<\/p>\n<\/p>\n
\u0160efovi dr\u017eava i vlada 27 .zemalja \u010dlanica dodelili su status kandidata Ukrajini i Republici Moldaviji (sa ve\u0107inskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom) za \u010dlanstvo u EU. Gruzija je, sa svoje strane, ohrabrena da nastavi reforme kako bi jednog dana mogla da postigne isti status. Rumunija je pozdravila va\u017ean korak na putu evropskih integracija koji su u\u010dinili njena dva suseda.<\/p>\n
Preko 83% maturanata 8. razreda osnovne \u0161kole u \u200b\u200bRumuniji, koji su nedavno polagali zavr\u0161ni ispit, polo\u017eilo je sa ve\u0107om ocenom od prolazne odnosno dobili su ve\u0107u ocenu od 5, \u0161to je rekord u poslednjih 10 godina.Nakon objavljivanja rezultata u \u010detvrtak, ministar prosvete Sorin Kampeanu precizirao je da je broj u\u010denika koji su se prijavili da pola\u017eu zavr\u0161ni ispit, koji je obavezan da bi mogli da nastave srednjo\u0161kolsko obrazovanje tako\u0111e najvec\u0301i u poslednjih 6 godina. Ocena dobijena na zav\u0161nom ispitu – maloj maturi uti\u010de 80% u obra\u010dunu bodova prilikom upisa u srednju, dok prosek ocena od petog do osmog razreda uti\u010de svega 20%.<\/p>\n
U Sibiuu, u centralnoj Rumuniji, od danas do 3. jula odr\u017eava se 29. Me\u0111unarodni pozori\u0161ni festival.Ovogodi\u0161nja tema je ‘Lepota’. Manifestacija c\u0301e okupiti pozori\u0161ne, plesne, cirkuske, filmske, muzi\u010dke i operske produkcije. Program c\u0301e uklju\u010divati uli\u010dne pozori\u0161ne i druge predstave, koncerte, prezentacije knjiga i izlo\u017ebe. Veliki umetnici svetske scene pru\u017eic\u0301e publici priliku da u\u017eiva u nekim od najcenjenijih svetskih predstava, me\u0111unarodno priznatih i nagra\u0111enih presti\u017enim nagradama. Festival c\u0301e se odvijati u fizi\u010dkom i hibridnom formatu, tako da se neke od predstava koje c\u0301e se odvijati u salama i u nekonvencionalnim prostorima, u crkvama i na centralnim trgovima Sibiua mogu pratiti na zvani\u010dnom sajtu FITS, na adresi digitalna striming platforma FITS-a, www.scena-digitala.ro, kao i na Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu Festivala.<\/p>\n
Zakoni o nacionalnoj odbrani i bezbednosti, usvojeni po\u010detkom 1990-ih, moraju biti uskla\u0111eni sa novim ustavnim odredbama, izjavio je premijer Nikolaje \u010ciuka u intervjuu za Radio Rumunija. Postoje zakoni koji se moraju prilagoditi trenutnoj geostrate\u0161koj situaciji, uklju\u010dujuc\u0301i i odgovornosti koje proizilaze iz statusa Rumunije kao zemlje \u010dlanice EU i Severnoatlantske alijanse, objasnio je \u0161ef vlade u Bukure\u0161tu, isti\u010duc\u0301i da preuzima punu odgovornost za transparentnost i demokratski put koji \u0107e ovaj normativni slediti. Pro\u0161lo je 33. godine od Revolucije i borbe za demokratiju i slobodu. Du\u017eni smo da nastavimo da garantujemo da i individualne slobode i sve \u0161to je u vezi sa specifi\u010dnim elementima karakteristi\u010dnim za demokratska dru\u0161tva nikada nec\u0301e biti pogo\u0111eni ovim odredbama\u201c, istakao je premijer Nikolaje \u0106uka.<\/span><\/p>\n
Zamenik generalnog sekretara NATO Mir\u010dea D\u017eoana rekao je u petak da c\u0301e samit NATO-a sledec\u0301e nedelje u Madridu biti istorijski i da \u0107e doneti dobre vesti za Rumuniju, ali i za Ukrajinu, za transatlantske odnose i za Alijansu. Fokusirac\u0301emo se na ja\u010danje prisustva NATO-a na isto\u010dnom boku, a lideri c\u0301e objaviti veli\u010dinu i konkretne doprinose koje c\u0301e predo\u010diti saveznici. O\u010dekujem da c\u0301e na region Crnog imati zna\u010dajan uticajm \u201c, rekao je Geona. On je tako\u0111e rekao da je u\u010de\u0161c\u0301e predsednika Vladimira Zelenskog toplo pozdravljeno i da se mora nastaviti podr\u0161ka Ukrajine u ratu koji vodi protiv ruskog agresora. To je izuzetno va\u017ean samit, zaklju\u010dio je zvani\u010dnik.<\/p>\n
Danas je Dan Iei (iej) tradicionalne rumunske bluze, a ove godine po zakonu ga obele\u017eavaju i Rumuni iz celog sveta. Pre nekoliko dana predsednik Klaus Johanis je potpisao normativni akt u vezi sa tim, koji je vec\u0301 objavljen u Slu\u017ebenom glasniku. Prema zakonu, povodom Dana tradicionalne rumunske bluze mogu se organizovati kulturne, dru\u0161tvene i umetni\u010dke aktivnosti i deliti materijali u cilju promovisanja i za\u0161tite rumunske bluze putem javnog informisanja. Tako\u0111e, pozivaju se obrazovne jedinice, ustanove kulture, komunikacioni centri, kao i diplomatska predstavni\u0161tva Rumunije da u\u010destvuju u akcijama promocije tradicionalne bluze.<\/span><\/p>\n
Rumunski pliva\u010d Robert Glinca plasirao se danas u polufinale trke na 50 m le\u0111no na Svetskom prvenstvu u plivanju u Budimpe\u0161ti, sa sedmim vremenom u seriji – 24 sekunde 79-100 Najbolje vreme ostvarioje Amerikanac D\u017eastin Res, 24 sek. 24\/100, koji je osvojio zlatnu medalja, tako\u0111e u Budimpe\u0161ti, u disciplini \u0161tafeta 4x100m slobodni stil. Polufinale na 50 m ledjno zakazano je za ve\u010dera,s a finale u subotu. Dvadesetpetogodi\u0161nji Robert Glinc prethodno je bio 8. u finalu na 100 m le\u0111no. On je klupski kolega sa Davidom Popovic\u0301em, koji je u sredu, sa samo 17 godina, postao drugi pliva\u010d u istoriji svetskog \u0161ampionata u kategoriji seniora koji je i na 200 m i na 100m slobodnim stilom osvojio zlatne medalje na istom istom izdanju takmi\u010denja. Sledec\u0301e nedelje na takmi\u010denju u Budimpe\u0161ti nastupaju i dva predstavnika Rumunije u skokovima u vodu: An\u0111elika Muskalu i Konstantin Popovic\u0301.<\/span><\/p>\n<\/p>\n Reprezentacija Rumunije obezbedila je u petak plasman u
Pravoslavni hri\u0161c\u0301ani, vec\u0301inski u Rumuniji, i grkokatolici danas su obele\u017eili Ro\u0111enje svetog Jovana Krstitelja, koji se u hris\u010danstvu smatra poslednjim prorokom Starog zaveta koji je najavljivao dolazak na svet Isusa Hrista. Jovan Krstitelj je ro\u0111en pola godine pre Isusa u porodici jevrejskog sve\u0161tenika Zaharije. Pozvao je ljude koji su \u017eeleli da ne\u0161to promene u svom \u017eivotu da se pokaju i krste u reci Jordan . Jovan Krstitelj je tako\u0111e krstio Isusa, predstavljajuc\u0301i Ga svetu kao Mesiju. Hri\u0161c\u0301anski praznik posvec\u0301en ro\u0111enju Jovana Krstitelja preklapao se sa prehri\u0161c\u0301anskom tradicijom u kojoj je dan 24. juna bio posvec\u0301en Sanzijenima, mitolo\u0161kim likovima za koje se verovalo da donose plodnost i obilje. U narodu ovaj praznik kojim se 24. juna obele\u017eava rodjenje Svetog Jovana Krstitelja, Propoka i Prete\u010de naziva se Ivandan ili Ivanjdan.<\/span><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160efovi dr\u017eava i vlada 27 .zemalja \u010dlanica dodelili su status kandidata Ukrajini i Republici Moldaviji (sa ve\u0107inskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom) za \u010dlanstvo u EU.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568482","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nglavne grupe Svetskog prvenstva za rukometa\u0161ice u Sloveniji za \u017eene do 20
\ngodina, po\u0161to je savladala Litvaniju rezultatom 29:20. Rumunija je ostvarila
\ndrugu pobedu na takmi\u010denju, posle 26-23 sa Angolom. U drugom me\u010du Grupe E
\nAngola je pobedila \u010ce\u0161ku sa 36-25. Rumunija je lider, sa 4 boda, a slede Angola
\n– 2 boda, \u010ce\u0161ka – 2 i Litvanija – nula. Prve dve rangirane reprezentacije kvalifikova\u0107e se u
\nglavnim grupama. U subotu c\u0301e Rumunija odmeriti snage sa \u010ce\u0161kom, a Angola sa
\nLitvanijom.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n