Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, pozdravio je najavu Finske o nameri da se pridru\u017ei NATO-u i rekao da c\u0301e Bukure\u0161t podr\u017eati Finsku. Rumunija sna\u017eno podr\u017eava politiku otvorenih vrata NATO-a i spremna je da podr\u017ei Finsku u procesu pristupanja NATO-u. Zajedno smo ja\u010di!, napisao je, Johanis, na Twiteru, u \u010detvrtak. Predsednik Finske, Sauli Niinisto, zajedno sa premijerkom Finske Sane Marin, izjasnili su se, u \u010detvrtak, za hitno pristupanje Finske NATO-u, a kandidatura c\u0301e biti objavljena, u nedelju, prenosi AFP. \u010clanstvo u NATO-u c\u0301e oja\u010dati bezbednost Finske, a Finska c\u0301e konsolidovati Alijansu u celini, naveli su lideri Helsinkija u zajedni\u010dkom saop\u0161tenju. Pristupanje Finske Severnoatlantskoj Alijansi predstavljac\u0301e pretnju Rusiji, saop\u0161tio je Kremlj. Tri \u010detvrtine Finaca podr\u017eava \u010dlanstvo u NATO-u. Podvrgnuta u neutralnosti koju je Moskva nametnula tokom Hladnog rata, Finska se pridru\u017eila EU i NATO Partnerstvu za mir, ali je ostala van Alijanse. Odluka o pridru\u017eivanju dolazi usred ruske invazije na Ukrajinu. Finska je udaljena 1.300 km od ruske granice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Apelacioni sud u Bukure\u0161tu, izrekao je, u \u010detvrtak, kaznu u slu\u010daju Kolektiv, posle godina su\u0111enja i nekoliko uzastopnih odlaganja. Tako je biv\u0161i gradona\u010delnik Sektora 4 u Bukure\u0161ta, Kristijan Popesku-Pijedone, trenutno gradona\u010delnik Sektora 5, osu\u0111en na 4 godine zatvora uz izvr\u0161enje zbog zloupotrebe slu\u017ebenog polo\u017eaja. Vlasnici kluba osu\u0111eni su na kazne od 6 do 11 godina i 8 meseci zatvora. Tako\u0111e, na po 8 godina i 8 meseci zatvora osu\u0111ena su dvojica vatrogasaca Inspektorata za vanredne situacije iz Bukure\u0161ta, koji su proveravali klub Kolektiv bez preduzimanja zakonskih mera u vezi sa po\u0161tovanjem propisa o uslugama prevencije i ga\u0161enja po\u017eara. Po dva pirotehni\u010dara dobili su po 6 godina i 10 meseci sa izvdr\u017eavanjem kazne. Direktor firme za vatromet osu\u0111en je na uslovnu kaznu. U po\u017earu u klubu Kolektiv, proizvedenom u oktobru 2015. godine, poginule su 64 osobe, a mnoge osobe su ostale sa posledicama za ceo \u017eivot. Bila je to najte\u017ea nesrec\u0301a u Rumuniji, posle 1989. godine. Tragedija je izazvala mnogo emocija u dru\u0161tvu i izazvala ostavku tada\u0161nje vlade.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isarescu, u \u010detvrtak, predstavio je podatke Narodne banke Rumunije koji ukazuju na povec\u0301anje inflaciije na 12,5 % do kraja ove godine i procenjuje inflaciju od 6,7 % do kraja sledec\u0301e godine. Narodna banka Rumunije je u februaru procenila inflaciju od 9,6% do kraja ove godine i 3,2% za 2023. Prema narodnoj banci Rumunije u srednjem vremenskom roku o\u010dekuje se da c\u0301e se inflatorni pritisci povezani sa tro\u0161kovima proizvodnje postepeno \u0107e se smanjiti, ali c\u0301e njihovi efekti trajati period od 12 meseci. Godi\u0161nja inflacija je u Rumuniji dostigla rekordni nivo – skoro 14%, \u0161to je najvi\u0161a stopa u poslednjih 18 godina. Najvi\u0161e je poskupeo prirodni gas – za vi\u0161e od 85%, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku. Do\u0161lo je i do velikih poskupljenja krompira , jestivog ulja i goriva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svaki drugi Rumun pomislio je da emigrira nakon po\u010detka rata u Ukrajini, a prve zemlje u kojima bi tra\u017eio novi posao su Nema\u010dka, Francuska i Velika Britanija, pokazuju podaci koje je prenela platforma za zapo\u0161ljavanje. 12% \u010deka da vidi kako c\u0301e se situacija razvijati, a 11% veruje da rat nec\u0301e pogoditi Rumuniju. Jo\u0161 26% ispitanika ka\u017ee da nec\u0301e preduzeti ovaj korak bez obzira kako se situacija razvijala. Glavni razlozi za preseljenje u drugu dr\u017eavu su: \u017eelja za promenom sredine i zemlje u kojoj rade (38%), li\u010dna i porodi\u010dna bezbednost (24%), \u017eelja za ostvarivanjem vec\u0301eg prihoda, \u0161to nije moguc\u0301e u Rumuniji (21%), potrebu da imaju vi\u0161e moguc\u0301nosti za profesionalni razvoj (14%) i \u017eelju da rade u bezbednijoj oblasti, da ne budu pogo\u0111eni ratom (4%).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prvi ruski vojnik kojeg su ukrajinske vlasti poslale na su\u0111enje priveden je pravdi zbog ubistva \u010doveka iz regiona Sumi. Me\u0111unarodni timovi tu\u017eilaca i kriminalista nastavljaju da istra\u017euju ratne zlo\u010dine koje je po\u010dinila ruska vojska, sa vi\u0161e od 10.000 slu\u010dajeva u toku. Prema re\u010dima specijalnog dopisnika Radio Rumunije, istra\u017eitelji tvrde da je 21-godi\u0161nji ruski vojnik ubio ukrajinskog civila dok se vozio biciklom pored puta. Vojnik je bio sa drugim ruskim vojnicima u ukradenom automobilu nakon \u0161to su kolonu uni\u0161tile ukrajinske snage. Ukrajinski dr\u017eavni tu\u017eilac Irina Venediktova rekla je da su prikupljeni dokazi o krivici vojnika, uklju\u010dujuc\u0301i ubistvo s predumi\u0161ljajem, i da mu preti kazna od 10 do 15 godina zatvora ili do\u017eivotni zatvor. Istra\u017enim timovima poma\u017eu specijalisti iz Poljske, Litvanije i Francuske, a do sada dokumentovani slu\u010dajevi govore o ubijanju ljudi bez razloga. Oru\u017eani sukobi na severoistoku i jugoistoku Ukrajine nastavljeni su u \u010detvrtak, a obe strane su najavile lokalno teritorijalno napredovanje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, pozdravio je najavu Finske o nameri da se pridru\u017ei NATO-u i rekao da c\u0301e Bukure\u0161t podr\u017eati Finsku<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568439","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n