Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je u petak kona\u010dni oblik uredbe o izmenama i dopunama Fiskalnog Zakona. Prve izmene stupaju na snagu 1. avgusta, a naredne od 1. januara sledec\u0301e godine. Ministarstvo finansija je unelo nekoliko izmena u po\u010detni projekat nakon niza konsultacija sa socijalnim partnerima, poslodavcima, sindikatima i lokalnim izabranim predstavnicima. Resorno ministarstvo je prihvatilo predlog poslodavaca da za hotelski, restoranski i kafe sektor od 1. januara 2023. biraju izme\u0111u specifi\u010dnog poreza i poreza na dobit. Prema usvojenim izmenama, porez na dodatu vrednost c\u0301e se povec\u0301ati sa 5% na 9 % za restorane, hotele i ugostiteljstvo, a za slatka pic\u0301a porez na dodatu vrednost c\u0301e se povec\u0301ati sa 9 % na 19 %. Od 1. avgusta u gra\u0111evinarstvu i prehrambenoj industriji odobravaju se fiskalne olak\u0161ice za plate do 2.000 evra, a ne do 6.000 evra, kao \u0161to je trenutno. Narednog meseca c\u0301e porasti i akcize na alkohol i duvan. Povec\u0301ac\u0301e se i porez na dividende sa 5% na 8 %. Osobe sa platom manjom od 900 evra, mladi do 26 godina i izdr\u017eavana lica, bi\u0107e izuzete od oporezivanja dohotka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je zapo\u010dela javna rasprava o dva nova zakona koja se odnose na preduniverzitetsko i visoko obrazovanje. Resorni ministar obrazovanja Sorin Kampeanu izjavio je da novine imaju za cilj radikalnu reformu sistema i da postoje re\u0161enja identifikovana u okviru projekta Obrazovana Rumunija\u201c, koji je pokrenuo predsednik Rumunije Klaus Johanis. Projektu je doprinelo vi\u0161e od 10.000 specijalista – dodao je ministar.<\/strong><\/p>\n
Republika Moldavija nije i nec\u0301e biti sama u naporima
<\/p>\n
U Ukrajini je danas dan \u017ealosti u oblasti Vinica, zapadno od Kijeva i daleko iza linije fronta, nakon ruskog raketnog napada u kojem su poginule najmanje 23 osobe, a koji se dogodio u \u010detvrtak. Vi\u0161e od 100 ljudi je povre\u0111eno, a desetine se vode kao nestale. Dve rakete, lansirane sa podmornice u Crnom moru, pogodile su zgrade u centru Vinice, a desetine zgrada je zahvac\u0301eno eksplozijom. Generalni sekretar UN Antonio Gutere\u0161 i evropski ministar spoljnih poslova \u017dozep Borel rekli su da su \u0161okirani novom ruskom zloupotrebom. Napad se dogodio kada se u Hagu, u Holandiji pripremala konferencija Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda o ruskim ratnim zlo\u010dinima u Ukrajini. Na jugu, grad Nikolajev je bio ga\u0111an desetinama projektila. Pogo\u0111eno je nekoliko zgrada, kao i dve \u0161kole i hotel. Neprijateljstva se nastavljaju na severoistoku Ukrajine. U oblasti Harkova ukrajinske snage se napadaju iz vi\u0161e pravaca, ali Rusi ne mogu da napreduju. U Donbasu, u gradovima Kramatorsk i Slavjansk, Rusi su ga\u0111ali na \u017eelezni\u010dku infrastrukturu da bi zaustavili isporuke oru\u017eja.<\/p>\n
Prema zvani\u010dnim podacima u Rumuniji je u poslednja 24 sata registrovano vi\u0161e od 4.100 novih slu\u010dajeva zara\u017e\u0161penih korona virusom . Najvi\u0161e novozara\u017eenih korona virusom je bilo u Bukure\u0161tu i u susednom okrugu Ilfov. U bolnoicama se le\u010di 1.700 kovid pacijenata, od kojih je 101 pacijent na intenzivnoj nezi. U poslednja 24 sata prijavljena su tri smrtna slu\u010daja od posledica korona virusa. Od po\u010detka pandemije u Rumuniji ukupno je umrlo 65.805 zara\u017eenih korona virusom.<\/p>\n<\/p>\n U prvoj polovini ove godine rumunsko tr\u017ei\u0161te
Drugi kontingent od 28 rumunskih vatrogasaca otputovao
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je u petak kona\u010dni oblik uredbe o izmenama i dopunama Fiskalnog Zakona.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568503","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\nkoje ula\u017ee da sprovede reforme koje su joj potrebne, izjavio je u petak
\nrumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku na kraju drugog izdanja
\nMinistarske konferencije Platforme za podr\u0161ku Republici Moldaviji. Prema re\u010dima
\n\u0161efa rumunske diplomatije, ova platforma je trajno oru\u0111e i korisna je za
\nnapore Ki\u0161injeva da se pridru\u017ei Evropskoj uniji. Konferencija je donela
\nfinansijske obaveze, u razli\u010ditim oblicima, za podr\u0161ku Republici Moldaviji u
\nvrednosti oko 600 miliona evra. Doga\u0111aj u Bukure\u0161tu okupio je delegate iz 33
\ndr\u017eave, \u010dlanice Evropske unije, G7, Evropskog udru\u017eenja za slobodnu trgovinu,
\nme\u0111unarodnih organizacija, finansijskih institucija, evropskih institucija i
\nagencija UN. Nema\u010dka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok najavila je
\ndodatni grant dr\u017eavi u iznosu do 77 miliona evra. Va\u017eno da znamo da nismo
\nsami, da mo\u017eemo da ra\u010dunamo na vas. Moldavija je mala zemlja i veli\u010dina
\ndoga\u0111aja prevazilazi njenu sposobnost da se izbori, podvukla je moldavska predsednica
\nMaja Sandu u onlajn intervenciji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nautomobila imalo je najvec\u0301i rast u Evropi. Prema podacima Udru\u017eenja evropskih
\nproizvo\u0111a\u010da automobila, registrovano je 58.000 novih automobila odnosno zabele\u017een
\nje rast od 23%. Nasuprot tome, broj registrovanih automobila u Evropi bele\u017ei
\npad od 14% u prvoj polovini, a taj trend je zabele\u017een na svim glavnim tr\u017ei\u0161tima
\nautomobila u Nema\u010dkoj, Francuskoj, \u0160paniji i Italiji. S druge strane, u
\nRumuniji se kupuje sve vi\u0161e ekolo\u0161kih, elektri\u010dnih i hibridnih automobila.
\nPodaci Udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da i uvoznika automobila – APIA pokazuju da je u
\nprvoj polovini ove godine do\u0161lo do spektakularnog skoka kod ovih vozila, koja
\nsu dostigla tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161c\u0301e od oko 20%. Razvoj ovakve situacijepridodaje se i
\n\u010dinjenica daje i \u010dinjenica da od 2035. godine, prema odluci na evropskom nivou,
\nvi\u0161e nec\u0301e biti moguc\u0301e kupovati nove automobile na benzin ili dizel. Jedini problem jeste upravo \u010dinjenica da u zemlji
\npostoji samo oko hiljadu elektri\u010dnih stanica za punjenje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nje u Gr\u010dku da pru\u017ee podr\u0161ku lokalnim vlastima kroz aktivnosti monitorizacije i
\nga\u0161enja \u0161umskih po\u017eara u severnoj oblasti
\nAtine. Anga\u017eovana su i tri \u0161umska vatrogasna vozila, cisterna, kamion povec\u0301ane
\npropusnosti, minibus i dva vozila prve pomoc\u0301i i komandovanja.Rumunski
\nvatrogasci su u poslednjih 15 dana u\u010destvovali u misijama ga\u0161enja po\u017eara u
\noblastima \u0160imatari i Porto \u0110ermeno. Tako\u0111e pro\u0161le godine Rumunija je pomogla
\nGr\u010dkoj u borbi protiv razornih po\u017eara vegetacije.<\/p>\n<\/p>\n