Premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka, ministar energetike Vir\u0111il Popesku i predstavnici Nacionalne regulatorne agencije za energetiku ponovo \u0107e analizirati mere podr\u0161ke stanovni\u0161tvu, u kontekstu eksplozivnog pove\u0107anja cena struje. Mere \u0107e se primenjivati slede\u0107e godine, od 31. marta, datuma do kada doma\u0107i i drugi potro\u0161a\u010di imaju pravo na naknadu za struju i gas, u zavisnosti od potro\u0161nje. Vlada \u017eeli da investira u nove infrastrukturne projekte na terenu, koji eksploati\u0161u lokalne prirodne resurse. S druge strane, Vlada bi na ovonedeljnoj sednici mogla da usvoji hitnu uredbu kojom je predvi\u0111eno pove\u0107anje plata bud\u017eetskih radnika za \u010detvrtinu iznosa koji su ove godine trebali primati dodatno. Ministar finansija Adrijan Ka\u010du objasnio je da je pove\u0107anje ve\u0107 ostvareno u obrazovanju i zdravstvu, a sada \u0107e od toga imati koristi i drugi dr\u017eavni slu\u017ebenici. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Potpisan je najva\u017eniji finansijski ugovor za \u017eelezni\u010dki sektor u okviru Nacionalnog plana za oporavak i otpornosti Rumunije, vredan skoro1,75 milijardi evra, koji podrazumeva modernizaciju \u017eelezni\u010dke pruge Karansebe\u0161 \u2013 Temi\u0161var \u2013 Arad, u ukupnoj du\u017eini od 162 km. Sve 4 deonice ovog projekta vec\u0301 imaju odre\u0111ene izvodja\u010de radova, a ugovori za projektovanje i izvo\u0111enje bic\u0301e potpisani nakon re\u0161avanja \u017ealbi, rekao je ministar saobrac\u0301aja Sorin Grindeanu. Prema njegovim re\u010dima, ovo je veliki korak ka modernizaciji \u017eelezni\u010dke mre\u017ee u zapadnoj Rumuniji, koja je deo evropskog transportnog koridora Orijent\/Isto\u010dni Mediteran. Sredstva Nacionalnog plana oporavka i otpornosti bi\u0107e iskori\u0161c\u0301ena za udvostru\u010denje i racionalizaciju pomenute \u017eeleznice kako bi se omoguc\u0301ilo da vozovi idu brzinom od 160 kilometara na sat. Projektom je predvi\u0111ena i modernizacija i izgradnja \u017eelezni\u010dkih stanica u pojedinim urbanim sredinama, izgradnja pe\u0161a\u010dkih staza i prilago\u0111avanje perona evropskim standardima.<\/p>\n<\/p>\n
Povr\u0161ina
\npoljoprivrednih useva zahvac\u0301ena su\u0161om, na nacionalnom nivou, u Rumuniji, do
\nsada je prema\u0161ila 400.000 hektara , u 34 okruga, pokazuju podaci Ministarstva
\npoljoprivrede. Od ukupne povr\u0161ine, najvi\u0161e su stradali
\nusevi p\u0161enice i tritikale, hibride p\u0161enice
\ni ra\u017ei, vi\u0161e od polovine, a zatim usevi kukuruza, preko 75.000 hektara.
\nMeteorolozi su 2020. smatrali najsu\u0161nijom godinom u istoriji Rumunije za zna\u010dajnu oblasti
\nu zemlji, kao \u0161to je Dobrud\u017ea (jugoistok). Su\u0161a od pre dve godine odrazila se i
\nna proizvodnju koju je zabele\u017eila Rumunija, znatno ni\u017ea u odnosu na prethodne
\ngodine.<\/p>\n<\/p>\n
U naredna 24 \u010dasa u Rumuniji c\u0301e vreme biti uglavnom nestabilno. Nacionalna meteorolo\u0161ka uprava izdala je \u017euto i narand\u017easto upozorenje na atmosfersku nestabilnost i veliku koli\u010dinu padavina, koja va\u017ee do utorka uve\u010de za skoro celu teritoriju Rumunije. U kratkim vremenskim intervalima, zbog obilnih pljuskova o\u010dekuje se koli\u010dina padavina od 25…35 l\/m2, a na malim povr\u0161inama i vi\u0161e od 60…70 l\/m2. Bic\u0301e izolovanih uslova za grad. Duvac\u0301e slab i umeren vetar, povremeno jak posebno tokom padavina.Na jugozapadu bi\u0107e relativno hladno vreme, a na istoku i jugoistoku toplo (indeks temperature vla\u017enosti koji c\u0301e dostic\u0301i i malo prec\u0301i kriti\u010dni prag od 80 jedinica). Maksimalne temperature u celoj zemlji uglavnom izme\u0111u 24 i 34 stepena Celzijusa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska teniserka Irina Begu plasirala se u nedelju u osminu finala WTA 250 turnira u Klivlendu (SAD), sa ukupnim nagradnim fondom od preko 250.000 dolara, po\u0161to je u dva seta pobedila Amerikanku Pejton Sterns. Njena sledec\u0301a protivnica bic\u0301e pobednica me\u010da izme\u0111u Amerikanke Sofije Kenin i igra\u010dice iz kvalifikacija. U glavnom \u017erebu je i Rumunka Sorana Kirstea, koja c\u0301e u prvom kolu igrati protiv Belgijanke Elise Mertens, \u010detvrtog favorita.<\/span><\/p>\n
U poslednja 24 sata u Rumuniji su registrovana skoro 2.600 novih slu\u010dajeva zaraze koronavirusom, nakon ne\u0161to vi\u0161e od 11.800 testiranih uzoraka, saop\u0161tilo je u ponedeljak Ministarstvo zdravlja. Prijavljeno je i 10 smrtnih slu\u010dajeva. Ukupan broj hospitalizovanih pacijenata na kovid odeljenjima je 3.580. Na intezivnoj nezi le\u010di se 253 osobe. S druge strane, za\u0161titna maska nec\u0301e biti obavezna u \u0161kolama i nec\u0301e se preduzimati posebne sanitarne mere, izjavio je prefekt Bukure\u0161ta Toni Grebla. Povodom provere priprema za po\u010detak \u0161kolske godine, on je objasnio da nije bilo razgovora o dodatnim merama koje c\u0301e biti uvedene u vaspitno-obrazovnim jedinicama, u kontekstu pove\u0107anja slu\u010dajeva KOVID-19. Nedavno je ministar zdravlja Aleksandru Rafila rekao da preporu\u010duje upotrebu za\u0161titnih maski u \u0161kolama, ali bi jedina dodatna mera za\u0161tite bila provetravanje u\u010dionica.<\/p>\n<\/p>\n U\u010denici koji su se upisali za polaganje ispita nacionalne
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka, ministar energetike Vir\u0111il Popesku i predstavnici Nacionalne regulatorne agencije za energetiku ponovo \u0107e analizirati mere podr\u0161ke stanovni\u0161tvu, u kontekstu eksplozivnog pove\u0107anja cena struje<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568541","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\nvelike mature u jesenjem roku, ove
\nnedelje imaju usmeni deo ispita kako bi procenili svoje jezi\u010dke i digitalne
\nve\u0161tine. Prema kalendaru, danas i sutra odr\u017eac\u0301e se usmeni deo ispita za
\nprocenu znanja rumunskog, a u\u010denici koji su pohadjali nastavu na jezicima
\nnacionalnih manjina pola\u017eu ispit iz maternjeg jezika, 25. avgusta zakazano je
\nocenjivanje digitalnih ve\u0161tina (rada na ra\u010dunaru), a 26. i 29. avgusta ispit iz
\njednog stranog jezika. Minimalna prolazna ocena za svaki ispit je 5, kona\u010dan najmanji
\nprolazni prosek je ocena 6..<\/p>\n
\n
<\/p>\n