da u\u0111u u NATO. Predsednik senata Rumunije, Florin Kacu je najavio da c\u0301e, nakon posete Poljskoj, posetiti i Republiku Moldaviju.<\/p>\n
Ministar spoljnih
Senatori Rumunije, usvojili su danas, sa 91 glasom za i 13 protiv, nacrt izmene i dopune Zakona offshore, kojim c\u0301e se zapo\u010deti eksploatacija gasa u Crnom moru. Izuzev senatora Alijanse za Ujedinjenje Rumuna, sve politi\u010dke grupe su bile za ovaj nacrt izmene i dopune Zakona offshore. Nacrt zakona offshore bi\u0107e dostavljen Poslani\u010dkom domu, gde \u0107e biti ponovo analiziran i podvrgnut glasanju . Predstavnici vladajuc\u0301e koalicije, koji su to predlo\u017eili, ka\u017eu da je to mnogo uravnote\u017eenija opcija nego pre \u010detiri godine. Sada su uvedene poreske promene u korist zainteresovanih kompanija, a zavisnost od ruskog gasa bi se zna\u010dajno smanjila kroz nekoliko godina. Ministar energetike Virgil Popesku je podvukao da c\u0301e izmenama va\u017eec\u0301eg zakona biti deblokirane investicije u toj oblasti i ubrzano ulaganje u duboko kopno, obezbe\u0111ena sigurnost u snabdevanju zemlje u slu\u010daju energetske krize, a Rumunija c\u0301e mo\u0107i da postane regionalni dobavlja\u010d energetske bezbednosti, nakon \u0161to c\u0301e proizvoditi vi\u0161e nego \u0161to c\u0301e potro\u0161iti. Shodno nacrtu, Rumunija c\u0301e imati pravo pre\u010de kupovine prirodnog gasa. Nacionalna dr\u017eavna kompanija Romgaz – najvec\u0301i proizvo\u0111a\u010d gasa u Rumuniji – i Austrijanci iz OMV-a c\u0301e narednih godina vaditi gas iz Crnog mora.<\/p>\n
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, prokomentarisao je situaciju na frontu u oblasti Harkov na istoku Ukrajine, isti\u010duc\u0301i da ukrajinske oru\u017eane snage postepeno proteruju osvaja\u010de i osloba\u0111aju teritoriju regiona. Borbe se nastavljaju na Zmijskom ostrvu, 45 km od Rumunije, a Rusija tamo poku\u0161ava da oja\u010da svoj oslabljeni garnizon. S druge strane, Ukrajina je blokirala tranzit ruskog gasa ka Zapadnoj Evropi u oblasti Lugansk i tvrdi da okupacija isto\u010dne teritorije od strane ruskih snaga onemoguc\u0301ava prac\u0301enje tokova. Odluka zna\u010di da se zaustavlja vi\u0161e od 32 miliona kubnih metara gasa dnevno, oko trec\u0301ine ruskog izvoza koji svakodnevno prelazi preko ukrajinske teritorije. U Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, \u010dlanovi Predstavni\u010dkog doma glasali su za pru\u017eanje pomoc\u0301i Ukrajini od dodatnih 40 milijardi dolara. Zakon bi trebalo brzo da odobri Senat i da ga usvoji predsednik D\u017eo Bajden. Sredstva c\u0301e se koristiti za pru\u017eanje vojne podr\u0161ke i humanitarne pomoc\u0301i civilima pogo\u0111enim ruskom invazijom na Ukrajinu.<\/p>\n
Biv\u0161a \u0161efica Generalnog direktorata za borbu protiv fiskalnih prevara, iz Bukure\u0161ta, D\u017eord\u017eijana Popa, poslata je pred sudom zbog trgovine uticajem. Ona je u kuc\u0301nom pritvoru nakon \u0161to je 29. marta uhvac\u0301ena na licu mesta dok je primala 100.000 evra. Prema Nacionalnoj direkciji za borbu protiv korupcije, D\u017eord\u017eijana Popa je vi\u0161e puta tra\u017eila ovaj iznos od biv\u0161eg direktora Generalnog direktorata za fiskalne prevare, svedoka o kome je re\u010d. Ona je tvrdila da c\u0301e novac dati antikorupcijskom tu\u017eiocu, koji je trebalo da da povoljno re\u0161enje za svedoka u krivi\u010dnom predmetu u kojem je on bio pod istragom.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Broj ukrajinskih dr\u017eavljana koji su u utorak u\u0161li u Rumuniju porastao je za 25 % u odnosu na prethodni dan, saop\u0161tio je Generalni inspektorat grani\u010dne policije.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568438","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nposlova Rumunije, Bogdan Auresku, u\u010destvovao je, u sredu, u Marake\u0161u na ministarskom
\nsastanku Globalne anti-ISIS\/Daesh koalicije \u010diji je domac\u0301in Marok, u saradnji
\nsa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan
\nAuresku je rekao da c\u0301e Rumunija
\npokrenuti Fond za buduc\u0301nost Afrike kroz mir, obrazovanje i razvoj i potvrdio
\nje u svom govoru posvec\u0301enost Rumunije da podr\u017ei specifi\u010dne aktivnosti
\nkoalicije, kako u okviru svojih snaga, tako i kroz nacionalni doprinos podr\u0161ci
\nnaporima. Pomoc\u0301 u stabilizaciji i razvoju dr\u017eavama pogo\u0111enim akcijama
\nISIS\/Daesh. On je ponovio zainteresovanost Rumunije za osiguranje bezbednosti i
\nstabilnosti Bliskog istoka i Afrike, gde postoji porast teroristi\u010dkog
\nfenomena, i istakao \u010dvrstu podr\u0161ku afri\u010dkim dr\u017eavama u regionu Sahela, koje
\nsu anga\u017eovane u borbi protiv ISIS-a. \/ DAE\u0160 i druge ekstremisti\u010dke
\norganizacije.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n