Premijer Nikolaje C\u0301uka izjavio je da je stopa apsorpcije
\nsredstava iz EU fondova, za vi\u0161egodi\u0161nji finansijski
\nokvir2014-2020, koju je dostigla Rumunija
\niznosi 64,5 odsto, \u0161to na\u0161u zemlju svrstava na isti nivo sa Nema\u010dkom i veoma
\nblizu Francuske. Istovremeno, Rumunija je nadma\u0161ila zemlje \u010dlanice poput
\nBelgije (59%), Italije, \u0160panije ili Holandije (svaka sa ne\u0161to vi\u0161e od 56%).
\nPrema re\u010dima premijera C\u0301uke, u brojkama, Rumunija je apsorbovala 22 milijarde
\nevra od ukupno ne\u0161to vi\u0161e od 35 milijardi dodeljenih Rumuniji za period
\n2014-2020.<\/p>\n<\/p>\n
Ministarstvo poljoprivrede je saop\u0161tilo da je su\u0161a do sada zahvatila 150.000 hektara poljoprivredne povr\u0161ine u 20 okruga Rumunije na osnovu dnevnih izve\u0161taja o stanju pogo\u0111enih useva. Sistemi za navodnjavanje imaju problema u radu zbog smanjenja nivoa vode iz koje se snabdevaju. Zbog niskog vodostaja na pojedinim delovima toka Dunava, zaustavljena je bazna stanica sistema za navodnjavanje u okrugu Braila na jugoistoku Rumunije, ujedno i najvec\u0301a u zemlji. Bazna stanica sistema za navodnjavanje obezbe\u0111uje vodu za 250 hiljada hektara poljoprivrednog zemlji\u0161ta u tom delu Rumunije . Tako\u0111e vodostaj reke Prut na istoku Rumunije stalno se smanjuje, vec\u0301 dosti\u017euc\u0301i rekordni minimum. Ministar poljoprivrede Petre Daea izjavio je da su\u0161a \u0161irom zemlje poga\u0111a i sto\u010darski sektor.<\/p>\n<\/p>\n
Ministarstvo
\nspoljnih poslova Rumunije o\u0161tro odbacuje navode potpredsednika Saveta
\nbezbednosti Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva, koji je na dru\u0161tvenoj mre\u017ei
\nobjavio mapu na kojoj se Rumuniji i drugim susednim dr\u017eavama la\u017eno pripisuju teritorije
\nUkrajine. Ministarstvo spoljnih poslova smatra da su takvi stavovi deo
\npropagandnih i dezinformacionih alata koje Ruska Federacija vec\u0301 du\u017ee vreme
\nkoristi i koji su poja\u010dani nakon po\u010detka nelegalnog i nelegitimnog agresorskog
\nrata protiv Ukrajine. Ovakvi takozvani predlozi i analize koji imaju za
\ncilj nasumi\u010dno prekrajanje granica nekih dr\u017eava i na taj na\u010din promovi\u0161u
\nkr\u0161enje me\u0111unarodnog prava nisu ni\u0161ta drugo do potpuno neuspe\u0161ni poku\u0161aji da
\nopravdaju sopstveno pona\u0161anje nepo\u0161tpovanja me\u0111unarodnog prava. Ministarstvo
\ninostranih poslova ponovo potvr\u0111uje punu podr\u0161ku Rumunije nezavisnosti,
\nsuverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih me\u0111unarodno
\npriznatih granica i ponavlja svoju osudu neopravdane i ni\u010dim izazvane vojne
\nagresije Rusije na ovu zemlju. Rumunija jeste i ostac\u0301e partner Ukrajine i
\nponovo potvr\u0111uje svoju punu podr\u0161ku i duboko saosec\u0301anje prema ukrajinskom
\nnarodu, \u017ertvama brutalne agresije, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u sredu osvojila zlatnu medalju u \u017eenskoj ekipnoj umetni\u010dkoj gimnastici na 16. letnjem izdanju Evropskog olimpijskog festivala mladih u Banskoj Bistrici u Slova\u010dkoj. Rumunija je osvojila, nakon tri dana takmi\u010denja, \u010detiri medalje \u2013 zlatnu medalju osvojile su nase gimnasticarke Amalia Puflea, Amalia Gigoarca \u015fi Sabrina Voinea pritiv ekipe nemacke I italije ,dve srebrne medalje pripadaju Amaliji Puflea u individualnoj gimnastici i Aissia Klaudia Prisekariu u plivanju \u2013 200 m le\u0111no, a bronzana medalja pripada Ana Marija Vi\u0161an u atletici disciplini bacanje diska. Rumuniju na Evropskom olimpijskom festivalu mladih 2022. predstavljaju 92 sportista u 8 disciplina \u2013 atletika, plivanje, biciklizam, gimnastika, d\u017eudo, odbojka, rukomet i tenis. Na prethodnom letnjem izdanju Evropskog olimpijskog festivala mladih koje je odr\u017eano u Bakuu, u Azerbej\u0111anu, 2019. godine, Rumunija je osvojila 19 medalja: 4 zlatne, 10 srebrnih i 5 bronzanih.<\/p>\n<\/p>\n
Predsednik
\nRumunije Klaus Johanis poslao je u \u010detvrtak parlamentu na preispitivanje Zakon
\no za\u0161titi uzbunjiva\u010da na javnom interesu, oceniv\u0161i da neka od predlo\u017eenih
\nzakonskih re\u0161enja treba ponovo da se analiziraju. Prethodno je koalicija od 20
\nnevladinih organizacija, udru\u017eenja gra\u0111ana i sindikata, kao i uzbunjiva\u010da
\nintegriteta, uputila otvoreno pismo \u0161efu dr\u017eave tra\u017eec\u0301i od njega da ne potpi\u0161e
\novaj normativni akt. Gra\u0111anske organizacije tvrde da, u formi koju je usvojio
\nparlament, umanjuje za\u0161titne mehanizme za uzbunjiva\u010de, a Rumunija rizikuje da
\nu\u0111e u postupak za kr\u0161enje prava radi selektivne transpozicije Evropske
\ndirektive o tom pitanju. Unija Spasite Rumuniju, opozicija, zatra\u017eila je od
\nJohanisa da hitno ponovo po\u0161alje zakon parlamentu na preispitivanje, navodec\u0301i
\nda trenutni obrazac obeshrabruje otkrivanje \u010dinjenica o korupciji i stvara
\nveliki rizik da c\u0301e Rumunija ostati bez novca od Nacionalnog plana za otpornost
\ni rezilijenciju. Ustavni sud Rumunije je sredinom meseca odbacio, kao
\nneosnovano, \u017ealbu Unije Spasite Rumuniju u vezi sa Zakonom o za\u0161titi
\nuzbunjiva\u010da u javnom interesu.<\/p>\n<\/p>\n
Vi\u0161e od 20 aviona iz sedam dr\u017eava \u010dlanica NATO-a u\u010destvovalo
\nje u \u010detvrtak u vazdu\u0161nom prostoru Rumunije u zajedni\u010dkoj ve\u017ebi poja\u010dane Budnosti
\nAktivnosti (enhanced Vigilance Activities – eVA) koju je predvodila Savezni\u010dka
\nvazdu\u0161na komanda (NATO AIRCOM) iz Nema\u010dke. Kako se navodi u saop\u0161tenju
\nMinistarstva odbrane, cilj ve\u017ebe je da se demonstrira sposobnost NATO-a da
\nplanira, koordinira i izvr\u0161i slo\u017eenu misiju obezbe\u0111ivanja vazdu\u0161nog prostora
\nAlijanse u slu\u010daju bilo koje vrste pretnje ili napada na savezni\u010dku teritoriju.
\nKao odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu, NATO je zna\u010dajno povec\u0301ao svoj
\nodbrambeni kapacitet i kapacitet odvrac\u0301anja, uklju\u010dujuc\u0301i ja\u010danje prisustva na
\nisto\u010dnom krilu.<\/p>\n<\/p>\n
Nakon \u0161to se od prolec\u0301a broj novozara\u017eenih korona virusom u Rumuniji
Predsednik Rumunije Klaus Johanis, primic\u0301e, u petak, u Bukure\u0161tu, predsednicu Republike Moldavije Maju Sandu, povodom njene zvani\u010dne posete Rumuniji, na poziv rumunskog \u0161efa dr\u017eave. To \u0107e biti njihov prvi direktni bilateralni susret nakon \u0161to je Republika Moldavija dobila status dr\u017eave kandidata za pridru\u017eivanje Evropskoj uniji. Prema saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije, predsednik Rumunije Klaus Johanis c\u0301e ponovo potvrditi \u010dvrstu podr\u0161ku Bukure\u0161ta za unapre\u0111enje procesa reformi u Republici Moldaviji, neophodnih za evropske integracije. Istovremeno c\u0301e se razgovarati o regionalnim de\u0161avanjima u kontekstu agresorskog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine i na\u010dinima suprotstavljanja njegovim negativnim efektima na Ki\u0161njev. Bic\u0301e obra\u0111ene i teme od centralnog interesa na bilateralnoj agendi, kao \u0161to su energetska bezbednost Republike Moldavije i sektorska saradnja u klju\u010dnim oblastima – preciziraju u Predsedni\u010dkoj administraciji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Premijer Nikolaje C\u0301uka izjavio je da je stopa apsorpcije sredstava iz EU fondova, za vi\u0161egodi\u0161nji finansijski okvir2014-2020, koju je dostigla Rumunija iznosi 64,5 odsto, \u0161to na\u0161u zemlju svrstava na isti nivo sa Nema\u010dkom i veoma blizu Francuske.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568516","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nkonstantno smanjivao, nedavno je ponovo otpo\u010deo da raste. U \u010detvrtak je u
\nRumuniji potvr\u0111eno 9.339 novoobolelih od korona virusa. Iako je broj obolelih
\nmanji od prethodnog dana, ovonedeljini bilans je skoro 50% vec\u0301i nego pro\u0161le
\nnedelje. Raste broj onih kojima je potrebna hospitalizacija: preko 3.700 kovid
\npacijenata trenutno se nalazi na bolni\u010dkom le\u010denju, od kojih je 253 na intenzivnoj
\nnezi. U bolnicama se nalazi i oko 600 dece. Od posledica infekcije virusa
\nkorona u poslednja 24 sata umrlo je 12 osoba.
\nStru\u010dnjaci ka\u017eu da trenutna varijanta koronavirusa Omikron, mo\u017ee zaobic\u0301i
\nza\u0161titu koju daje vakcinacija i prele\u017eana bolest, a gradjanima, posebno iz
\nosetljivih kategorija preporu\u010duju imunizaciju. Vakcina prilagodjena novoj
\nOmikron varijanti virusa trebalo bi da
\nbude dostupna u Rumuniji od jeseni.<\/span><\/p>\n