Ruska vojska je u nedelju ujutro napala Kijev krstare\u0107im raketama ispaljenim iz strate\u0161kih bombardera koji su leteli iznad Kaspijskog mora, saop\u0161tile su ukrajinske vazduhoplovne snage. Prema re\u010dima savetnika predsednika Volodimira Zelenskog, meta napada bila je \u017eelezni\u010dka infrastruktura prestonice. Moskva, s druge strane, tvrdi da je uni\u0161tila tenkove i druga oklopna vozila koje su u Ukrajinu poslale evropske dr\u017eave. Najmanje jedna od raketa je navodno letela nisko na opasno kratkoj udaljenosti iznad ukrajinske nuklearne elektrane, saop\u0161tila je dr\u017eavna kompanija koja upravlja tom jedinicom. Od izbijanja rata Glavni grad Ukrajine bio je meta brojnih ruskih bombardovanja, posebno dok ruske snage nisu bile primorane da se povuku iz tog podru\u010dja. U me\u0111uvremenu, borbe se nastavljaju u gradu Severodonjecku u oblasti Luganska, koji je trenutno jedna od glavnih meta ruskih snaga. Ukrajinci su objavili da su ponovo zauzeli deo grada, a britansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je uspeh ukrajinske kontraofanzive. Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je Zapad da c\u0301e njegova vojska napasti jo\u0161 ja\u010de ako Ukrajina dobije rakete vec\u0301eg dometa. Izjava ruskog lidera dolazi nakon \u0161to su SAD i Velika Britanija objavile da c\u0301e Kijevu isporu\u010diti raketne sisteme visokih performansi. \u0160panija je tako\u0111e najavila da c\u0301e povec\u0301ati vojnu podr\u0161ku Ukrajini i isporu\u010diti tenkove Leopard i protivvazdu\u0161ne rakete<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svake godine, 5. juna obele\u017eava se Svetski dan za\u0161tite \u017eivotne sredine. Ovegodi\u0161nja tema koju su odabrale Ujedinjene nacije je Imamo jednu Zemlju\u201c i nagla\u0161ava potrebu da se ljudi i priroda vrate u ravnote\u017eu izgubljenu poslednjih decenija. U Rumuniji se sprovode razne aktivnosti i kampanje sa ciljem da se skrene pa\u017enja na hitne i brojne ekolo\u0161ke probleme planete, kao \u0161to su klimatske promene, biodiverzitet, zaga\u0111enje i otpad. U ove kampanje su uklju\u010deni u\u010denici, studenti, nastavnici, kao i stru\u010dnjaci koji se bave pitanjima za\u0161tite \u017eivotne sredine i predstavnici civilnog dru\u0161tva. Ove godine se navr\u0161ava 50 godina od kada je Generalna skup\u0161tina UN proglasila 5. jun Svetskim danom \u017eivotne sredine sa ciljem da ljudi postanu svesniji i odgovornijim za \u017eivotnu sredinu i njeno stanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Desetine hiljada katoli\u010dkih vernika iz Rumunije i inostranstva u\u010destvovalo je u hodo\u010da\u0161c\u0301u povodom katoli\u010dkog praznika Duhovi ili Pedesetnica u mestu \u0160umuleju-\u010ciuku (centar), koje se smatra najvec\u0301im te vrste u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi. Neki od hodo\u010dasnika pre\u0161li su impresivne udaljenosti, pe\u0161ke ili na konjima, da bi stigli do oltara na otvorenom izme\u0111u planina. Hodo\u010da\u0161c\u0301e u \u0160umuleju \u010ciuku ima istoriju dugu preko 450 godina, a u njegovom sredi\u0161tu je statua Device Marije, sme\u0161tena u franjeva\u010dkoj crkvi u podno\u017eju planine, koja se smatra \u010dudotvorkom. Ovogodi\u0161nji moto hodo\u010da\u0161c\u0301a je ‘Mir i blagostanje’, to je i moto Franjeva\u010dkog reda. Marijansko svetili\u0161te u \u0160umuleju \u010ciuku posetio je 1. juna 2019. godine papa Franja, tom prilikom \u010dudotvorna statua Majke Bo\u017eije, izne\u0161ena je iz bazilike prvi put posle Drugog svetskog rata. Poglavar rimokatolicke crkve je slu\u017eio svetu misu posvec\u0301enu Devici Mariji i prineo zlatnu ru\u017eu marijanskoj svetinji, kao \u0161to \u010dini kada ide u mesta hodo\u010da\u0161c\u0301a posvec\u0301ena Bogorodici.<\/p>\n
Vi\u0161e od
Me\u0111unarodni sajam knjiga Bookfest organizovan u Bukure\u0161tu, najvec\u0301a manifestacija te vrste u Rumuniji, danas zatvara svoja vrata. Po\u010dasni gost 15. edicije bio je Japan. U proteklih pet dana organizovano je preko 500 doga\u0111aja, od kojih je 50 bilo posvec\u0301eno deci i adolescentima. Na sajmu knjiga ove godine bile su organizovane i debate na temu rusko-ukrajinskog rata, obrazovanja i zdravlja dece.<\/p>\n
Rumunska grani\u010dna policija saop\u0161tila je da je u subotu, za poslednja 24 sata, na nacionalnom nivou, preko grani\u010dnih prelaza u zemlju u\u0161lo 8.429 dr\u017eavljana Ukrajine (\u0161to je povec\u0301anje za 5,7 odsto u odnosu na prethodni dan). Od po\u010detka rusko-ukrajinske krize 24. februara, u Rumuniju je u\u0161lo vi\u0161e od 1.122.000 dr\u017eavljana Ukrajine. Tako\u0111e, grani\u010dna kontrola na ulazu u Rumuniju vr\u0161i se u skladu sa odredbama nacionalnog i zakonodavstva zajednice. Na granici su tako\u0111e preduzete mere za ja\u010danje ure\u0111aja za nadzor granice, \u010dime su dopunjene posade koje obavljaju misije u zonama odgovornosti. Deluje u integrisanom sistemu sa drugim institucijama koje su nadle\u017ene na terenu, u cilju operativne razmene podataka i informacija, kao i zajedni\u010dkog usvajanja neophodnih mera za upravljanje predmetima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ruska vojska je u nedelju ujutro napala Kijev krstare\u0107im raketama ispaljenim iz strate\u0161kih bombardera koji su leteli iznad Kaspijskog mora, saop\u0161tile su ukrajinske vazduhoplovne snage.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568463","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n126.000 srednjo\u0161kolaca prijavilo
\nse za polaganje maturskog (junskog prvog ispitnog roka) ispita takozvane velike
\nmature (Bacalaureat) koji po\u010dinje u ponedeljak. Od tog broja za prvi maturski
\nispitni rok prijavilo se preko 111.000 mladih ljudi su u\u010denici koji su ove
\ngodine zavrsili srednju skolu, a vi\u0161e od 15.000 su iz prethodnih godina – koji
\nmogu da pola\u017eu samo odre\u0111ene testove. Predvi\u0111ena su tri dana za procenu ve\u0161tina
\nusmene komunikacije na rumunskom jeziku, a zatim c\u0301e pripadnici nacionalnih
\nmanjina imati test komunikacije na maternjem jeziku. Digitalne ve\u0161tine c\u0301e se
\nocenjivati od 8. juna do 10. juna, a usmeni jezi\u010dki test bic\u0301e odr\u017ean od 14. do
\n16. juna. Pismeni testovi bic\u0301e odr\u017eani u tri uzastopna dana, po\u010dev od 20. juna
\nna rumunskom jeziku, a prvi rezultati bic\u0301e objavljeni 27. juna, kada c\u0301e maturanti
\nmoci da podnesu \u017ealbe.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n