Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku
\npozdravio je potpisivanje u utorak, u Briselu, protokola o pristupanju Finske i
\n\u0160vedske NATO-u od strane stalnih predstavnika dveju zemalja, kao i od strane
\npredstavnika dr\u017eava \u010dlanica Alijanse uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju. Prema saop\u0161tenju
\nrumunskog ministarstva spoljnih poslova, u aktuelnom bezbednosnom kontekstu
\nkoji je obele\u017een ruskim ilegalnim agresorskim ratom protiv Ukrajine, pristup
\ndve nordijske zemlje je izraz njihove privr\u017eenosti vrednostima i demokratskom
\nduhu koji NATO brani i promovi\u0161e. Rumunija je – tako\u0111e se pokazuje – bila i
\njeste jedan od glavnih pobornika politike otvorenih vrata u centru strate\u0161kog
\npristupa NATO-a u odnosu na partnerske dr\u017eave. Prema rumunskom ministarstvu
\nspoljnih poslova, odluka o \u010dlanstvu u organizaciji je opcija za koju svaka dr\u017eava je slobodna da preuzme odgovornost , na
\nosnovu svoje suverene odluke i ispunjavanjem kriterijuma utvr\u0111enih za ovaj
\nproces, odnosno na osnovu konsenzusa savezni\u010dkih dr\u017eava. Nijedna trec\u0301a zemlja
\nne mo\u017ee uticati na politiku pro\u0161irenja NATO-a. Istovremeno, Bukure\u0161t je uveren
\nda c\u0301e pristupanje Finske i \u0160vedske NATO-u doprineti ja\u010danju savezni\u010dke
\nbezbednosti. Nakon potpisivanja pristupnih protokola na nivou stalnih
\npredstavnika, usledic\u0301e proces ratifikacije u svakoj zemlji \u010dlanici NATO-a,
\nkoja bi mogao da potraje i do godinu dana. Turska je jedini saveznik koji je
\nsvoju saglasnost uslovljavala
\nratifikaciju po\u0161tovanjem obaveza dva kandidata u borbi protiv terorizma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izmene rumunskog zakona o oporezivanju su do petka u
\ntakozvanoj transparentnosti odlu\u010divanja, a sledec\u0301e nedelje c\u0301e ih usvojiti
\nvlada. Me\u0111u izmenama koje je dogovorila vladina koalicija Socijalna Demokratska
\nPartija-Nacionalna Liberalna Stranka-Demokratski Savez Ma\u0111ara u Rumuniji, sa
\nnavedenim ciljem povec\u0301anja prihoda u dr\u017eavni bud\u017eet, su povec\u0301anje akciza na
\nduvan i alkoholna pic\u0301a, porez na dodatu vrednost za HoReKu i porez na imovinu.
\nDobici od igara na sre\u0107u do 3.000 leja (ekvivalent 600 evra) bili bi oporezovani
\nsa 10%, oni izme\u0111u 3.000 i 10.000 leja sa 20%, a oni preko 10.000 leja sa 40
\nprocenata. Vladini izvori su tako\u0111e rekli da se druga mera odnosi na 5% poreza na
\ndodatu vrednost za stambene prostore maksimalne vrednosti od 600.000 leja i
\npovr\u0161ine ne vec\u0301e od 120 kvadratnih metara. Izmeni\u0107e se i obra\u010dun oporezivanja stambenog
\n prostora. Na ovaj na\u010din bi porez u
\nvelikim gradovima mogao da poraste za 60 odsto. Istovremeno, u HoReci se menja
\nspecifi\u010dan porez tako da od sledec\u0301e godine nec\u0301e biti manji od 1% prometa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Krajovi, na jugu Rumunije, u utorak je odr\u017eana
\nsve\u010danost povodom zvani\u010dnog preuzimanja lokalne Fordove fabrike od strane Ford
\nOtosan, najvec\u0301eg proizvo\u0111a\u010da komercijalnih vozila u Evropi. Ameri\u010dko-turska
\nkompanija najavila je ulaganja od skoro 500 miliona evra u naredne tri godine
\nza pro\u0161irenje proizvodnje. Fabrika c\u0301e proizvoditi novu generaciju modela za
\nteretni i putni\u010dki transport, koji c\u0301e uc\u0301i u proizvodnju sledec\u0301e godine, sa
\npotpuno elektri\u010dnom verzijom po\u010dev od 2024. Tako\u0111e, Ford Puma, najprodavaniji
\nautomobil marke Ford u Evropi, imac\u0301e koristi od 2024. prodava\u0107e se u potpunoj
\nelektri\u010dnoj verziji, koja c\u0301e se tako\u0111e proizvoditi u fabrici u Krajovi.
\nPrisutni na doga\u0111aju, premijer Nikolaje \u010ciuka je naglasio posvec\u0301enost
\nzvani\u010dnika, kako ameri\u010dkih tako i turskih, ja\u010danju i razvoju ekonomskih odnosa
\ni strate\u0161kog partnerstva sa Rumunijom. On je rekao i da na nivou Vlade postoji
\nobaveza preuzeta Nacionalnim planom za
\noporavak i rezilijenciju da krajem 2026. godine u Rumuniji bude 18.000 elektri\u010dnih
\nstanica za punjenje.<\/p>\n<\/p>\n
Rumunija je veoma uklju\u010deni akter u evropskoj i bezbednosnoj
\npolitici, izjavio je predsednik Klaus Johanis u utorak na konferenciji za
\nnovinare. On je naglasio da su nedavne odluke Evropskog saveta i samita Natoa
\nu\u010dinile Rumuniju bezbednijom i vidljivijom. Rumuni su bolje odbranjeni,
\nRumunija je bolje za\u0161tic\u0301ena, zaklju\u010dio je \u0161ef dr\u017eave.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska \u0161tafeta u sastavu David Popovic\u0301, Vlad
\nStancu, \u0160tefan Kozma i Patrik Sebastijan Dinu donela je prvu zlatnu medalju na
\nEvropskom prvenstvu u plivanju za juniore, u finalu 4×100 m slobodno, posle
\nuzbudljivog duela sa Velikom Britanijom, koja je zauzela drugo mesto. U finalu
\nza devojke 4×100 m slobodno, Rumunija je zauzela 5. mesto, a na podijum su se
\npopele Italija, Francuska i Nema\u010dka. 494 sportista iz 42 zemlje takmi\u010de se, od
\nutorka do 10. jula, u Otopeni, blizu Bukure\u0161ta. Rumuniju predstavlja 26
\nsportista – 14 mu\u0161karaca i 12 devojaka, koje predvodi novi dvostruki svetski
\n\u0161ampion u seniorima na 100 i 200 m slobodno David Popovic\u0301. Sa 17 godina
\nplasirao se u finale Evropskog juniorskog prvenstva na 200 metara slobodno.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku pozdravio je potpisivanje u utorak, u Briselu, protokola o pristupanju Finske i \u0160vedske NATO-u od strane stalnih predstavnika dveju zemalja, kao i od strane predstavnika dr\u017eava \u010dlanica Alijanse .<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568493","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n