Polovina stanovni\u0161tva Rumunije prvenstveno strahuje od inflacije, ali ne izostaje ni strah od energetske i prehrambene krize kao i od povec\u0301anja bankarskih stopa – pokazuje istra\u017eivanje kompanije za sociolo\u0161ko istra\u017eivanje Avangarde. Dve trec\u0301ine gra\u0111ana Rumunije veruje da c\u0301e u narednom periodu doc\u0301i do velike ekonomske krize i to je glavni razlog za zabrinutost u ovom periodu. Tako\u0111e vi\u0161e od trec\u0301ine Rumuna se izja\u0161njava da nema u\u0161te\u0111enog novca, iako su zabrinuti zbog mogu\u0107nosti pojave velike ekonomske krize.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kulturne manifestacije koje se istovremeno odr\u017eavaju u Rumuniji, u Republici Moldaviji i u istorijskim zajednicama i dijaspori danas obele\u017eavaju Dan rumunskog jezika. Godine 2013., bukure\u0161tanski parlament proglasio je 31 avgust Dan rumunskog jezika, kojise preklapa sa dr\u017eavnim praznikom Republike Moldavije i predstavlja po\u010dast pokretu nacionalnog preporoda u susednoj dr\u017eavi, u kojoj se prete\u017eno govori rumunski. Dana 31. avgusta 1989. godine, za vreme sovjetskog re\u017eima, Ki\u0161injevski parlament, koji je okupio oko 750 000 ljudi, odnosno \u0161estina tada\u0161njeg stanovni\u0161tva republike Moldavije, proglasio je rumunski jezik dr\u017eavnim i pre\u0161ao sa c\u0301irili\u010dnog pisma koj su okupatori nametnuli posle aneksije 1940, na latini\u010dno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska mu\u0161ka \u0161tafeta 4×100 metara slobodno osvojila je zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u plivanju za juniore u Limi (Peru). Vlad Stancu osvojio je srebrnu medalju na 400 metara slobodno. Pliva\u010di David Popovic\u0301, Aleksandru Konstantinesku, \u0160tefan Kozma, Patrik Sebastijan Dinu, pobedili su u finalu 4×100 m slobodno, disciplina \u0161tafeta sa vremenom 3 min 18 sek 84\/100. Rumunski vi\u0161estruki \u0161ampion, pliva\u010d David Popovic\u0301 postavio je novi rekord takmi\u010denja prvoj disciplini 100 m slobodno, vremenom 47 sek 07\/100. U finalu 400 m slobodno, Vlad Stancu je osvojio drugo mesto, sa vremenom 3 min 48 sec 38\/100. Rumunija u\u010destvuje sa devet pliva\u010da na juniorskom Svetskom prvenstvu u Limi.<\/p>\n<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis rekao je da je rat
\nkoji je Rusija vodila protiv Ukrajine u sna\u017enom kontrastu sa
\nnasle\u0111em koje je ostavio poslednji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorba\u010dov,
\nkoji je preminuo sinoc\u0301 u Moskvi. Mihail Gorba\u010dov je bio lider koji je mudro
\nshvatio da je okon\u010danje Hladnog rata pravi pristup. Trenutni rat Rusije protiv
\nUkrajine, brutalan, ni\u010dim izazvan i neopravdan, u o\u0161troj je suprotnosti sa
\nnjegovim nasle\u0111em i hrabrom vizijom za mir u svetu, napisao je Johanis na Twitter.
\nGorba\u010dov je preminuo u 91. godini posle te\u0161ke i duge bolesti, saop\u0161tila je
\nCentralna klini\u010dka bolnica u ruskoj prestonici. Vodio je SSSR izme\u0111u 1985. i
\n1991. godine, tokom koje je pokrenuo politiku glasnosti (transparentnosti),
\nudvostru\u010denu perestrojkom (restrukturiranje). Nova klima je omoguc\u0301ila pojavu
\nprodemokratskih i pokreta nacionalnog preporoda, \u0161to bi dovelo do
\nosamostaljivanja sindikalnih republika. Pod Gorba\u010dovim se dogodila nuklearna
\nkatastrofa u \u010cernobilu 1986. godine, u po\u010detku skrivena od javnosti, kao i
\npovla\u010denje sovjetske vojske iz Avganistana. Na spoljnopoliti\u010dkom planu, Mihail
\nGorba\u010dov je inicirao otvaranje prema Zapadu i odbio je da interveni\u0161e kada su
\nizbile revolucije koje su okon\u010dale komunisti\u010dke diktature u isto\u010dnoevropskim
\nzemljama koje je Moskva satelitirala posle Drugog svetskog rata. 1990. godine
\ndobio je Nobelovu nagradu za mir.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministri spoljnih poslova Evropske unije u sredu u
\nPragu postigli su dogovor o suspenziji o viznim olak\u0161icama sa Rusijom, \u0161to c\u0301e
\note\u017eati, poskupiti i odu\u017eiti proces njihovog dobijanja. \u0160ef evropske
\ndiplomatije \u017dozep Borel izjavio je da, u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu,
\nodnosi sa Moskvom ne mogu ostati nepromenjeni i da se sporazum
\nmora potpuno suspendovati. Ova mera dolazi nakon vi\u0161enedeljnog
\npritiska zemalja EU koje se grani\u010de sa Rusijom da zaustave ruske gra\u0111ane da u\u0111u
\nu blok sa \u0161engenskim vizama koje su izdale neke zemlje \u010dlanice. Prisutni u
\nPragu, \u0161ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku pokazao je otvorenost Bukure\u0161ta
\nza dono\u0161enje dodatnih mera za ograni\u010davanje kretanja ruskih dr\u017eavljana u EU, sa
\nakcentom na turisti\u010dke vize. On je, me\u0111utim, naglasio da mere ne bi trebalo da
\nbudu usmerene na ljude kojima su potrebne humanitarne, medicinske ili za\u0161titne
\nvize. Tako\u0111e, rumunski zvani\u010dnik je pokazao da je va\u017eno da moguc\u0301e mere ne
\nuti\u010du na sposobnost Unije da izlo\u017ei mladu generaciju u Rusiji evropskim
\nvrednostima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Delegacija Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju \u017eeli
\nda izbegne nuklearnu nesrec\u0301u u nuklearci Zaporo\u017eje (jug), u Ukrajini koju su
\nokupirale ruske trupe, rekao je direktor Me\u0111unarodne agencije za atomsku
\nenergiju Rafaelo Grosi, koji predvodi misiju. stru\u010dnjaka koji su stigli u sredu
\npopodne u to podru\u010dje. Pokazao je da je dobio bezbednosne garancije od ruskih i
\nukrajinskih vlasti. Fabriku, najvec\u0301u u Evropi, ruska vojska je zauzela
\npo\u010detkom marta, ubrzo nakon po\u010detka invazije, 24. februara. Kijev je optu\u017eio
\nMoskvu da tamo gomila stotine vojnika i skladi\u0161ti municiju. Ukrajinski
\npredsednik Volodimir Zelenski, koji je uo\u010di ve\u010deri primio eksperte Me\u0111unarodne
\nagencije za atomsku energiju, tra\u017ei od me\u0111unarodne zajednice da od Rusije
\ndobije trenutnu demilitarizaciju elektrane. Rizik od nuklearne katastrofe
\nzbog ruskih akcija ne smanjuje se ni za sat vremena, rekao je Zelenski.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska vlada je na sastanku u sredu razgovarala o
\nneophodnim merama za pripremu ove zime. Re\u010d je o dva normativna akta kako bi
\nstanovni\u0161tvo i privreda dobro prebrodili hladnu sezonu, u uslovima eksplozije
\ncena energenata. Hitna uredba c\u0301e preopteretiti ceo lanac proizvodnje,
\nposredovanja i snabdevanja elektri\u010dne energije i prirodnog gasa. U tu svrhu c\u0301e
\nse utvrditi referentna cena, a sve \u0161to se dobije iznad te sume bic\u0301e
\noporezovano. Socijalna Demokratska Partija predla\u017ee da taj novac ide Ministarstvu
\nfinansija. Liberal Nikolaje \u010ciuka
\nnajavio je da \u017eeli da ovaj normativni akt bude usvojen u \u010detvrtak, na novoj
\nsednici Vlade. Tako\u0111e je naveo da c\u0301e tarife za struju i gas ostati ograni\u010dene
\nu buduc\u0301nosti. Drugi normativni akt, koji se priprema sledec\u0301e zime, priprema
\nMinistarstvo energetike i bic\u0301e usvojen sledec\u0301e nedelje. Sadr\u017ei nekoliko
\nelemenata, uklju\u010dujuc\u0301i koli\u010dinu prirodnog gasa u skladi\u0161tima. Trenutno u
\nrezervama ima vi\u0161e od 2,2 milijarde kubnih metara, \u0161to je oko 73 % ukupne
\nkoli\u010dine skladi\u0161ta prirodnog gasa.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Polovina stanovni\u0161tva Rumunije prvenstveno strahuje od inflacije, ali ne izostaje ni strah od energetske i prehrambene krize kao i od povec\u0301anja bankarskih stopa – pokazuje istra\u017eivanje kompanije za sociolo\u0161ko istra\u017eivanje Avangarde.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568550","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n