Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku danas je predstavio podatke koje pokazuju da je Narodna banka Rumunije dala prognozu pove\u0107anja inflacije za kraj ove godine na 13,9 % i da o\u010dekuje inflaciju od 7,5 % za kraj sledec\u0301e godine. Centralna banka je u maju 2022. godine procenila inflaciju od 12,5% za kraj ove godine i 6,7% za 2023. Narodna banka Rumunije o\u010dekuje privremeni prekid dezinflatornog trenda, u drugom kvartalu 2023. godine, stupanjem na snagu mera koji se ti\u010du plafoniranja cena elektri\u010dne energije i prirodnog gasa. Upravni odbor Narodne Banke Rumunije je pro\u0161log petka odlu\u010dio da povec\u0301a kamatnu stopu monetarne politike sa 4,75 % godi\u0161nje na 5,5 % godi\u0161nje, po\u010dev od 8. avgusta 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Plan Evropske unije za dobrovoljno smanjenje potro\u0161nje prirodnog gasa od 15 % danas stupa na snagu. Skoro polovina dr\u017eava EU vec\u0301 je pogo\u0111ena smanjenjem isporuka gasa iz Rusije, a mnoge od njih su po\u010dele da preduzimaju mere za smanjenje potro\u0161nje i prave rezerve za zimu. Nema\u010dka, je zemlja koja koristi mnogo gasa za grejanje,tako da su vlasti odlu\u010dile da topla voda vi\u0161e nec\u0301e biti dostupna za pranje ruku u javnim zgradama, a u mnogim gradovima su uga\u0161ena svetla i fontane na javnim mestima. Francuska zahteva da se u\u0161teda potro\u0161nje prirodnog gasa vr\u0161i na mestima gde je postavljen klima ure\u0111aj, a Gr\u010dka je najavila program od 640 miliona evra za obnovu prozora i sistema za hla\u0111enje u dr\u017eavnim objektima. Rumunija jo\u0161 nema nacionalnu strategiju za smanjenje potro\u0161nje energije, ali vlasti preporu\u010duju gra\u0111anima da u\u0161tede . Dobrovoljno smanjenje od 15% trebalo bi da bude postignuto do 31. marta 2023. Dr\u017eave \u010dlanice treba da a\u017euriraju svoje nacionalne planove za vanredne situacije do kraja septembra i svaka dva meseca da izve\u0161tavaju Komisiju o postignutom napretku.<\/strong><\/p>\n
Me\u0111unarodni festival, posvec\u0301en nezavisnom filmu ANONIMUL, po\u010deo je u ponedeljak u gradu Sfantu Gheorgheu, u delti Dunava, na jugoistoku Rumunije, projekcijom Mariupolis 2\u201c, poslednjeg snimljenog filma litvanskog reditelja Mantasa Kvedaravi\u010dijusa, zarobljenog od ruske vojske i ubijenog u ukrajinskoj oblasti Mariupolj. Me\u0111unarodni festival, stigao je do svog 19. izdanja, u okviru kojeg postoje dve takmi\u010darske sekcije kratkometra\u017emnog filma: rumuskog i me\u0111unarodnog.U konkurenciji rumunskog kratkometra\u017enog filma odabrano je 12 naslova, a u me\u0111unarodnoj konkurenciji kratkog filma 10 produkcija. Van konkurencije bic\u0301e predstavljeno 13 filmskih produkcija. Nagrade se dodeljuju na osnovu javnog glasanja. Sve prezentacije filmova prate susreti i dijalozi izme\u0111u filmskih stvaralaca i publike.<\/p>\n
U Rumuniji je u poslednjih 24 sata registrovano vi\u0161e od 9.800 novih slu\u010dajeva zara\u017eenih korona virusom, saop\u0161tilo je u utorak Ministarstvo zdravlja. Vec\u0301ina novih slu\u010dajeva zara\u017eenih korona virusom su u Bukure\u0161tu i u slede\u0107im okruzima Rumunije : Tami\u0161 na zapadu, Klu\u017e na severozapadu i Konstanca na jugoistoku. Vi\u0161e od 4.000 gra\u0111ana Rumunije je hospitalizovano u specijalizovanim kovid zdravstvenim jedinicama. Na intenzivnoj nezi se trenutno nalaze 295 pacijenata. Za 24 sata prijavljena su i 43 smrtna slu\u010daja.<\/p>\n
Najnoviji podaci centralizovani u Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja pokazuju da su skoro 268.000 hektara u 30 okruga Rumunije pogo\u0111eni su\u0161om. Podru\u010dje koje je zahva\u0107eno su\u0161om je u porastu u odnosu na kraj pro\u0161le nedelje. Najvi\u0161e su stradali usevi p\u0161enice i tritikala, hibrid p\u0161enice i ra\u017ei, ali i usevi uljane repice ili kukuruza. U nekim oblastima Rumunije, te\u0161ka su\u0161a je dovela i do presu\u0161ivanja bunara ili potoka odakle je uzeta voda za napajanje \u017eivotinja.<\/p>\n
Sindikalci iz rumunske policije i iz kazneno-popravnih zavoda protestovali su u utorak ispred sedi\u0161ta Ministarstva finansija u Bukure\u0161tu. Tra\u017ee, uglavnom, primenu Okvirnog zakona o platama, dodelu zakonom predvi\u0111enih povec\u0301anja, a\u017euriranje i prera\u010dunavanje dr\u017eavnih vojnih penzija. Sindikati na terenu optu\u017euju da bi, kroz zakonski projekat koji je nedavno pokrenulo Ministarstvo rada, samo nekoliko ministarstava koristilo povec\u0301anje osnovne plate od 15 %. Demonstranti poru\u010duju da c\u0301e, ukoliko \u0161to pre ne dobiju pozitivan odgovor Vlade, pro\u0161iriti demonstracije, legalno, na nacionalnom nivou, pribegavajuc\u0301i novim protestnim akcijama. Dana\u0161njem protestu pridru\u017eili su se i predstavnici Saveza sindikata iz Nacionalne uprave zavoda.<\/p>\n
Rumunski ministar
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku danas je predstavio podatke koje pokazuju da je Narodna banka Rumunije dala prognozu pove\u0107anja inflacije za kraj ove godine na 13,9 % i da o\u010dekuje inflaciju od 7,5 % za kraj sledec\u0301e godine.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568528","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nspoljnih poslova Bogdan Auresku uputio je u utorak poruku u kojoj osu\u0111uje ruske
\nvojne akcije u blizini nuklearne elektrane Zaporo\u017eje na jugu Ukrajine. Kijev je
\nizvestio o te\u0161kom ruskom granatiranju u zoni fronta, dok su obe strane jedna drugu
\nokrivile za udare tokom vikenda na fabriku u Zaporo\u017eju, \u0161to je izazvalo
\nme\u0111unarodnu zabrinutost zbog moguc\u0301e nuklearne katastrofe. Tako\u0111e na jugu, grad
\nMikolajiv, koji se smatra kapijom u regionu Odesa, i dalje je meta raketnih
\nnapada. Prema re\u010dima specijalnog dopisnika Radio Rumunije, vi\u0161e od polovine
\nstanovnika je izbeglo, a ostali \u010dekaju u redu za hranu. U Odesi su sirene
\nneprekidno zvonile tokom ponedeljka. Oru\u017eane snage Ukrajine saop\u0161tile su da su
\nuspele da presretnu \u010detiri rakete Kalibr koje su ispalile ruske snage iz Crnog
\nmora. Te\u0161ke borbe tako\u0111e su zabele\u017eene u utorak u gradovima na liniji fronta u
\nblizini grada Donjecka na istoku, gde su ukrajinski zvani\u010dnici rekli da ruske
\ntrupe izvode talase napada u poku\u0161aju da preuzmu kontrolu nad celim Donbasom. S
\ndruge strane, Ujedinjene nacije alarmiraju zbog sukoba u Ukrajini. Od danas, hitno
\nje potrebna humanitarna pomoc\u0301 za skoro 18 miliona Ukrajinaca.<\/p>\n<\/p>\n