Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u subotu u Hofu, u Bavarskoj (Nema\u010dka), Evropsku nagradu Karol IV Udru\u017eenja Sudetskih Nemaca za 2020. godinu. \u0160ef dr\u017eave je u svom govoru podvukao da jedan od stubova evropske zajednice predstavlja mir, a Rusija je ratom protiv Ukrajine napala demokratske principe koji su temelj dru\u0161tava. Predsednik Klaus Johanis je tako\u0111e istakao da se, nakon 15 godina clanstva, Rumunija u potpunosti identifikuje sa EU, a Rumuni odaju imid\u017e dru\u0161tva sposobnog za saosec\u0301anje i duh \u017ertvovanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Veliki broj vernika u\u010destvovao, u subotu u \u0160umuleu \u010ciuku, u centralnoj Rumuniji, u hodo\u010da\u0161c\u0301u povodom katolickog praznika Duhovi, trojice ili pedesetnica. Ovo je prvi put u poslednje dve godine da se ovaj dogadjaj, koji se smatra najvec\u0301im te vrste u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi, odrzi bez kovid restrikcija. Vernici su se do\u0161li sa \u017eeljom da se ponovo pomole svetoj Bogorodici. ‘Mir i blagostanje’ je ovogodi\u0161nji moto hodo\u010da\u0161c\u0301a je koji je ujedno i moto Franjeva\u010dkog reda. Hodo\u010da\u0161c\u0301e u \u0160umuleu \u010ciuku ima istoriju dugu preko 450 godina, a u njegovom sredi\u0161tu je \u010dudotvorna statua Device Marije, koja se nalazi u franjeva\u010dkoj crkvi. Erdeljski princ Joan Sigismund 1567. god poku\u0161ao je da nametne unitaristi\u010dku religiju rimokatolicima u seklerskim sedi\u0161tima \u010cuk, Georgini i Kasin, a narod ka\u017ee da su samo uz pomoc\u0301 \u010dudotvorne statue uspeli da se suprotstave i o\u010duvaju svoju veru. Marijansko svetili\u0161te iz \u0160umuleu \u010ciuka posetio je 1. juna 2019. godine papa Franja, tom prilikom \u010dudotvorna statua Majke Bo\u017eije, iznesena je iz bazilike prvi put posle Drugog svetskog rata. Poglavar rimokatolicke crkve je slu\u017eio svetu misu posvec\u0301enu Devici Mariji i prineo zlatnu ru\u017eu marijanskoj svetinji, kao \u0161to \u010dini kada ide u mesta hodo\u010da\u0161c\u0301a posvec\u0301ena Bogorodici.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Turizam na rumunskoj obali Crnog mora o\u017eivljava nakon kriti\u010dnog perioda pandemije, a u prva \u010detiri meseca ove godine rezervacije sme\u0161taja pokazuju porast za vi\u0161e od jedne trec\u0301ine u odnosu na isti period pro\u0161le godine. U me\u0111uvremenu, pripreme za letnju sezonu su u punom jeku. Vi\u0161e 130 privrednih subjekata vec\u0301 je zatra\u017eilo preuzimanje delova pla\u017ee u podrucjima gde je pro\u0161irena. Prvi test za rumunsko primorje ovog leta je mini-odmor povodom praznika Duhovi, koji se poklapa sa zavr\u0161etkom \u0161kolske godine. Znaci su dobri, ka\u017eu na terenu, s obzirom da je rezervacija za 10.-13. jun 20 odsto vec\u0301a nego pro\u0161le godine. Tokom ovog mini odmora (Duhovi) bic\u0301e u funkciji 90 odsto sme\u0161tajnih jedinica na moru, od kojih c\u0301e, prema procenama, neke dostic\u0301i i stopostotnu popunjenost za vreme praznika Duhovi. Ove godine je \u0161est pla\u017ea u Rumuniji dobilo oznaku Plava zastava\u201c (Blue Flag) \u2013 me\u0111unarodno priznanje za infrastrukturu i kvalitet vode \u2013 po jedna plaza u letovalistu Mamaja i Olimpu i po 2. plaze u Navodariju i letovalistu Eforie.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Amerike D\u017eo Bajden imenovao je Ketlin En Kavalek za ambasadora Sjedinjeni Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Rumuniji. Ketlin En Kavalek, vi\u0161i ministar spoljnih poslova sa karijerom u Ministarstvu spoljnih poslova, prva je \u017eena koja je nominovana za tu funkciju.Trenutno je \u0161ef misije OSCE-a u Bosni i Hercegovini. U Obaminoj administraciji bila je zamenica Viktorije Nuland, dr\u017eavnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja. U svojoj dugoj diplomatskoj karijeri, Ketlin En Kavalek je bila direktorka Kancelarije za ruska pitanja i zamenica \u0161efa misije SAD pri Unesku u Parizu. Takodje je bila i zamenica koordinatora za ameri\u010dku pomo\u0107 Evropi, Evroaziji i Centralnoj Aziji, bila je direktor za prevenciju sukoba u okviru Kancelarije za obnovu i stabilizaciju. U njene diplomatske aktivnost ubraja se i sluzba za pitanja kulture u ambasadi Sjedinjenih Americkiha Dr\u017eava u Bukure\u0161tu, zatim vrsila je duznost politi\u010dkog savetnika ameri\u010dke ambasade u Kijevu i slu\u017ebenik u politi\u010dkom odeljenju ambasade SAD u Moskvi.<\/p>\n<\/p>\n
Ukrajina \u017eeli da oja\u010da svoju poziciju na terenu uz pomo\u0107 isporuka
\noru\u017eja sa Zapada pre nego \u0161to nastavi mirovne pregovore sa Rusijom, rekao je u
\nsubotu ukrajinski pregovara\u010d Dejvid Aramija, prenosi Rojters. Istovremeno, kako navodi dpa,
\nkoji se poziva na ukrajinsku vojsku, Rusija nastavlja opsadu isto\u010dnog
\nukrajinskog grada Severodonjecka, \u0161aljuc\u0301i nove trupe rezervista. Ruske trupe
\nnapale su predgra\u0111e grada i oblast Bahmut, ju\u017eno od Severodonjecka. To je
\nposlednja zona u Luganskoj oblasti koja je jo\u0161 uvek pod kontrolom Ukrajine,
\nnapominje dpa. Kako prenosi EFE, proruska separatisti\u010dka milicija u Donjecku,
\nna istoku Ukrajine, saop\u0161tile su u subotu da su napredovale u gradu Slavjansku,
\nkoji je, zajedno sa Kramatorskom, jedna od glavnih meta ruskih oru\u017eanih snaga
\nkoje poku\u0161avaju da zauzmu ovaj region.<\/p>\n<\/p>\n
Putem nove onlajn platforme Ukrajinski Protection.gov.ro Vlada
\nu Bukure\u0161tu obezbedila je ukrajinskim izbeglicama zvani\u010dne i a\u017eurne informacije
\no pravima i uslugama koje mogu koristiti u Rumuniji. Ukrajinci koji stignu u
\nRumuniju, na pomenutoj online platformi, mogu pronac\u0301i korisne informacije,
\nizme\u0111u ostalog, o zdravstvu, transportu i obrazovanju, kako da nau\u010de rumunski
\njezik, kako da na\u0111u privremeni sme\u0161taj ili posao. Vi\u0161e od 1,1 milion ljudi, koji
\nsu pobegli od rata u Ukrajini, stiglo je u Rumuniju od 24. februara, a oko
\n90.000 izbeglih lica je ostalo u na\u0161oj
\nzemlji. \u010cak i bez
\nzvani\u010dnog statusa, ukrajinske izbeglice mogu dobiti medicinsku negu i upisati
\nsvoju decu u \u0161kolu ili vrtic\u0301.<\/p>\n<\/p>\n
Evropska policijska agencija saop\u0161tila je da je ove nedelje
\nuspela da zaustavi najvec\u0301i \u0161pijunski program koji koriste hakeri, FluBot.
\nSMS-om napada mobilne telefone sa Android sistemima sa kojih krade osetljive
\ninformacije, lozinke ili bankovne podatke. Evropol nije izneo detalje kako je
\nblokirala virus, ali iz agencije davode da su policajci iz evropskih zemalja, uklju\u010dujuc\u0301i i
\nRumuniju, doprinele uspehu operacije. Rumunija je u prvim mesecima bila glavna
\nmeta hakera koji su koristili ovu vrstu softvera, a policija i organi za sajber
\nza\u0161titu su, u vi\u0161e navrata, slali upozorenja korisnicima da ne instaliraju i ne
\notvaraju obmanjujuc\u0301e poruke dobijene sa nepoznatih brojeva.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u subotu u Hofu, u Bavarskoj (Nema\u010dka), Evropsku nagradu Karol IV Udru\u017eenja Sudetskih Nemaca za 2020. godinu.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568462","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n