Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu, usvojio je u sredu nacrt zakona o izmeni Zakona o of\u0161oru. Za je glasalo 248, a protiv 34poslanika. Novi normativni akt omoguc\u0301ic\u0301e eksploataciju le\u017ei\u0161ta prirodnog gasa u Crnom moru. Dok su PSD, PNL i UDMR, na vlasti, podr\u017eale novi zakon, pominjuc\u0301i da on obezbe\u0111uje energetsku bezbednost Rumunije, nacionalisti\u010dka Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), u opoziciji kritikovala je zakon navodec\u0301i da su zakonom predvi\u0111ena samo prava investitora a ne i sankcije. Prema re\u010dima ministra energetike Vir\u0111ila Popeskua, kada po\u010dne eksploatacija u Crnom moru, Rumunija c\u0301e proizvoditi vi\u0161e prirodnog gasa nego \u0161to mo\u017ee da potro\u0161i. Naglasio je da dodatni prihodi koje pribave organi za sprovo\u0111enje zakona treba usmeriti u investicije. Predstavnici Federacije za naftu i gas su ocenili da je novi Zakon o of\u0161oru znatno unapre\u0111en i da prati osnovne principe: stabilnost, predvidljivost, konkurentno oporezivanje i slobodno tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku, boravi u sredu i \u010detvrtak u Njujorku, na poziv ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Entonija Blinkena, gde \u0107e u\u010destvovati na dva sastanka o globalnoj bezbednosti hrane, na predlog SAD, koje ovog meseca predsedavaju Savetom bezbednosti UN. Na sastancima u\u010destvuju predstavnici zemalja koje su najvi\u0161e pogo\u0111ene pogor\u0161anom krizom hrane, kao i dr\u017eava koje, poput Rumunije, mogu da doprinesu ja\u010danju bezbednosti u ovoj oblasti. Nesigurnost hrane je \u0161iroko rasprostranjena i pogor\u0161ana pandemijom kovid-19, sukobima i klimatskim promenama. Prema zvani\u010dnim procenama, u 2019. godini broj ljudi koji su suo\u010deni sa ovom pojavom dostigao je 161 milion, a 44 miliona iz 38 dr\u017eava je na ivici gladi. Uticaj rata u Ukrajini mogao bi, do kraja 2022., da dovede skoro 40 miliona ljudi vi\u0161e na ivicu siroma\u0161tva i gladi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je odlu\u010dila da interveni\u0161e u korist Ukrajine u Me\u0111unarodnom sudu pravde u postupku protiv Ruske Federacije, saop\u0161tilo je u sredu Ministarstvo spoljnih poslova. Ukrajina je 26. februara 2022. godine podnela zahtev za pokretanje postupka protiv Ruske Federacije pred Me\u0111unarodnim sudom pravde u sporu u vezi sa tuma\u010denjem, primenom i ispunjavanjem obaveza iz Konvencije o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida iz 1948. godine. Prema Ministarstvu spoljnih poslova Rumunije, Ukrajina je optu\u017eila Rusku Federaciju da se la\u017eno pozivala na izvr\u0161enje dela genocida u Luganskoj i Donjeckoj oblasti kako bi opravdala priznanje tzv. narodnh republika Donjeck i Lugansk, kao i za izvo\u0111enje specijalne vojne operacije protiv Ukrajine. Zbog ovih la\u017enih optu\u017ebi, Ruska Federacija je trenutno uklju\u010dena u proces vojne invazije na Ukrajinu, \u0161to rezultira te\u0161kim i rasprostranjenim kr\u0161enjima ljudskih prava i me\u0111unarodnog humanitarnog prava, saop\u0161tilo je Ministarstvo spoljnih poslova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U svom obra\u0107anju u Evropskom parlamentu u sredu u Briselu, Maja Sandu, predsednica Republike Moldavije , pozvala je zemlje EU da podr\u017ee evropske te\u017enje njene zemlje. U svom govoru u Evropskom parlamentu, Maja Sandu je istakla da ruska invazija na Ukrajinu podsec\u0301a na problemati\u010dnu pro\u0161lost Evrope, sa zauzimanjem regiona, geopoliti\u010dkim osvajanjima i sferama uticaja\u201c. Ona je podsetila kako su Republika Moldavija i njeni gra\u0111ani dobrotom, velikodu\u0161no\u0161c\u0301u i saosec\u0301anjem reagovali na \u0161ok, agoniju i neizvesnost rata\u201c, primaju\u0107i veliki broj ukrajinskih izbeglica i pru\u017eiv\u0161i humanitarnu podr\u0161ku Ukrajini. U kontekstu rata, Republika Moldavija je u martu ove godine podnela formalni zahtev za \u010dlanstvo u EU. S tim u vezi, predsednica Maja Sandu je izrazila \u010dvrsto uverenje da je njena zemlja deo Evropske zajednice. Dodeljivanje statusa zemlje kandidata Republici Moldaviji je ispravna odluka. Na\u0161e mesto je u Evropskoj uniji\u201c, rekla je Maja Sandu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rusija je intenzivirala svoje napade na ukrajinske regione, kao i diverzione aktivnosti u pograni\u010dnim oblastima, poku\u0161avajuc\u0301i da kompenzuje niz neuspeha na frontu, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Sa svoje strane, ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je da rat sa Moskvom ulazi u produ\u017eenu fazu\u201c u kojoj su Rusi tra\u017eili punu kontrolu nad Donbasom i okupirali jug. On je pozvao zapadne saveznike Ukrajine da koordiniraju vi\u0161e isporuka oru\u017eja Kijevu. U me\u0111uvremenu, tokom prvog su\u0111enja za ratne zlo\u010dine u Ukrajini, koje je po\u010delo u sredu, jedan ruski vojnik priznao je krivicu za ubistvo 62-godi\u0161njeg Ukrajinca. Incident se dogodio u regionu Sumi, nekoliko dana nakon po\u010detka rata. Tu\u017eioci su rekli da je ruski vojnik otvorio vatru iz mitraljeza na \u017ertvu, koja je vozila bicikl. Su\u0111enje, kojem bi trebalo da slede i druga, smatra se testom za ukrajinsko pravosu\u0111e, u vreme kada me\u0111unarodne institucije tako\u0111e sprovode sopstvene istrage o zloupotrebama koje su po\u010dinile ruske trupe u zemlji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu, usvojio je u sredu nacrt zakona o izmeni Zakona o of\u0161oru.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":105356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568445","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n